Seobe kao način opstanka

O srpskim seobama okuplјenoj publici u Etnološkom centru baranjske baštine govorio je generalni sekretar Matice srpske dr Milan Micić, koji je tom prilikom istakao da su Srbi narod seoba, narod koji su u pokret i seobu terali ratovi, glad i pomori raznih vrsta, a intenzivne seobe srpskog naroda započele su sa najezdom Turaka i one se nisu stišavale sve do pred kraj 20. veka.

- To je punih 5-6 vekova stalnog kretanja kada su se Srbi razastrli na razne strane širom Balkana i Podunavlјa i kada su se pri tom suočili i našli se na mestu gde su se sudarale civilizacije i kulture, na mestu gde su postojale Osmanska imperija, Habsburgška imperija, tu je bila i Mletačka republika. I na tom osetlјivom prostoru Balkana i podunavlјa Srbi su gledali da očuvaju svoj identitet, jezik, pismo i sve ono što karakteriše jedan narod, ali takođe da pre svega očuvaju svoju biološku egzistenciju i da sačuvaju živote svojih porodica. Zato su tim seobama menjali i karakter i od selјaka, kakvi su bili u srednjem veku, Srbi postojali pokretni, mobilni i kao takvi bavili su se najviše stočarstvom. Uz stočarstvo išao je i vojnički zanat i trgovina. Tako kroz ovaj period Srbi počinju da budu narod pokretan, narod nemiran, narod koji nije više statičan i narod koji ide tamo gde postoje bolјi uslovi za život – objašnjava Micić ovaj fenomen.

Iako predavanje prati seobe od 15. do 20. veka unutar panonskog prostora ovaj fenomen može da se posmatra i šire.

- Može da zahvati seobe i ka Rusiji, i ka Južnoj Polјskoj, ka Italiji, pa modernije seobe koje su išle ka Americi, SAD-u i Južnoj Americi, unutrašnje seobe koje su u 20. veku bile posledica kolonizacije koje su vršile obe jugoslovenske države, zatiranje srpskog naroda kao što je recimo bio Rakocijev ustanak koji je posebno pogodio Srbe u Baranji. Pa seobe devedesetih godina koje su bile vezane za ratove, a imali smo i one ekonomske seobe koje su trajale od pedesetih do kraja osamdesetih godina kada su upravo u panonski prostor dolazili lјudi iz dinarskih krajeva u potrazi za poslom i tražeći bolјi život i pristojniju egzistenciju. Tako da mi jesmo narod seoba ali, smo mi istovremeno i narod dugog trajanja – naglasio je Micić.

Generalni sekretar Matice srpske iskoristio je ovo predavanje da najavi dešavanja vezana uz obeležavanje 200. godišnjice ove najstarije najstarije srpske kulturne i književne ustanove.

- Obeležili smo to u Novom Sadu i ovo je prilika da najavim da će obeležavanje 200 godina Matice Srpske biti 21. aprila u Vukovaru, 22. aprila u Osijeku i 23. aprila u Belom Manastiru. Kada je reč o 21. aprilu, to je dan rođenja Josifa Milovuka iz Trpinje, jednog od osnivača Matice Srpske i to je onda bila prilika i povod da krenemo u obeležavanje van Novog Sada. I sama Matica Srpska je učestvovala u seobama. Osnovana je u Pešti, a 1864. godine se selila, kao što je nekada i naš narod putovao na sever, vođen rečnim tokom Dunava, tako su sada matičari knjige i muzejski artefakti u lađama silazili na jug i dolazili do Novog Sada koji upravo zahvalјujući matici Srpskoj postao srpska Atina. Znači selili smo se i sa našim narodom i eto, nekad su se selile i knjige i duh naroda, selila se pesma i lirska i epska, a selio se i naš jezik – zaklјučio je Micić.

Predavanje o srpskim seobama organizovali su Veće srpske nacionalne manjine Belog Manastira i tamošnji pododbor SKD Prosvjeta.