Prvi Letopis Srpskog doma predstavljen u Vukovaru

Hronološki sled događaja koji su prethodili samom osnivanju, a zatim i oni koju su se nizali u prve dve godine rada Srpskog doma u Vukovaru zabeleženi su i objavljeni u prvom broju Letopisa koji kao autor potpisuje Nebojša Vidović. Kao direktor ove ustanove u kulturi Vidović se upustio u ulogu autora i urednika te hronološke zapise uredio, odnosno opremio brojnim prilozima fotografijama i dokumentima. Sve to uspešno je prikazao u Letopisu koji je Vukovarčanima predstavljen u petak 21. juna u velikoj sali Srpskog doma.

- Ovo je prvi Letopis što govori da ćemo nastaviti sled, odnosno beleženje događaja. Sam naziv kaže da je reč o leto-pisanju odnosno beleženju po godinama. Ovaj prvi broj sadrži malo više od dve godine događaja, a razlog je što je Srpski dom sa prvim aktivnostima počeo krajem 2021. godine, a tokom 2022. i 2023. god dogodili su se razni događaji koje smo odlučili da zabeležimo i da na neki način ostane trajni trag svega onog što se dešavalo. Plan je da u budućnosti nastavimo sa radom odnosno da broj dva budu dešavanja u 2024. godini – rekao je Vidović koji ističe da je prvi letopis specifičan s obzirom na hronološki raspon koji ima u sebi.

- Sadrži preko 80 događaja od toga je 30 naših sopstvenih programskih aktivnosti, a ostala su ono što smo mi uslužno pružali svim našim organizacijama i udruženjima. Želja i namera je da se bavimo beleženjem događaja i da ostane trajno zapisano. Ovo je i jedan vid zaštite svega onoga što radimo pogotovo u kontekstu toga da mi o prvobitnom Srpskom domu sa početka 20. veka zapravo jako malo znamo. Zbog toga nam je jako žao i poprilično je veliki problem što taj period nije vidljiv. To je bio jedan od motiva da sada u ovom vremenu i okolnostima, tehničkim i tehnološkim mogućnostima osiguramo vidljivost rada i time ujedno i negujemo i brinemo o kulturnoj baštini – rekao je autor Nebojša Vidović.

Prvi broj Letopisa beleži značajne događaje u periodu od dve godine

Početku rada Srpskog doma prethodilo je period u kome su održane konstitutivne sednice, donesene odluke o imenovanjima odnosno pripreme za upis u Sudski registar. Upravo je u tom periodu formiranja i uspostavljanja ustanove u kulturi održano prvo dešavanje koje je organizovalo Zajedničko veće opština. Tako je kao prva aktivnost zabeležena Skupština ZVO-a od 23. decembra 2021. godine.

- To je zapravo u neformalnom delu rada koji nije zvanično početak rada Srpskog doma. Ovaj broj letopisa bavi se samim počecima i delom koji nije sam hronološki sled dešavanja i događaja od početka rada. Nego smo se dotakli i onih događaja koji su prethodili i bile i uslov da bi se neke stvari napravile. Između ostalog tu je i spomenuta skupština Zajedničkog veća opština koja je održana krajem 2021. godine. Mi beležimo i letopišemo događaje od novembra 2021. god kada je bila prva konstitutivna sednica gde su se donele odluke o formiranju ustanove i postupcima koji su trebali da uslede da bi se došlo do onoga što se dogodilo 24. marta odnosno prve sednice Upravnog veća i imenovanjima. Formalno smo sa radom počeli 1. aprila 2022. godine -objašnjava Vidović.

Među više od 80 programskih aktivnosti i dešavanja koja su se odvijala u prostoru Srpskog doma, direktor ove ustanove i autor letopisa ističe tri događaja.

- Nakon 83 godine,  15. i 16. oktobra 2022. godine u Vukovar je došao patrijarh srpski Porfirije. Dolasku Patrijarha prethodio je jedan vrlo značajan događaj, izrada fototipskog izdanja Zbornika propisa crkvene opštine vukovarske. Tu se nalazi značajan dokument koji govori da su 1732. godine najugledniji članovi tadašnje srpske zajednice uputili dopis zvaničnim institucijama sa molbom da se gradi današnja crkva koja je izgrađena 1737. godine. Značajan događaj je da se 2023. godine nakon 80 godina u Srpski dom vratilo obeležavanje Svetosavske akademije – ističe Vidović.

Rad na kreiranju i objavljivanju prvog broja Letopisa pokazao je da je za potrebe letopisanja, a u cilju što kvalitetnijeg sadržaja potrebno obezbediti fotografije i priloge visokih performansi, a koji su u Letopisu svedoci svakog dešavanja u određenom periodu.

- Prvi broj letopisa pomogla je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Mi im se zahvaljujemo i zato nam je namera da uradimo što kvalitetniji posao. Naravno da uvek može bolje tako i dok smo ovo radili uočili smo određene mogućnosti za poboljšanja. Fotografije tako igraju veliku ulogu, za neke događaje te fotografije su bile određenog kvaliteta i zato se već pripremamo za sledeći broj da u kome će događaje da zabeleži profesionalni fotograf što će nam verujem pomoći da postignemo još bolji kvalitet – zaključuje Vidović.