U Dalju obeleženo 60 godina od smrti naučnika Milutina Milankovića

Prigodnim programom Kulturno-naučni centar „Milutin Milanković“ iz Dalja obeležio je 60. godišnjicu od smrti naučnika čije ime s ponosom nosi.

60. godina od smrti milutin milanković

Program obeležavanja 60 godina od smrti Milutina Milankovića započeo je još u sredu 12. decembra pomenom i paljenjem sveća na naučnikovom grobu u Dalju, a nastavljen u subotu 15. decembra programom u Milankovićevoj kući.

– Običaj je da obeležavamo okrugle godišnjice Milankovićeve smrti, a rođendane obeležavamo redovno svake godine preko „Milankovićevih ciklusa“. Program je prigodnog i aktuelnog karaktera. Dakle vezan je za Milankovića, a na neki način tiče se i naše sadašnjosti – kaže direktor KNC Milanković Đorđe Nešić.

Pošto se ove godine sem 60. godišnjice Milankovićeve smrti navršava i stogodišnjica od završetka Prvog svetskog rata jedna od tema na skupu bila je posvećena naučnikovom boravku u austrougarskom zarobljeništvu, o čemu je izlagao doktorant iz Dalja Aleksandar Ilinčić.

– Milanković je između 1914. i 1918. godine imao vrlo zanimljiv životni put, za njega je ovaj rat potrajao i nešto duže jer je u zarobljeništvu bio sve do 1919. godine. Milanković je tokom tog perioda imao više vrsta pritvora. Između ostalog, bio je zatvorenik i u ovoj kući, a bio je i logoraš u Nežideru i Turnju kod Karlovca i zatvorenik u Osijeku tako da je on jedan o tri naša najveća naučnika onaj sa najdužim zatvorskim stažom, a o svemu tome ostavio je i vredan zapis. Ti zapisi vredni su i za upoznavanje sa istorijskim prilikama, na priomer unutar logora Nežider kroz koji je tokom Prvog svetskog rata prošlo oko 17.000 zatvorenika – priča Ilinčić koji kaže da je Milanković i tokom kućnog pritvora u Budimpešti vredno radio.

60. godina od smrti milutin milanković 2

– Milanković je imao dobro izgrađenu socijalnu mrežu i to ga je puno puta spasilo. Iako je sve četiri godine rata bio pod nadzorom vlasti Austrougarske, on je imao kud i kamo slobodniji život, pogotovo u Budimpešti. Tamo se služio bibliotekom mađarske Akademije nauka i gotovo nesmetano mogao je da stvara i da u tom ratnom periodu stvori neka od svojih najznačajnijih dela. Na primer, tada se bavio izučavanjem klime Marsa, objavio je nekoliko radova preko Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti, a materijale je uspeo da donosi i iz Dalja zahvaljujući članovima ondašnje hrvatsko-srpske koalicije koji su često dolazili u Budimpeštu na političke dogovore pa su mu donosili sve što mu je bilo potrebno – kaže Ilinčić čije predavanje su okupljeni s pažnjom pratili i zbog činjenice da je taj period Milankovićevog života manje poznat.

Milanković i Mars

Druga temu pod nazivom „Milanković i Mars“, izneo je astronom iz Osijeka Dalibor Mesarić, a ona je odabrana jer Milankovićeva teorija o klimatskim promenama važi i za sve druge planete u sunčevom sistemu.

– Moje predavanje usmereno je na jedan pregled šta je Milanković o Marsu govorio, kakve su reperkusije toga u odnosu na ono što o Marsu danas znamo i o nekim novostima o Marsu sada. Klimatske promene važe za sve planete koje imaju nekakvu atmosferu, a za Mars je posebno interesantno što je Milanković negde 1916. godine napisao jedan rad njemu. O Marsu se u vreme kada je Milanković bio dete pisalo kao o drugoj Zemlji, planeti na kojoj ima živih bića, a on je nastavio u tom duhu ali je objasnio šta je tu moguće, a šta ne – objašnjava Mesarić.

U Milankovićevoj svemirskoj sobi predstavljen novi eksponat

Pre samog programa, u Milankovićevoj „Svemirskoj sobi“ predstavljen je novi model „Živi svet ledenog doba, autora dr Aleksandra Petrovića i inženjera Radomira Putnika iz Beograda koji, nažalost, zbog loših vremenskih uslova nisu mogli da prisustvuju obeležavanju 60. godišnjice od smrti Milankovića. Iz toga razloga model sačinjen iz tri dela predstavio je direktor centra Đorđe Nešić.

– U donjem delu modela posetioci na ekranu mogu da vide biljke i životinje koje su živele u ledenom dobu, koje od njih su izumrle, a koje su ga preživele. U centralnom delu eksponata nalazi se karta toka Dunava uz koji je bio vezan ceo Milankovićev život i koji je proticao uzvodno i nizvodno tokom ove velike reke. Gornji deo modela sadrži hologramski prikaz dve najpoznatije životinje ledenog doba, mamuta i sabljozubog tigra što će, verujemo naročito biti zanimljivo deci koja posećuju Milankovićevu kuću. Deca čine veći deo naših posetilaca. To su učenici osnovnih i srednjih škola ili studenti koji su unazad desetak godina bili deca, a oni nekakvu vezu sa ledenim dobom imaju zahvaljujući istoimenom crtanom filmu i na taj način posredno i sa Milankovićevom teorijom koja objašnjava zašto ledena doba nastaju – objašnjava Nešić.

Na kraju programa prikazan je odlomak iz filma „Božanski sjaj Milankovićevoh kanona“, režisera Dragana Ćirjanića, koji zbog sprečenosti obavezama takođe nije mogao da prisustvuje ovom programu.

Komentariši