Srećna vam nova ravnopravnija i društveno aktivnija godina

Žene su nažalost još uvek neravnopravne članice našeg društva, a kada te iste žene deklarišemo kao pripadnice srpske nacionalne zajednice tada njihov položaj u društvu dobija posebnu težinu. Pripadnice nacionalnih manjina izložene višestrukoj diskriminaciji potvrdila je to u razgovoru za naš portal i pravobraniteljka za ravnopravnost polova Višnja Ljubičić.

Ne treba posebno isticati da Srbi nose teret poslednjeg rata u Hrvatskoj, ali posledice koje danas živimo mogu se razmatrati na mnogo načina. Ako ostanemo samo na temi položaja Srpkinja u hrvatskom društvu onda u svakom segmentu društvenog delovanja nailazimo na probleme. Od privrede i zapošljavanja do kreiranja društvenog života i političkog delovanja čitav je spektar problema, ali iskreni da budemo i mogućnosti. Potrebno je biti svestan da za kvalitet ili uslove života nekog pojedinca odgovornost istovremeno nosi društvo i sistem kojem pripada, ali i sam pojedinac. Srpkinje i društveno – ženski odnosi tema je o kojoj je na našem portalu napisano nekoliko tekstova koji su istovremeno otkrivali realnu sliku, probleme i mogućnosti u životu žena pripadnica srpskog naroda na istoku Hrvatske.

Godina koju ispraćamo po pitanju ravnopravnosti u hrvatskom društvu i položaju žena nije donela promene kojih ćemo se sećati. Ukoliko Srpkinjama na trenutak otklonimo nacionalnu pripadnost one opet ostaju u neravnopravnoj kategoriji našeg društva jer su žene. Statistika po pitanju položaja žena i dalje potvrđuje ružnu stranu života, sa čim ćemo morati da se izborimo, a to je posao koji ćemo obavljati mi, ali i generacije koje dolaze. Sporo se menjaju stvari po pitanju položaja žena, potvrđuju to i izveštaju vladinog tela zaduženog za ravnopravnost polova.

U svom godišnjem izveštaju pravobraniteljka Višnja Ljubičić navela kako je tokom 2021. godine radila na ukupno 2.327 predmeta od kojih se 710 odnosilo na pritužbe građana radi zaštite od diskriminacije dok se većina ostalih predmeta odnosilo na primenu Zakona o ravnopravnosti polova. U intervju koji je dala za naš portal pravobraniteljka Ljubičić potvrdila da je i 2022. godina nažalost ona u kojoj se beleži porast nasilja nad ženama.

- Ponovo izražavam ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije ubistava žena te ubistava žena od strane bliskih osoba, što se nažalost nastavilo i u 2022. godini, na šta sam već u više navrata tokom godine i upozoravala. Podaci ukazuju da je u prvih deset meseci 2022. godine 13 ubistava od ukupno 26 počinjeno na štetu žena, dok je u istom razdoblju 2021. godine od ukupno 26 ubistava njih 11 počinjeno na štetu osoba ženskog pola. U odnosu na ubistva počinjena na štetu članova porodice ili bliskih osoba, u prvih deset meseci 2022. godine evidentirano je 19 ubistava od kojih je 12 počinjeno na štetu žena, što je za 35,7 odsto više za u odnosu na isto razdoblje 2021. godine kada je evidentirano 14 ubistava od kojih je 8 počinjeno na štetu žena. U navedenom razdoblju 2022. evidentirana su 6, a 2021. godine 3 ubistva žena koja su počinili intimni partneri. Što se tiče prethodnih godina, statistika se kreće između 10 i 20 ubijenih žena na godišnjem nivou, s tim da je broj žena ubijenih od strane intimnih partnera u ukupnom broju ubijenih žena od strane bliskih osoba skoro uvek preko 40 odsto. Sve navedeno je i više nego valjan razlog za hitno i odlučno delovanje – rekla je Ljubičić.

