„Radimo na boljoj povezanosti severa županije“

Nakon što je 2020. godine dotadašnja zamenica šibenskog-kninskog župana Anja Šimpraga postala potpredsednica Vlade, na to mesto na prevremenim izborima došao je Ognjen Vukmirović koji je ranije bio i načelnik opštine Biskupija. Na redovnim lokalnim izborima godinu dana kasnije Vukmirović je tu poziciju samo potvrdio, a sa njim smo razgovarali o životu u ovoj županiji koja je treća u Hrvatskoj po procentualnoj zastupljenosti Srba u njoj.

Šta je ono što je do sada obeležilo vaš rad na mestu zamenika župana u Šibensko-kninskoj županiji?

- S obzirom na splet okolnosti, a to je da u županijskoj Skupštini imamo četiri većnika i da kao stranka participiramo u županijskoj većini, to i meni omogućuje da kao zamenik župana nastupam sa puno jače pozicije kroz osiguravanje prava, ne samo pripadnicima srpske zajednice, nego svim ljudima sa severnih, ruralnih delova naše županije. Tako smo osigurali i dodatna sredstva za jedinice lokalne samouprave na severnom delu županije, što je značajnije u odnosu na neke prethodne godine i budžete. Konkretno radimo i na jednom velikom projektu, a to je javni linijski prevoz gde smo završili studiju i raspisali konkurs. To pripadnicima naše zajednice znači zato što nisu sva naša sela saobraćajno povezana te su do sada mogli ići u Knin, Šibenik ili Drniš samo onda kada ide srednjoškolski prevoz. Sada će ljudi biti povezani, ne samo sa ovim gradovima, nego i sa Splitom i Zadrom što smatram jednim velikim iskorakom, ali nažalost iskorakom sa kojim kasnimo dobrih 20 godina.

Šibensko-kninska županija već godinama ima problem zdravstvene zaštite stanovništva manjih sredina. Nedavno je Vlada isporučila i hitnu medicinsku brodicu za Šibenik i ostrva. Kakva je situacija sa selima u kojima žive Srbi, imaju li oni danas hitnu medicinsku pomoć u svojim sredinama?

- Hitna medicinska pomoć je dostupna na području čitave županije, ali nažalost na severnom delu županije postoji samo jedan medicinski tim. Upravo nedavno smo u zajedničkoj sinergiji sa lokalnim predstavnicima i predstavnicima na državnom nivou uspeli da se izborimo za još jedan tim hitne pomoći na području Knina koji će pokrivati Bukovicu, Kistanje, Ervenik i tako dalje. Vrlo često se ranije dešavalo da jedan tim od intervencije do intervencije mora da vozi po 60 ili 70 kilometara pa prođe i do dva sata dok ne stignu na odredište. To je specifično za sva ruralna područja, ne samo za našu županiju, i nama je drago što je ministarstvo odobrilo još jedan tim koji će puno brže dolaziti na intervencije. Nadam se da ćemo i ovim projektom javnog linijskog prevoza ljudima olakšati medicinsku pomoć pa će lakše moći da dođu do Domova zdravlja ili bolnica u Šibeniku i Kninu.

Kakvo je stanje u saobraćajnoj infrastrukturi?

- Saobraćajna povezanost čest je problem, a kod nas je već dvadesetak godina u najavi državni brzi put Knin-Drniš-Šibenik. To je nešto što bi ojačalo sever županije, doprinelo razvoju i ostanku ljudi u tim krajevima. Ono što mi možemo da utičemo sa lokalnog nivoa su županijski i lokalni putevi, za koje mogu da kažem da su unazad tri godine značajno poboljšani u smislu popravki i rekonstrukcija. Moj cilj i želja je da do kraja ovog mandata ne bude nijedna cesta koja neće biti do kraja asfaltirana. Na tome radimo, a u nekim sredinama smo i uz pomoć Vlade poboljšali lokalne puteve. Mogu da kažem i da opštine ulažu značajna sredstva za lokalne, odnosno nerazvrstane puteve kroz programe Ministarstva regionalnog razvoja, Ministarstva građevine te kroz kapitalne donacije SNV-a. Mogu slobodno da kažem da danas nema veliki broj puteva koji nisu asfaltirani, a gde žive Srbi. Taj broj danas se izražava a u metrima, a ne u kilometrima.

