„Treba ubrzati procese i ekshumacije i identifikacije“

Delegacija koju su činili predstavnici dve vodeće institucije Srba u Hrvatskoj saborski zastupnici Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, Dragana Jeckov i Boris Milošević, predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić, politički predstavnici srpske zajednice s područja istočne Hrvatske i specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih lica s Republikom Hrvatskom Veran Matić, pružila je povodom Međunarodnog dana nestalih osoba podršku članovima porodica nestalih i ubijenih osoba tokom ratnih dejstava devedesetih godina prošlog veka okupljenih u udruženje „Protiv zaborava“.

Nakon sastanka, održana je konferencija za medije na kojoj su govorili Boris Milošević, Veran Matić i Dragana Jeckov.

- Za nas u SDSS-u je pitanje nestalih prvorazredno humanitarno pitanje. Cilj naše politike jeste da se pronađe svako i svaki nestali bez obzira na nacionalnost i s tim u vezi danas nećemo govoriti koliko je nestalih među većinskim narodom, a koliko je nestalih među pripadnicima srpske zajednice. Ono što smo danas imali priliku da čujemo i što je osnovni zaključak jeste činjenica da je među govornicima najčešća rečenica bila: „Nismo se daleko pomakli. Nismo pronašli naše najmilije“. Naravno da je nama to teško slušati i naravno da saosećamo sa svima koji se danas prisećaju članova svojih porodica, a prisećamo ih se i u drugim prilikama. Kao što sam rekla, jedan od zaključaka jeste da i te kako treba ubrzati procese i ekshumacije i identifikacije i s tim u vezi je važno da to rade obe zemlje. Jednako tako, to treba da rade institucije koje su za to nadležne i koje to treba da rade profesionalno - rekla je okupljenim predstavnicima medijskih organizacija saborska zastupnica Dragana Jeckov.

Jeckov je posebno istakla da, bez obzira na nacionalnost, svaka žrtva treba da ima ime i prezime, jednako kao što i svaki zločinac treba da ima ime i prezime, a ne da se kvalifikuju i obeležavaju kolektivno.

- Veoma je važno da institucije počnu intenzivno da sarađuju, i kada je u pitanju SDSS i politika koju mi zastupamo, upravo u tom smeru ćemo i raditi i sigurno da ćemo biti spona kako bi svaki nestali i svaka žrtva dobili ime i prezime, a porodice mir jer članovi udruženja „Protiv zaborava“ više od 30 godina traže svoje najmilije i to je posebna grupacija o kojoj se retko ili uopšte ne govori - zaključila je Jeckov.

Milošević: „Potrebno je da svaka žrtva bude jednako tretirana“

Saborski zastupnik Boris Milošević osvrnuo se na razgovor sa članovima „Protiv zaborava“.

- Razgovarali smo o onome što smo mi i oni napravili tokom protekle godine i iskustvima koje smo imali kako bi u narednom periodu stvari koje možemo pomaknuti na bolje i popraviti. Svesni smo kako je iza zločina koji su počinjeni, ostala nepravda, podele među ljudima i mržnja, ali da rad udruženja i političkih predstavnika ne pristaje ni na nepravdu, ni na podele, ni na mržnju. Pričali smo i o tome da u svom radu nastavimo, pogotovo kad se sećamo žrtava, da uvek istaknemo stradanje i patnju hrvatskog naroda i da osudimo zločine nad hrvatskim narodom i da tražimo, ono što smo uvek isticali, da svaka žrtva ima jednak tretman, i da tražimo poštovanje za sve žrtve - kaže Milošević.

Foto: SNV; Aleksandar Čečavac

Podsetio je da su pre desetak godina postojala dva popisa nestalih, jedan za Hrvate, a drugi za Srbe, a da je kasnije to postao jedan popis.

- Dobro je da niti jedna žrtva ne bude diskriminisana po svojoj nacionalnosti i da svaka žrtva bude tretirana jednako, da svaki nestali bude jednako tražen jer svaki nestali ima svoju porodicu koja ga traži, želi pronaći, identifikovati i dostojno sahraniti. Važno je istaći, da u Hrvatskoj kada je izašao prvi podatak o nestalima, bilo je popisano oko 6.000 nestalih, a sada je taj broj 1.806 što je prema nekim svetskim standardima dobar rezultat, ali dok god postoji i jedan nestali treba biti uporan i tražiti i pronaći i tog jednog nestalog. Dakle, posao nije završen. Da bi posao bio uspešno do kraja završen nužna je saradnja i sa porodicama nestalih i sa udruženjima - zaključio je Boris Milošević.

Matić: „Sramota me je činjenice da postoji zastoj u identifikovanju i ekshumacijama“

Akteri pres konferencije složili su se da je neophodna saradnja između Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine.

