Slabo ostvarivanje manjinskih prava

Šimraga je u svojoj raspravi istakla da je važnost brige o nacionalnim manjinama nešto što se nikako ne bi smelo dovoditi u pitanje te da je izveštaj, kao i ranijih godina, obiman, detaljan i pun statističkih podataka.

- Zahtev da Hrvatska jasnije reguliše obaveze jedinica lokalne samouprave na uvođenje dvojezičnosti se javlja u gotovo svim izveštajima međunarodnih i evropskih tela, ali i rezolucijama Odbora ministara Veća Evrope. Poslednji izveštaj i rezolucija Odbora ministara iz 2022. godine eksplicitno navodi da je postojeći prag od trećine stanovništva previsok te da ga je potrebno smanjiti u skladu sa članom 10. Okvirne konvencije. Takođe se i u poslednjoj rezoluciji naglašava obaveza vlasti da osiguraju sprovođenje postojećih prava, što se odnosi kako na službenu upotrebu manjinskog jezika i pisma, tako i na oznake u javnom prostoru – rekla je Šimpraga u svom govoru.

Takođe, istakla je da Hrvatska nije jedina država kojoj je upućen ovaj tip prigovora pa tako navodi primer Slovačke gde je raniji prag za dvojezičnost od dvadeset odsto smanjen na deset odsto, kako bi se omogućila lakša upotreba prava mađarske nacionalne manjine.

- Često se naglašava kako Srbija treba slediti praksu Hrvatske u nekim segmentima, ali u ovom kontekstu u Srbiji prag jedinica lokalne samouprave za dvojezičnost je 15 odsto. Takođe, Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine kao službeni jezici su, pored srpskog, navedeni i mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski, iako ni jedna od ovih zajednica u udelu stanovništva ne prelazi predviđeni prag od 15 odsto na nivou pokrajine. Službena upotreba jezika i pisma nakon stigmatizacije i demonizacije ćiriličnog pisma potpuno je zaostala u primeni. Tek u tragovima imamo upotrebu zagarantovanu Ustavnim zakonom, evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima i nema napretka još od 2013. godine premda postoji značajan broj jedinica lokalne samouprave u kojima pripadnici srpske i npr. romske zajednice ostvaruju isto pravo – naglasila je Šimpraga.

Osvrnula se i na pristup nacionalnih manjina sredstvima javnog mnjenja, s osvrtom na HRT gde je u zadnjih više od pet godina, postotak sadržaja namenjenog pripadnicima nacionalnih manjina oko jedan odsto.

- Napredak u ostvarivanju prava na pristup javnim medijima, koji se očekivao formalnim osnivanjem manjinske redakcije pri Hrvatskoj radioteleviziji, nije ostvario konkretan rezultat tokom 2023. godine. Redakcija još uvek nije ojačana novim novinarskim kadrom niti novim programskim sadržajem. Kad je u pitanju zastupljenost pripadnika manjina u telima vlasti te u upravnim i pravosudnim telima situacija još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, naročito jer se smanjio udeo pripadnika ispod tri odsto – rekla je Anja Šimpraga.

Slično stanje je i u domenu obrazovanja te modelima obrazovanja dok su sa druge strane česti napadi na predstavnike SPC koji ozbiljno narušavaju ustavnu vrednost verske ravnopravnosti za pripadnike te zajednice.

- Napadajući kulturne programe i institucije koje su stvorene temeljem Ustava i međunarodnih zakona, a SNV je stvoren temeljem međunarodnih ugovora koje su potvrdili i Ujedinjene nacije, radi se i protiv same RH i njenog međunarodnog položaja. Kulturna autonomija ne može se ostvarivati bez domova i kulturnih centara. Pojedine nacionalne manjine npr. bošnjačka, srpska delile su prostore s drugima. Zašto je problem da imaju svoje mesto okupljanja, mesta provođenja programa pomoći u učenju, igraonica – zapitala se saborska poslanica SDSS-a.

Po njenoj oceni napori Saveta za nacionalne manjine, Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina kao i manjinskih poslanika u ostvarivanju prava su hvale vredni.

- Kontinuirani napadi na političke predstavnike nacionalnih manjina, na njihovu participaciju u institucijama vlasti, napadi na manjinske institucije i programe nanose ozbiljnu štetu u mogućnosti realizacije programa u manjinskim zajednicama jer ti napadi izazivaju strah i povećavaju netoleranciju prema manjinama. Iz tog razloga je neophodno da se svi pozabavimo time jer to ozbiljno narušava do sada postignuta prava, a onemogućava napredak u područjima u kojima ta prava nisu realizovana. Kad su u pitanju prava nacionalnih manjina malo ko se pita kako se zaista provode, što se događa kad su te iste zajednice izložene govoru mržnje, etnički motivisanim delima i postupcima vezanim uz diskriminaciju. Ono što je bitno jeste koliko sredstava je utrošeno, bitno je koliko se kulturnih centara izgradilo, posebno koji se odnose na Srbe i čemu služe. Oni koji to javno govore ne razmišljaju da svaka izrečena uvreda, napad i zabrana ima svoje posledice u stvarnom životu. Na terenu se urušavaju dobre uobičajene prakse, ljudi se boje i nije im svejedno. Da li je to zemlja koju želimo, da li je to život koji zaslužujemo – zaključila je Šimpraga svoje izlaganje.