Društveno aktivne žene doprinose boljem životu zajednice

„Hitno i odlučno delovanje države“ kaže pravobraniteljka za ravnopravnost polova, a mi drage Srpkinje dodajemo da je neophodno delovanje i nas samih. Skloni smo da Novu godinu dočekujemo sa novim ciljevima i planovima, da želimo promene i veselimo se novom početku. Zato su poslednji decembarski dani idealna prilika da poželimo i krenemo da kreiramo svoj život, postanemo aktivne u nekom segmentu društvenog delovanja. Da su žene i muškarci ravnopravni, da ne sme postojati diskriminacija po polnoj, nacionalnoj ili bilo kojoj pripadnosti garantuje nam zakon Republike Hrvatske, ali potrebno je to pravo i koristiti.

Pisali smo, u okviru teme Srpkinje i društveno-ženski odnosi, o ženama koje su odlučile delovati i menjati kao vlastiti život tako i život zajednice. Mogućnosti postoje ma gde živele, jedna od njih je osnivanje ili uključivanje u udruženja građana. Da organizovano delovanje i međusobno povezivanje doprinosi boljem životu i utiču na život u lokalnoj zajednici pokazale su nam žene povezane kroz projekat „Žene sa istoka“ koje ponosno slave Međunarodni dan žena sa sela.

To su nam potvrdile i stanovnice malog mesta Ostrovo koje su se udružile i sada deluju u najmlađem udruženju žena koje na istoku Hrvatske okuplja Srpkinje. Iako žive u ruralnim krajevima pronašle su način da upotpune svoju svakodnevnicu, nauče nove veštine, osnaže jedna drugu i možda pokrenu vlastite poslove. Da žene u preduzetništvu mogu biti uspešne i koji su koraci potrebni da bi se ostvarili poslovni ciljevi objasnila nam je direktorka PORC-a Erdut Bojana Orsić koja više od 15 godina vodi razvojnu agenciju u opštini sa većinskim srpskim stanovništvom .

U istoj opštini pronalazimo i primer veoma aktivne žene, iako slepa pesnikinja Gordana Pavić osim što objavljuje knjige na srpskom jeziku i pismu organizuje i nove manifestacije kao što je Prelo u Dalju.

Politika jeste poseban deo naših života bez koje nema promena u demokratskom društvu, međutim i ovde su žene podzastupljene. Zakon ženama pokušava pomoći te zahteva da zastupljenost jednog pola na izbornim listama ne sme biti niža od 40 odsto, ali i pored toga u političkom svetu još uvek nema dovoljno žena. Međutim, da to ne mora biti tako potvrđuju uspešne političarke Srpkinje. U razgovoru za naš portal saborska zastupnica i potpredsednica SDSS-a Dragana Jeckov kao i potpredsednica Vlade RH Anja Šimpraga ističu da su žene dobrodošle, da je potrebno veća uključenost i pozivaju pripadnice srpske zajednice na delovanje.

Prijavite diskriminaciju

Podrška ženama pripadnicima srpskog naroda postoji i zato ukoliko ste izloženi diskriminaciji na osnovu pola, bračnog i porodičnog statusa ili polne orijentacije prijavite je. To možete učiniti i putem mejla koji ćete uputiti pravobraniteljki za ravnopravnost polova na adresu adresu: ravnopravnost@prs.hr. Za sva pitanja iz oblasti ljudskih prava te u slučaju da je potreban pravni savet ili želite podršku prilikom osnivanja udruženja ili pokretanja poslovanja možete se obratiti Zajedničkom veću opština Vukovar.

Nova 2023. godina može biti bolja, može doneti uređenije društvo koje podrazumeva veću uključenost žena. Drage Srpkinje neravnopravnost je sastavni deo našeg života sa kojom se država i društvo mora izboriti, ali ne zaboravite da društvo čine pojedinci. Mi smo državljani Hrvatske i deo hrvatskog društva i stoga je društvena odgovornost i na nama. Srećnu, uspešnu, aktivniju i ravnopravniju novu godinu i život morate zahtevati i stvarati i vi same. Žene su se kroz istoriju za svako pravo izborile, na nama je da ta prava koristimo i nastavimo da gradimo bolje društvo.

Ovaj tekst je napisan uz financijsku potporu Agencije za elektroničke medije temeljem Programa poticanja novinarske izvrsnosti.