- Danas sam ovde kako bih video šta je sve moguće da uradimo kako bi se ovaj posao, potraga za nestalima, efikasnije odvijao. U proteklih nekoliko godina, kao specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije, učinio sam koliko sam individualno mogao, ali moram da vam kažem da me je sramota koliko je malo učinjeno i sramota me je činjenice da postoji zastoj u identifikaciji i ekshumacijama i čini mi se ozbiljan zastoj u potrazi za nestalima. Prema podacima Republike Hrvatske, traga se za 1.806 osoba, kada se od tog broja oduzme 854 tela koja su ekshumirana i koja se nalaze u mrtvačnicama, dobijemo novu cifru od 962 nestala za kojima se traga i za koje potrebno pronaći grobna mesta, ekshumirati i identifikovati. Ovaj broj od 854 tela koja se nalaze u mrtvačnicama jako dugo figurira u tom obimu i to je nešto što ne možemo da razumemo, zbog čega toliko sporo ide identifikacija tela jer mislim da je to lakši deo posla jer su to već pronađena tela - naveo je Veran Matić nedostatke u procesu pronalaženja, ekshumacije i identifikacije nestalih osoba.

Kritikovao je Matić i činjenicu da je u komunikaciji između dve komisije, u vremenu proteklom između dva obeležavanja Međunarodnog dana nestalih, bio samo jedan sastanak u Zagrebu, i to u januaru ove godine, na kojem su dogovorene radnje koje će biti urađene u narednom periodu i da je od toga, prema njegovim saznanjima, urađeno samo izviđanje terena u Daruvaru gde je prijavljeno grobno mesto ili grobnica i dogovoreno da se uradi ekshumacija, ali do toga za sada nije došlo.

- Dogovoreno je, po ko zna koji put, da se izvrši ekshumacija 12 grobnih mesta na kninskom groblju, za koje se, između ostalog, zna ko je u tim grobnim mestima, ali ne zna se ko je na kojem grobnom mestu i to je nešto što takođe nije urađeno iako izgleda kao jednostavan posao. Zbog čega se ne daju podaci gde su ekshumirana tela, naročito u mestima u kojima žive Srbi, kako bi se, ako nema dovoljno DNK uzoraka od rodbine, rodbina pronašla i zatražili uzorci kako bi se izvršila identifikacija? Postoji popis više od 30 grobnih mesta na kojima se nalaze tela 40 ili 50 žrtava, plus još oko 50 grobnih mesta koje su porodice prijavljivale. Dobijamo sasvim drugačiju sliku od one koja izgleda kada kažemo da se traga za 1806 ljudi, kada se sve to ovako raščlani - zaključuje Matić, dodavši da još uvek nema političke volje da se ovo tretira kao humanitarno pitanje.

Marica Šeatović: „Nije važno ko je ko, meni je žao svih“

Udruženje Protiv zaborava, čiji su članovi porodice srpskih civilnih žrtava rata od 1991. godine pa do kraja ratnih dešavanja, postoji od 2010. godine i osnovano je sa ciljem da se pronađu nestale osobe i unapredi saradnja sa svim institucijama u državi i svetu koje se bave ovim problemom.

Marica Šeatović iz udruženja Protiv zaborava
Foto: SNV

- Svake godine pričamo jedno te isto, porodice traže svoje, nezadovoljne su, a političari s jedne i druge strane odgovornost prebacuju jedni na druge, a ljudi pate, bez obzira da li su Srbi ili Hrvati. Nije važno ko je ko, meni je žao svih i prema svima osećam empatiju jer sam čula na stotine priča i sa jedne, druge i treće strane i jako mi je žao što su ljudi stari, polako odlaze, a nisu našli svoje nestale, da dostojno sahrane njihove kosti i da imaju gde da zapale sveću, pomole se i polože cveće - priča svoja potresna iskustva predsednica udruženja Protiv zaborava Marica Šeatović čiji je muž nestao u Novskoj 1991. godine gde je uz još tri osobe ubijen od strane hrvatske vojske.

Udruženje „Protiv zaborava“ trenutno broji 25 članova, dok, zbog mogućih grešaka u ispravnosti podataka, ne žele pričati o broju nestalih članova porodica koje potražuju.

- Porodice jako pate i to je mukotrpan put svima koji iščekuju i imaju neku nadu. Radujem se kad vidim da porodice bar imaju nadu u to da će se nešto desiti - zaključuje Marica Šeatović.

Međunarodni dan nestalih osoba obeležava se 30. avgusta, a proglasili su ga Ujedinjene nacije. U Hrvatskoj se ovaj dan sećanja obeležava od 2006. godine.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.