U Skupštini Srbije pričalo se o Baniji i pomoći koju daje Srbija

Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović koji je u uvodu rekao da se poslednjih godina i srpsko, ali i društva u svetu, suočavaju kako sa prirodnim katastrofama tako i sa društvenim i ekonomskim problemima. Podsetio je na poplave, zemljotrese, migrantsku krizu, pandemiju. Teškoće nisu mimoišle ni Srbiju, ali je ona pronašla načine da ih prebrodi i na pravi način odgovori tim izazovima.

Vujadinović je podsetio da je Srbija na razne načine pomogla i zemljama u svom neposrednom susedstvu i pomenuo doniranje vakcina protiv Korona virusa Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, a vakcinisani su medicinski radnici iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.

- Time pokazujemo da smo prave komšije i da ne mislimo samo na sebe kada je najteže. Srbija je bila jedna od najvećih donatora nakon zemljotresa u Hrvatskoj. Pružanjem materijalne i nematerijalne pomoći Srbija dokazuje da se zalaže za politiku solidarnosti i gajenja prijateljskih odnosa. Siguran sam da ta vrsta pomoći, pored materijalnog obezbeđenja ima jednu i te kako važnu političku poruku i da utiče i na međusobne odnose naše zajednice u Republici Hrvatskoj i hrvatske zajednice i svih drugih zajednica koje u njoj žive. Dodatni motiv da ovu temu uvrstimo u sednicu Odbora je i boravak naše koleginice Sanje Lakić i njeno iskustvo nakon boravka u Hrvatskoj i mislim da je važno da o tome razgovaramo i da kao Odbor promovišemo takvu politiku - naglasio je Vujadinović.

Nepriliku treba pretvoriti u priliku

Prisutnima se prva obratila zastupnica u Hrvatskog saboru i potpredsednica Srpskog narodnog veća Dragana Jeckov. Jeckov je rekla da Banija razorena ratom, raseljena, obuhvaćena epidemijom i na kraju razorena zemljotresom ipak ima priliku da se potpuno ne samo obnovi nego i revitalizuje u najširem smislu i ekonomskom i infrastrukturnom, i socijalnom i demografskom.

- Naravno, najveći deo posla treba da se uradi u okvirima Republike Hrvatske, ali ono što se ne sme i ne treba zaboraviti je činjenica da je prva i najznačajnija pomoć došla iz naše matice Republike Srbije. Zato se ovde javno zahvaljujem predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i svima koji su imali priliku da daju svoj doprinos. Ta pomoć nije samo materijalne prirode, ona je i ispružena ruka srpskoj zajednici u Hrvatskoj i samoj Republici Hrvatskoj. Za Srbe u Hrvatskoj je to veliki impuls jer ta pomoć nije bila očekivana ali je došla pravovremeno i na pravi način - rekla je Jeckov.

Foto: Skupština Republike Srbije

Jeckov je podsetila da u potresu nisu stradale samo kuće i imovina, nego da je izgubljeno i sedam života.

- Priroda nam je pokazala svoje najsurovije moguće lice ali su i ljudi pokazali svoje najbolje lice oličeno u humanosti i otvorenosti, a tu je Republika Srbija zajedno sa Republikom Srpskom prednjačila. Mi to nećemo zaboraviti jer je za nas Srbe u Hrvatskoj to najveći i najznačajniji događaj - istakla je Jeckov.

Doprinos Srbije jača Srbe u Hrvatskoj

Glavni kordinator u akciji Srpskog Narodnog Veća „Banija je naša kuća“ Jelena Nestorović, istakla je da su gubici nakon zemljotresa ogromni, poginulo je mnogo ljudi, a neka sela su sravnjena sa zemljom.

- Institucije i organizacije su jedine svesne činjenice da je Baniji potrebna dugoročna pomoć i da je potrebno uspostaviti sisteme da se bude prisutan i kada prvi nalet saosećanja običnih građana prođe. To se upravo sada dešava, jer ljudi su potrošili svoje godišnje odmore, dali su već jako mnogo sredstava, utrošili mnogo energije radeći i volontirajući danima i nedeljama na terenu, ali to ne može da traje unedogled. Banija je ostala bez vode, bez puteva, to je posao koji će trajati i to nije odgovornost Srbije, ali njen doprinos jača Srbe u Hrvatskoj i on je prirodan ne samo zbog toga što tamo žive Srbi nego zato i što smo mi dve susedne zemlje i bez obzira na sva nerešena pitanja i sukobe u takvim situacijama, a to je i deo našeg mentaliteta, nastojimo da budemo veći ljudi - istakla je Nestorović koja je objasnila koja je uloga Srpskog narodnog veća i na koji način ova institucija pomaže narodu na potresom ugroženom području.

- Izgradnja kuća, građevinski materijal, obnova hramova, parohijskih domova, privrednih objekata, alat, montažne kuće, gorivo, vozila, novac i još mnogo toga je potrebno obezbediti u budućnosti, a preporuka je da se sarađuje sa organizacijama i važno je da organizacije sa kojima sarađujete vode evidencije da se ne događaju nekakva preklapanja, da neko ne dobije mnogo a neko ništa – upozorila je Nestorović.

O žrtvama zemljotresa govorio je i protojerej Saša Umićević napominjući koliko je bio razočaran svaki put kada je bio upitan koje nacionalnosti su žrtve.

- Od prvog zemljotresa do danas na Baniji je bilo dve i po hiljade zemljotresa i to je jedno neprirodno stanje pa i seizmolozi govore da se tako nešto još nije događalo, bar na području Hrvatske. Zemljotres ne bira ni veru, ni nacionalnost, on razara sve pred sobom. Sve se može popraviti i nadoknaditi, ljudske žrtve su nenadoknadive - rekao je protojerej. On je naglasio da je Banija ostala pusta, bez ljudi, a nakon zemljotresa Petrinjska parohija je ostala i bez ijedne crkve.

- Sve crkve moraju da se ruše i ponovo grade. Jedina koja je prošla bez oštećenja je nova crkva Sv. Spiridona koju gradimo u centru Petrinje na mestu crkve koja je minirana 1991. godine. Doduše, ta crkva je u izgradnji pa samim tim i nije mogla pretrpeti veća oštećenja – rekao je Umićević i istakao da je pomoć Srbije upućena brzo i da je u narodu jako dobro prihvaćena i pozdravljena.

Pomoć Srbije kontinuirana i svake godine sve veća

U ime srpske zajednice iz Republike Hrvatske članovima Odbora obratio se predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić. On je rekao da su meštani Banije po ko zna koji put ostali bez ičega, a Srbija je prva priskočila u pomoć i to ne samo srpskoj zajednici, već svim građanima Hrvatske bez obzira na nacionalnost.

Foto: Skupština Republike Srbije

- Milion evra pomoći koje je Srbija uputila Vladi Republike Hrvatske namenjeno je svim stradalnicima zemljotresa. Srbija se ponovo pokazala kao lider u regionu, a predsednik Vučić kao neko ko hoće da gradi dobrosusedske odnose - rekao je Jeremić, naglasivši da je pomoć Srbije kontinuirana i da se u proteklih par godina povećala i za 300 odsto.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić istakao je da je neophodna ekonomska osnova da bi jedna država mogla da pokaže solidarnost i naglasio da je potrebno definisati šta je Srbima u Hrvatskoj potrebno i održati kontinuitet pružanja podrške i pomoći.

Okupljenima su se obratili i direktor Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Duško Ćutilo, predstavnik Privredne komore Srbije Đorđe Andrić, članovi Odbora Ljubiša Stojmirović, Milorad Linta i Sanja Lakić.