U Kusonjama odana počast žrtvama ustaškog pokolja

U Kusonjama kod Pakraca 13. avgusta održana je komemoracija i pomen za oko 500 pobijenih Srba iz Kusonja, Dragovića i Čaklovca i izbeglica sa Kozare koji su na taj dan 1942. poklani i pobacani u dva obližnja bunara, dok su ostali poluživi spaljeni u tamošnjoj crkvi Svetog Georgija.

Kusonje pomen na žrtve ustaškog pokolja

Komemoracija u Kusonjama održava se svake godine u organizaciji Veća srpske nacionalne manjine Požeško-slavonske i Virovitičko-podravske županije, a ove su pored organizatora prisustvovale i vence položile delegacije Vlade, Ambasade i Konzulata Republike Srbije i Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Pakrac-Lipik i Grada Pakraca.

Nakon komemoracije, okupljeni su u koloni krenuli prema dva bunara gde je održan pomen, a zatim je u crkvi Svetog Georgija služena i sveta liturgija koju je predvodio Episkop pakračko-slavonski Jovan uz sasluženje i prisustvo tamošnjeg monaštva i sveštenstva.

Okupljenima ispred spomenika obratili su se zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović, predsednik VSNM Pakrac Milan Kozlović, gradska većnica iz redova SDSS-a, Mirsada Popović Damjanović, predsednica UABA Pakrac-Lipik Mirjana Bilopavlović, i državni sekretar u Vladi Republike Srbije Ivan Bošnjak.

– Komemoracija u Kusonjama je samo deo čitavog jednog niza komemoracija i pomena koje imamo u ovom periodu. Dan ranije bili smo u Japagi, a pre toga u selu Branešci. U nedelju 16. avgusta pomen ćemo održati i u Sloboštini za 1.368 žrtava koje su tamo pale. Sva ta sela opustošena su a narod pobijen tog krvavog avgusta 1942. godine – rekao je Ivanović u telefonskoj izjavi za naš portal.

Prema svedočanstvima preživelih u crkvi Svetog Georgija u Kusonjama su spaljeni Srbi iz Kusonja i okolnih mesta kada su 1942. godine pokrenuti masovni progoni i ubijanje naroda u tadašnjem kotaru Pakrac.

Tačan broj žrtava još nije utvrđen

Osam dana pre pokolja u Kusonjama stravičan pokolj odigrao se i u Derezi o čemu Kusonjčani nisu bili obavešteni. Iako je stanovništvo bilo na oprezu, jer su znali da ustaše svakodnevno odvoze ljude u logore pa su meštani spavali po vinogradima i šumama, iznenadilo ih je što su ustaše u Kusonje upale oko devet ujutro kad su se već svi seljani vratili u selo i otišli u polje. Obično su u sela upadali kasno noću.

Ustaše su ljude okupili na prevaru govoreći im da će ih samo preseliti, a onda su ih nemilosrdno pobili. Iako tačan broj ubijenih nikada nije tačno utvrđen procene govore o oko 700 žrtava.

U Kusonjama su identifikovana dva mesta masovnih stradanja, to su mesna crkva i bunari koji su se nalazili u obližnjim voćnjacima. Toga dana bunari su sravnjeni i zatrpani zemljom. Ekshumacija posmrtnih ostataka nikada nije obavljena.

Pre početka rata u Kusonjama je složno živelo 1093 pravoslavnih, pet katoličkih i jedna romska porodica. Uspostavom NDH sve se promenilo. Usvojeni su rasni zakoni, zabranjena je ćirilica, uspostavljena nova pravila. Iz sela su najpre proterani viđeniji Srbi, a zatim su usledili i zločini.

Od crkve Svetog Georgija 1942. godine ostali su samo zidovi. Do 1987. bila je bez krova, a zatim je pokrivena i tako je bilo sve do 1992. godine. Obnovljena je tek 2009. godine.

1 KOMENTAR

Komentariši