Sramota – nasilje nad ženama i dalje u porastu

Psihičko, fizičko ili seksualno nasilje i pretnje od strane intimnog partnera doživelo je čak 28,1 % žena u Hrvatskoj od kojih njih 5,4 % u poslednjih 12 meseci. Rezultati su to koje je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama objavila Agencija Evropske unije za temeljna prava.  Istraživanje o rodno utemeljenom nasilju sprovedeno je u saradnji sa Evrostat-om i Evropskim institutom za ravnopravnost spolova na nivou Evropske unije, te donosi poražavajuće podatke da je svaka treća žena u EU doživela fizičko nasilje, seksualno nasilje ili pretnje u svojoj odrasloj dobi; 1 od 6 žena doživela je seksualno nasilje, uključujući silovanje, 1 od 5 žena suočila se s fizičkim ili seksualnim nasiljem od strane partnera, rođaka ili drugog člana domaćinstva; 1 od 3 žene bila je seksualno uznemiravana na radnom mestu.

Među podacima o nasilju nad ženama nalazi se i onaj koji govori o nepoverenju koje žrtve imaju prema institucijama, tako se samo  1 od 5 žena koje su doživele nasilje obratila pružaocima zdravstvenih ili socijalnih usluga, a tek svaka osma žena prijavila je događaj policiji.

Kada je reč o osnovnim ljudskim pravima jedan je od najraširenijih oblika njihovog kršenja je nasilje nad ženama. Ovo je problem koji počiva na temeljima zvanim rodno nasilje i svakako zahteva kompleksan pristup i zajednički napor svih institucija. S ciljem podizanja svesti o problemu nasilja nad ženama svake godine 25. novembra obeležava se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Tim povodom javnosti se obratila i Pravobraniteljica za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić koja u saopštenju ističe mnogo razloga za zabrinutost, a između ostalog izdvaja podatak o seksualnom uznemiravanja na radnom mestu. Pomenuto istraživanje donosi podatak da je ovaj vid  uznemiravanja na radnom mestu doživelo 36,4% žena u Hrvatskoj, a na nivou Evropske njih 30,8 %.

Potrebna izrada strategije borbe protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja

Pravobraniteljica takođe ukazuje da je najveći nedostatak nacionalnog sistema zaštite od nasilja nad ženama to da se on gotovo isključivo temelji na sankcionisanju posledica nasilja te da su u drugom planu nastojanja za uklanjanje uzroka kroz prevenciju, edukaciju i obrazovanje. U saopštenju za javnost podseća  na četiri osnovna temelja efikasne borbe protiv rodno zasnovanog nasilja i njegovih uzroka: rani preventivni, stručni i dugotrajni psihoterapijski rad s porodicama u konfliktnim situacijama, društvena reintegracija počinioca nasilja kroz dugotrajni psiho - socijalni tretman, sveobuhvatna edukacija pravosuđa i svih drugih stručnih službi, edukacija tokom obrazovanja o nenasilnim metodama rešavanja sukoba i prihvatanja različitosti.

- Dugogodišnji trend brutalizacije nasilja takođe je vrlo indikativan, ponajpre uzimajući u obzir da je u 2023. godini u RH po prvi puta zabeleženo više kaznenih nego prekršajnih dela vezano uz rodno zasnovano nasilje. Broj evidentiranih kaznenih dela se u razdoblju od 8 godina učetvorostručio (2015.-2023.), dok se broj prekršajnih dela u istom razdoblju gotovo prepolovio – navodi se u saopštenju za javnost.

Zbog svega navedenog Ljubičić navodi 11 prioriteta na putu rešavanja ovog društvenog problema među kojima su izrada strategije borbe protiv svih oblika nasilja, sistemski prikupljanju širokog raspona podataka o rodno zasnovanom nasilju nad ženama od strane svih nadležnih tela. Takođe smatra da je  potrebno delovati na promenu mentaliteta i stavova populacije koji doprinose opravdanju i ponavljanju nasilja te da je obavezna edukacija svih službenika nadležnih državnih tela i organizacija.

Evropski parlament i Veće EU nedavno su usvojili Direktivu o suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Direktivnom se uvode minimalna pravila koja se odnose na inkriminiranje određenih oblika nasilja nad ženama i nasilja u porodici i to: sakaćenje ženskih polnih organa, prisila na sklapanje braka, delenje intimnog ili manipuliranog materijala bez pristanka, uhođenje, uznemiravanje te poticanje na nasilje ili mržnju na internetu odnosno kibernetičko nasilje. Ovaj se vid nasilja sve više ističe kao veliki problem kojim su izložene pre svega mlađe generacije.

- Svetska zdravstvena organizacija je u nedavno objavljenom istraživanju o zdravstvenom ponašanju dece školske dobi „Health Behaviour in School-aged Children“ ukazala na porast te vrste nasilja od 2018. godine do danas. Zabeleženo je da je pojava kibernetičkog zlostavljanja najveća u uzrastu od 13 godina i znatno viša među dečacima svih starosnih skupina, nego među devojčicama. U cilju podizanja svesti o rodno kibernetičkom nasilju i stvaranja sigurnijeg onlajn okruženja Pravobraniteljica provodi EU projekat „bE-SAFE“ – navodi se u saopštenju za javnost.

