U Vukovaru obeležena dva praznika

Kratkim obraćanjem episkopa osečkopoljskog i baranjskog Heruvima i konzula žerana Republike Srbije u Vukovaru Vladimira Marjanovića, kao i projekcijom filma „Dara iz Jasenovca” u Vukovaru je obeležen praznik Svetih srpskih novomučenika jasenovačkih. Prikazivanje filma koji govori o stradanju u logoru Jasenovac tokom fašističkog režima Nezavisne države Hrvatske zajedno su organizovali Osečkopoljska i baranjska eparhija, Generalni konzulat Republike Srbije u Vukovaru, Ustanova u kulturi Srpski dom, kao i Zajedničko veće opština.

- Teško je nakon ovog filma sabrati sve emocije, ali ono što je važno jeste da se prvo suočimo sa tim da smo mi žrtve. O tome se u ranijem sistemu nije govorilo, a nije se govorilo ni o deci koja su odvođena i pokrštavana, spiskovi se nisu otkrivali i ta deca nisu znala svoje poreklo. Pod ovim utiskom je teško bilo šta reći, ali je važno da budemo ljudi, da prihvatimo činjenice da smo mi žrtve, da tu bol prvo sa sobom podnesemo i da o tim stvarima počnemo razmišljati. Samo tako ćemo ceniti i naše pretke i možda na bolji način gledati u budućnost. Nema te porodice koja na onom prostoru nije prošla tu golgotu, mnogo ljudi je i na području Vukovara sa teritorije Banije, Korduna i Kozare i svako ima bar jednu osobu koju je mogao da pronađe u ovom filmu – poručio je predsednik ZVO-a Dejan Drakulić.

Prikazivanju filma „Dara iz Jasenovca” u Srpskom domu u Vukovaru prisustvovala je i scenaristkinja Nataša Drakulić, koja i sama ima pretke stradale u ovom koncentracionom logoru, a proživela je Oluju kada je 1995. godine proterana iz rodne Like.

- Pripreme za ovaj film su trajale beskrajno dugo, ali ono što mi je nekako najdraže, kad pogledam svu decu u filmu, mislim da je izbor glavne glumice Biljane Čekić najvažniji. Produkcija filma ovakve tematike nije bio lak poduhvat, a uskoro izlazi i film „Deca Kozare” Lordana Zafranovića. Treba da postoji što više filmova jer o Jasenovcu ima toliko neispričanih priča i potresnih sudbina. Dragoje Lukić se trudio da zabeleži svako ime, a ni on nema potpuni spisak jer je nadopunjavao svako novo izdanje knjige koja je izdana posle Drugog svetskog rata. Trudio se da sazna šta se dešavalo sa sudbinama porodice dece do čijih je imena dolazio. Najčešće su, nažalost, ta deca bila jedini preživeli članovi – pojašnjava scenaristkinja filma.

Mladi glumci izneli film

Nataša Drakulić je ovim putem pohvalila dečije glumce koji su odigrali glavne uloge u filmu.

- Doneli smo odluku da želimo da glavne uloge treba da tumače ljudi sa Kozare i iz kozarskih sela. Biljanina prabaka je bila u Jasenovcu i oni su rasli na tim pričama. Što se tiče i drugih glumaca, desilo se da im geni prorade. Njima Jasenovac nije nepoznat, žive kraj toga i tu su odrasli. Oni su seoska deca, niko od njih pre toga nije bio u pozorištu. Bilo je teško raditi sa njima, ali imali smo timove psihologa koji su objašnjavali te scene, pogotovo kad se radi o krvi i ubijanju. Imali smo sreće da je glavna glumica nađena nakon šest meseci velikog kastinga zahvaljujući Dejanu Staniću i svim osnovnim školama iz sela Potkozarskog kraja – otkriva scenaristinja nekoliko detalja sa stvaranja filma.

Naša sagovornica je zadovoljna i što je film dopreo do velikog broja gledalaca koji nisu ni znali šta se sve desilo u Jasenovcu.

- Ovaj film je i sa antipropagandom doživeo svoj maksimum, ali mislim da je njegova najosnovnija stvar što je snimljen i što smo izdržali sve pritiske koji su se dešavali. Volela bih da se ovaj rat nikad nije desio i da sam ja lički veterinar, kao što sam oduvek i želela da budem, ali kad se već sve to desilo, drago mi je što sam imala snage da iznesem ovaj film. Bila sam urednik školskog i dečijeg programa RTS-a 13 godina i u kontaktu sa nastavnicima dobila sam odgovore kakve su bile reakcije dece. Moramo decu da učimo našoj istoriji – zaključuje scenaristkinja.

Svečani prijem u srpskom konzulatu

Nakon projekcije filma, u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Vukovaru upriličen je svečani koktel povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Uzvanike je prikladnim govorom pozdravio konzul žeran Vladimir Marjanović.

- Ovaj praznik se obeležava u Republici Srbiji, Republici Srpskoj i u svim mestima u rasejanju i regionu gde žive Srbi iz razloga što se prisećamo proboja Solunskog fronta. Upravo je to velika snaga u našem narodu, sećanje na borbu ljudi da se vrate svojim kućama, da ih obnove i da stvore novu zemlju. Značajno za taj dan je i to što je srpska vojska sve ovo postigla u saradnji sa svojim saveznicima. Saveznici su tada bili Francuska, Velika Britanija, Rusija i Italija. Srpski narod ne zaboravlja ko mu je pomogao tada, tako da i u ovim teškim globalnim vremenima kada smo pod uticajima da treba da kažnjavamo neke narode koji su nam u istoriji mnogo pomogli, srpski narod to nikada neće uraditi jer srpski narod ima sećanje i nikada ne zaboravlja kako je i odakle dolazila pomoć – rekao je Marjanović pred okupljenim gostima i pozvao sve da ukoliko budu posećivali vojno groblje Zejtinlik u Solunu, ne posete samo srpski deo, već i deo gde su sahranjeni saveznički vojnici.

Na oba programa prisustvovao je veliki broj pripadnika političkog, kulturnog i društvenog života Srba u Vukovaru i okolini.