Važnost manastira za srpski identitet

U Vukovaru je promovisana knjiga „Srpske manastirske biblioteke do kraja 18. veka“ čiji je autor dr Žarko Vojnović koji je inače u ovom gradu završio osnovnu i srednju školu.

Žarko Vojnović i Borivoj Čalić

Žarko Vojnović je autor nekoliko knjiga, a tema knjige „Srpske manastirske biblioteke do kraja 18. veka“ ujedno je i njegova doktorska disertacija.

– Za temu manastirskih biblioteka zainteresovao sam se još pre desetak godina kada sam slučajno dospeo do manastira Vojlovica kod Pančeva sa željom da na knjige manastirske biblioteke stavim pečate pošto ih tamo nije bilo, jer kad pečata nema ne zna se ni čija je knjiga. Međutim, listajući te knjige meni su počele da se otvaraju priče iz prošlih vekova, onda sam počeo da gledam arhivu tog manastira i tako sam osetio potrebu da nešto o tome napišem. Na taj način je za nekoliko godina nastala knjiga o manastiru Vojlovica. U međuvremenu sam počeo da radim doktorsku disertaciju i javila mi se potreba tj. ideja da ne menjam temu nego da to što sam uradio u manastiru Vojlovica primenim na širi prostor – istakao je Vojnović gostujući u Srpskom kulturnom centru.

Po njemu sudbina knjige i sudbina naroda su identične, jer kad narod napreduje, napreduju i knjige i biblioteke, a kad narod strada, stradaju i njegove biblioteke.

– Manastiri su, ispostavilo se, osnovne identitetske tačke oslonca naroda kroz vekove. Tamo gde su postojali manastiri opstajao je i narod bez obzira na mnoge seobe koje su se dešavale. Narod se oko tih manastira okupljao, parohijskih crkava je bilo jako malo. Zato je tema identiteta jako važna i za temu o manastirskim bibliotekama jer da bi manastir opstao u svojoj osnovnoj funkciji, a to je bogosluženje, nemoguće je ako on nema svoje biblioteke – naglasio je Vojnović.

Ruske knjige u srpskim crkvama

U ovoj knjizi pomenute su i bilioteke ili određene knjige i parohijskih crkava u Vukovaru i okolini, a sam autor naveo je i primer kako se u to vreme dolazilo do knjiga koje su bile izuzetno skupe.

– U 18. veku kad se politička situacija malo smirila posle Velikog bečkog rata, u našoj crkvi je moralo doći do popunjavanja fonda biblioteka. Knjige su u to vreme bile strašno skupe, toliko da to danas ne možemo da shvatimo, osnovni komplet knjiga od nekih 25 primeraka koštao je kao danas manja biblioteka od nekih pet hiljada knjiga. Biblioteka vukovarske pravoslavne crkve u to vreme ima uglavnom ruske knjige jer u to vreme srpskih knjiga nije bilo, srpska knjiga se ne štampa kroz čitav 17. vek. Knjige su se mogle nabavljati jedino u Rusiji, a nabavljale su se na nekoliko načina ili su naši išli u Rusiju pa su ih kupovali ili su odlazili na naše vašare gde su dolazili ruski trgovci koji su nazivani Moskovi i oni su dovozili po čitava kola knjiga. Na taj način su verovatno i vukovarske knjige nabavljene – objasnio je autor ove knjige o srpskim manastirskim bibliotekama.

Na promociji Vojnovićeve knjige govorio je i vukovarski istoričar Borivoj Čalić kao dobar poznavalac i ove tematike, ali i samog autora.

– Danas nam se po prvi put, čini mi se, u Vukovaru predstavio Žarko Vojnović koji je autor nekoliko knjiga. Kada je u pitanju knjiga „Srpske manastirske biblioteke do kraja 18. veka“ moram reći da se radi o jednoj značajnoj knjizi koja po prvi put na jedan celovit način obrađuje temu i manastirskih biblioteka i knjiga u manastirima zahvatajući period od srednjeg veka pa sve do kraja 18. veka. U ovoj knjizi autor govori o svim aspektima koji se tiču knjiga u manastirima, a valja primetiti da knjiga u manastirima u prvom redu ima svoju funkciju, a to je liturgijska funkcija, pa su i same manastirske zbirke najpre bile vezane uz liturgijske knjige, a tek kasnije u njih ulaze i bogoslovske, dok su se vremenom bogatile i knjigama iz svih drugih oblasti – istakao je Čalić.

Žarko Vojnović trenutno radi u Narodnoj biblioteci Srbije na bibliografskom odeljenju kao rukovodilac projekta retrospektivne bibliografije, a izdavač promovisane knjige je Gradska biblioteka Pančevo gde je Vojnović radio nekoliko godina.

Komentariši