Vukovar postao grad sa dva filmska festivala

Festival kratkog filma, koji nosi ime po Hugu Klajnu rođenom Vukovarcu je svojevrsni omaž ovom učeniku Sigmunda Frojda i jednom od začetnika psihoanalize u Jugoslaviji. Pored toga Klajn je bio i stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu, a poznat je i po svom pedagoškom radu kao i po uspostavljanju sistema glume i režije koji se naziva „Sistem Klajn-Stanislavski”. Pored odavanja počasti ovom čuvenom, ali pomalo zaboravljenom Vukovarcu, namera organizatora bila je da pridonesu kulturnoj ponudi grada na Vuki. Bila je ovo prilika da se vidi koliko je vukovarska publika zainteresovana za ovakav vid filmske umetnosti.

- Hteli smo da donesemo kvalitetan sadržaj u ovaj grad i to u formi kratkometražnih filmova pošto na ovom području forma kratkog metra nije skoro nikad prezentovana. Kratki filmovi traju ispod 20 minuta, a mogu biti dokumentarni, animirani ili igrani. Na području Hrvatske i Srbije dosta ljudi se bavi tim vidom filmske umetnosti, a to su uglavnom studenti jer im je, nakon izlaska iz filmske škole, lakše snimiti film od 10 minuta, nego onaj od sat i po vremena i 15 glumaca. Razlozi za to su uglavnom finansijski, ali postoje i autori koji se isključivo bave formom kratkog filma i žive od toga. Ipak, takvih autora kod nas nema mnogo – pojašnjava formu kratkog filma tehnički direktor festivala Dario Matić.

Inače i profesionalni kamerman Matić je otkrio i neke od svojih favorita.

- Moj favorit je film Lup kojim smo otvorili festival, a imamo i mađarski film Branka koji govori o krađi beba u vreme Jugoslavije. Filmove smo birali po kvalitetu sadržaja, estetici i da bude zanimljivo gledaocu koji nema iskustva o ovoj vrsti filma.  Snimio sam prvi srpski film na latinskom koji traje 20 minuta i izlazi sledeće godine. To je psihološka drama o čoveku koji je umro, ali ne zna da je umro – prepričava Dario Matić svoje utiske.

Festival je bio podeljen na takmičarski i revijalni deo, a osim prikazivanja filmova u Gradskom muzeju i Srpskom domu u Vukovaru, kao i u kući Đorđa Ocića u Dalju, posetioci su mogli da tri dana prate nastupe bendova M.O.R.T, Repetitor i Ateist rep, kao i da učestvuju na raznim radionicama ili razgledaju izložbe.

Izložba fotografija dvojice autora različitih pristupa

Osim u Vukovaru, filmovi su prikazivani i u Dalju, a udruženje Đorđe Ocić bilo je jedno od suorganizatora festivala. Osim filmova, publika je mogla da isprati i izložbu fotografija pod nazivom „Šum i zrno” Daria Matića i Aleksandra Nedića, dvojice autora koji su ispred Bara filma i koorganizatori ovog festivala.

- Oni su rođeni Vukovarci i otud njihova potreba da se tu održi festival. Pošto je fotografija jedan od značajnih elemenata filma, ideja je bila da to bude izložba fotografija ovde u galeriji Olajnica. Kada sam ih, u potrazi za objedinjujućim nazivom ove izložbe, pitala koja im je zajednička tema, rekli su da nemaju ništa zajedničko i da su im čak i pristupi različiti. Dario Matić je analogni fotograf, bavi se fotografijom na klasičan način koji iziskuje mnogo duži proces izrade fotografije, dok se Aleksandar Nedić bavi digitalnom fotografijom u kojoj ima možda i više mogućnosti za eksperimentisanje. Njih dvojica su me asocirali da ovoj izložbi dam naziv „Šum i zrno” jer šum asocira na filmski šum, a zrno na digitalno zrno i upravo to je ono što objedinjuje ta dva različita pristupa – priča o izložbi fotografija u kući Đorđa Ocića predsednica udruženja Dejana Ocić.

Izložba Šum i zrno

Jedan od pokrovitelja Klajn film festivala bio je Srpski demokratski forum, a do saradnje je došlo na preporuku Srpskog narodnog veća.

- Ovo je nešto što zanima mlađu publiku, a mi smo u svom dosadašnjem radu, kao i u budućem, okrenuti uglavnom toj generaciji. Na taj način smo se uključili i odlučili da podržimo festival. Takođe, možda i glavni razlog da podržimo ovaj festival, bilo je to što želimo da se u sredinama kao što su Vukovar i Dalj obogati kulturna ponuda i da na taj način i mi damo svoj doprinos svemu tome. Smatramo da je u nekim sredinama u kojima žive Srbi, koji su naš primarni predmet zanimanja, kulturna ponuda dosta jednolična i ljudi nemaju širok izbor kakav imaju ljudi u gradovima. Zato smo podržali ovaj festival i još neke druge stvari, a tako ćemo činiti i u budućnosti. U skladu sa svojim mogućnostima podržaćemo sve ono što može doneti raznolikost i bogatstvo na području gde žive naši ljudi – navodi predsednica SDF-a Jelena Nestorović.

Već prema očekivanju, u takmičarskom delu programa glavnu nagradu osvojio je špansko-argentinski film Lup, drugo mesto pripalo je hrvatskom filmu Snjeguljica, dok je trećplasirani bio francuski film Dora.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.