Osnovna škola „Dalj“ u globalnoj kampanji „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“

Kada je reč o osnovnoškolskom uzrastu i buđenju svesti o rodno zasnovanom nasilju, lep primer provođenja preventivnih mera i edukacije pronalazimo u Osnovnoj školi „Dalj“ koja se kroz projekat „ROZA za žene“ uključila u međunarodnu kampanju  pod nazivom „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Naime, obeležavanjem Međunarodnog dan borbe protiv nasilja nad ženama 25. novembra započela je i ova međunarodna kampanja koja traje sve do 10. decembra.  Prilika je to da se još jednom javno upozori na značajan društveni problem. OŠ „Dalj“  koja program obrazovanja provodi i po modelu „A“ odnosno na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu pored redovne nastave organizuje aktivnosti koje promovišu ženska prava i rodnu ravnopravnost, te se bore protiv rodno zasnovanog nasilja. U projekat ROZA za žene - Ravnopravnost, Osveštavanje, Zagovaranje za ženska prava i Aktivizam uključeno je pet nastavnica Danijela Radonjić, Sandra Rabrenović, Mirjana Oreščanin, Ana Čalošević i Daniela Maršalek. One su projektne aktivnosti osmislile i usmerile kako prema učenicima, tako i prema celoj zajednici.

- Na samom početku projekta i same smo imale nedoumice oko načina provođenja projekta u osnovnoj školi, najviše zbog osetljivosti teme. Imale smo na umu i samu sredinu, u kojoj su duboku ukorenjeni određeni stereotipi i predrasude i u kojoj se o određenim temama nerado govori. Ipak, pronašli smo načine kako da tu osetljivu temu približimo učenicima, ali naravno, bilo nam je važno da ne ostane samo unutar zidova škole, pa smo odlučile da na neki način uključimo i zajednicu u kojoj živimo. Nasilje nad ženama je posebna vrsta nasilja, koja je i dalje socijalno prihvatljiva i podložna romantizaciji pa se tako naziva još i zločin iz strasti. Prisutna je na filmovima, u literaturi, u muzici. Deca putem medija dobijaju iskrivljenu sliku i ono što vide i što gledaju postaje im normalno i prihvatljivo. Budući da deca osnovnoškolskog uzrasta ne tumače medijske sadržaje najbolje i nemaju kritički odnos prema njima, važno je da se upravo u tom uzrastu skrene pažnja na problem koji postoji u društvu – objašnjava nastavnica srpskog jezika Danijela Radonjić.

Organizovane su brojne aktivnosti i radionice kroz koje su učesnici budili svest o neravnopravnosti, nasilju, o podelama i stereotipima kojima svedočimo i u kojima veoma često nesvesno i učestvujemo.

- 16 dana aktivizma obeležile smo s učenicima na satima srpskog i hrvatskog jezika, te na satima razrednog odelenja. Održale smo radionicu na Učiteljskom veću o nasilju nad ženama, o problemu nejednakih plata za žene i muškarce za isti posao, o pogrdnim nazivima za žene kojih je nebrojeno puta više nego za muškarce i o popularnim pesmama koje slave i veličaju nasilje nad ženama, a koje se prepoznaje kao izraz ljubavi. Istu radionicu smo održale i na zajedničkom roditeljskom sastanku na koji je odaziv bio velik, što nas je i te kako obradovalo.  Osim toga, održali smo kreativnu radionicu s članovima Udruženja žena i penzionera Dalj – objašnjava nastavnica hrvatskog jezika Daniela Maršalek te dodaje.

- Učenici su osvestili kako rodne predrasude oblikuju njihovo viđenje uloga, ne samo kod kućnih poslova već i u širem društvenom kontekstu. Rasprava je potaknula učenike da  kritički razmisle o vlastitim uverenjima, te da prepoznaju kako stereotipi mogu ograničiti njihovu percepciju sposobnosti i potencijala, bez obzira na pol.

Radionice i zanimljivo osmišljeni zadaci aktivirali su osnovnoškolce da promišljaju, a nadaju se nastavnice, i da kreiraju svoje stavove, društvenu uključenost i lepšu budućnost.

- Ono što je najvažnije jeste da nije bilo izostale reakcije. Bez obzira kako reagovali na temu, to je dobar indikator da ih na ovaj ili onaj način dotiče. Osveštavanje učenika o određenoj pojavi je jedan od težih zadataka učitelja, u tome moramo da budemo strpljivi i taktični. Kako projekat odmiče, primećujemo sve više razumevanja i saosećanja. Učenici komentarišu, kritikuju, daju predloge. Zato verujemo da je ova tema našla podlo tlo među našim učenicima – zaključila je nastavnica Radonjić, a potvrđuje to i njena koleginica Daniela.

- Oni znaju da postoje skloništa za žrtve nasilja u porodici, znaju da niko ne sme da trpi nasilje, znaju koga treba zvati i šta reći. Na žalost, mi i na informacijama roditelja čujemo vrlo lične i potresne priče majki kada im takođe pomognemo savetom i uputimo kome da se obrate. To nam je, naravno, veliki teret, ali i potvrda da te žene imaju poverenja u nas i reći nam svoje probleme, što nam je jako drago – ističe Maršalek, te napominje da će iako projekat završava krajem nastavne godine Osnovna škola „Dalj“ i dalje provoditi aktivnosti kojima se priključuje borbi protiv bilo kakvog vida nasilja.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.