Ognjen Vukmirović i šibensko-kninski župan Marko Jelić

Često se u prethodnim godinama govorilo o selima bez struje i vode. Mnoga sela u kojima živi srpska zajednica ni danas nemaju pitku vodu. Dokle se sa tim stiglo?

- Na području županije možda nekoliko kuća ima koje nemaju priključak na struju, ali to je uglavnom iz tehničkih ili administrativnih razloga i to su pojedinačni slučajevi. Problem sa strujom danas je dotrajalost mreže i to je nešto na čemu ćemo morati da radimo u bliskoj budućnosti. Što se tiče vodovoda i pitke vode, mogu da kažem da ono što smo imali pre dvadeset godina to imamo i sada. Možda dva sela u okolini Knina su spojena na pitku vodu i to je ozbiljan problem. Na području opštine Biskupija sada se očekuje izgradnja jednog velikog vodovoda gde bismo rešili problem sela Vrbnik i Ljubač. Najveći problem vodosnabdevanja je na području opštine Ervenik gde u ovom momentu imamo samo mali broj priključaka u Radučiću, a nijedno drugo selo nije pokriveno tom mrežom. Sa druge strane i za velika sela grada Knina kao Žagrović i Polača tek sada se radi projektna dokumentacija. Iako postoji želja, postoje razgovori o tome i postoje pritisci, nažalost to nam ostaje i dalje kao veliki problem.

Neka od tih sela nalaze se i u opštinama u kojima Srbi čine većinu. Kako to objašnjavate?

- Problem je višeslojan i postoji više razloga za to. Nekad je bilo do lokalne politike, lokalnih komunalnih društava ili većih sredina koje upravljaju tim komunalnim društvima, a nekad je bilo i do samih jedinica lokalne samouprave. Mi danas imamo mogućnost finansiranja vodovoda, a imamo samo jedan projekat sa pripremljenom građevinskom dozvolom dok je drugi u fazi izrade na području Skradina, a treći tek kreće u izradu na području grada Knina. Po mom mišljenju to je nešto što smo trebali da imamo spremno pre 15 godina. Ne možemo tu kriviti samo državu jer ni mi sa lokalnog nivoa nemamo tu projektnu dokumentaciju. Nekad ni u lokalnim vodovodima nije bilo razumevanja za potrebe ovih krajeva, tako da smatram da svi zajedno snosimo deo odgovornosti za to.

Može li se turizam više iskoristiti kada je u pitanju sever županije koji sigurno ima šta da ponudi?

- Nama se poboljšani turizam dogodio u prethodnim godinama, ali ne zbog toga što je neko ulagao u to, nego samo od sebe. Ljudi su se samoorganizovali pa su ponudili smeštajne kapacitete i neke sadržaje, a gosti koji dolaze u našu županiju su to prepoznali. Imamo prirodne lepote, Krku, Dinaru, izvor Cetine i Krke i još niz dodatnih znamenitosti. Gostima je tu smeštaj jeftiniji i tu imaju aktivniji odmor. U Kninu i Drnišu se broj dolazaka turista povećava svake godine za više od sto odsto. Voleo bih da se u tom smislu uloži u infrastrukturu samog nacionalnog parka Krka na područjima opština Kistanje i Ervenik što bi ojačalo i te krajeve.

Gledajući podatke popisa stanovništva vidimo da, pored opština sa srpskom većinom te Šibenika i Drniša, i u Skradinu živi značajan broj pripadnika srpske zajednice od skoro 20 odsto. Nekako se toj zajednici malo zna u javnosti. Kako su oni organizovani?

- U Skradinu imamo zamenika gradonačelnika, gradske većnike i Veće srpske nacionalne manjine, a iz Skradina imamo i jednog županijskog većnika. Ta sredina može da služi mnogima kao primer kako se ljudi organizuju po pitanju akcija, uređenja grobalja, crkve, proslave verskih praznika ili letnjih okupljanja. Politički predstavnici tamo puno rade na zbližavanju i međusobnom povezivanju ljudi. To je grad koji je turistički značajan, razvijen i gravitira Šibeniku. Ponosan sam na mesta kao što su Skradin, Čista Mala ili grad Drniš gde imamo manji broj pripadnika zajednice, ali su često puno složniji i kompaktniji od sredina gde nas ima više. Možda oni nisu toliko medijski eksponirani, ali su to sredine za primer, a sam popis stanovništva kaže da se tamo ne smanjuje značajno broj Srba.