Visoki poverenik OEBS-a Lamberto Zanier posetio Zajedničko veće opština

Zajedničko veće opština u Vukovaru u sredu 5. septembra posetio je Visoki poverenik OEBS-a za nacionalne manjine Lamberto Zanier sa saradnicima.

ZVO-sastanak- oebs lamberto zanier

U razgovoru sa predsednikom ZVO-a Srđanom Jeremićem i predsednikom Odbora za ljudska prava ove institucije Jovanom Vlaovićem Lamberto Zanier upoznao se s problemima srpske zajednice u istočnom delu Hrvatske.

Ovo je Zanierova prva poseta Hrvatskoj u funkciji Visokog poverenika OEBS-a za nacionalne manjine.

– Mislio sam kako je važno za mene, ne samo razgovarati o ovim temama u Zagrebu, već doći ovde i videti kakva je situacija na terenu – izjavio je Zanier nakon sastanka u Vukovaru pre koga se dan ranije u odvojenim razgovorima sastao sa potpredsednicom vlade i ministricom spoljnih i evropskih poslova Marijom Pejčinović Burić, državnim sekretarom Zvonkom Milasom i predsednikom Srpskog narodnog veća Miloradom Pupovcem.

 „Zakonodavni okvir u Hrvatskoj je dobar, ali i praksa treba da odgovara onome što je napisano“

Zanier je rekao da ono se što je imao priliku da čuje od vlasti u Zagrebu bitno ne razlikuje od onoga što je čuo od predstavnika srpske zajednice u Vukovaru.

– Postoji razumevanje da je situacija na terenu teža nego u drugim područjima. Ono što sam uvideo u Hrvatskoj jeste vrlo dobar zakonodavni okvir, međutim kada dođe do faze primene javljaju se problemi. Problemi su ponekad rezultat situacije na terenu i odnosa među zajednicama. Ono što ja, odnosno što mi promovišemo jeste integracija različitih zajednica na održivi način. Očigledno je da nas na ovom području čeka još mnogo posla – rekao je OEBS-ov Visoki poverenik.

Predsednik ZVO-a Srđan Jeremić informisao je Zaniera sa nizom nerešenih pitanja vezanih za registraciju srpskih manjinskih škola, nezadovoljavajućim statusom Zajedničkog veća opština, problemima u zapošljavanju, problemima u priznavanju civilnih žrtava rata sa srpske strane, porastom govora mržnje i desnog radikalizma u Hrvatskoj i mnogim drugim pitanjima ključnim za miran život i razvoj srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

– Sve su to teme koje mi nažalost, ponavljamo već godinama. Na sve izraženijem govoru mržnje i ksenofobiji smo stavili poseban akcenat. Upoznali smo Visokog poverenika sa pojavama da određene desničarske grupacije dozvoljavaju sebi da određuju šta se u Hrvatskoj sme, a šta ne sme. Od toga da se po stratištima Srba u Drugom svetskom ratu postavljaju ploče sa ustaškim pozdravom pa do toga da te desničarske grupe vrše pritisak da se neki festival koji organizuje srpska zajednica ne sme održati. Visoki poverenik rekao je da će uskoro ponovo doći u posetu ovom delu Hrvatske i da će raditi na tome da se podstakne inicijativa da određena organizacija, verovatno je mislio na OEBS, bude medijator u rešavanju svih ovih problema. On je potpuno svestan da Hrvatska po pitanju realizacije u ostvarivanju prava pripadnika srpske nacionalne manjine beleži nazadovanje. Svestan je i činjenice da mi nemamo mehanizme da podstaknemo nadležne organe da zakon provedu u praksi i u tom smislu on smatra da treba pokrenuti inicijativu da se u sve to uključi određeni medijator – rekao je nakon sastanka Jeremić.

Manjinama je potrebno posvetiti posebnu pažnju

Visoki poverenik OEBS-a smatra da je desni radikalizam prisutan u celoj Evropi iako je to u Hrvatskoj dosta izraženija pojava, a poznata mu je i inicijativa da se o pravima manjina odlučuje na referendumu.

– Sada je vreme kada trebamo jače vodstvo i trebamo vođe koje šalju poruke umerenosti i ohrabruju dalja veća ulaganja u promovisanje raznovrsnosti. Što se tiče referendumske inicijative, čuo sam o njoj. Po meni, kada pogledamo Ustav Hrvatske čini se kako ova inicijativa nije u njegovom duhu. Ustavni sud će odlučiti o usklađenosti referendumskog pitanja sa tekstom Ustava. Sigurno, u ovom trenutku mi je želja podržati promenu u drugom smeru. Neki kažu da su manjine povlaštene, ali zaboravljaju hendikep koji nacionalne manjine imaju u startu. Zbog toga je potrebno nadoknaditi spomenuti hendikep pripadnosti nacionalnoj manjini, a to zahteva politiku i posebnu pažnju koju je potrebno posvetiti manjinama na svim nivoima. Ono što sada vidim u Hrvatskoj je dobro, dobra je politička zastupljenost manjina u Saboru. Ovo je nešto za šta treba pohvaliti Hrvatsku i nadati se da se ovo neće promeniti – istakao je Zanier.

Svoje utiske nakon sastanka izneo je i predsednik Odbora za ljudska prava Zajedničkog veća opština Jovan Vlaović.

– Na sastanku se najviše razgovaralo o obrazovanju pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, a ovu temu potencirao je sam Zanier. Pojasnili smo mu zašto Srbi zahtevaju obrazovanje na svom jeziku i pismu, odnosno po A modelu. Pomenut je i problem prenosa osnivačkih prava i registracije srpskih škola, što drugim nacionalnim manjinama nije zabranjeno. Ukazali smo i na nepostojanje reciprociteta sa hrvatskom zajednicom u Vojvodini u ovom području – rekao je Vlaović.

Nakon sastanka u Vukovaru Lamberto Zanier otputovao je u susednu Republiku Srbiju odnosno u posetu hrvatskoj zajednici u Subotici.

Komentariši