„Zagovaram ideju da poslednji popis ne utiče na manjinska prava“

U izdanju Srpskog kulturnog društva Prosvjeta nedavno je iz štampe izašla knjiga „Nacionalne manjine u Hrvatskoj (politika, obrazovanje i kultura)“ autora Siniše Tatalovića. Reč je o dopunjenom izdanju knjige iz 2005. godine koju je pisao isti autor, tada u izdanju STINA-e iz Splita koja je malo više od deceniju kasnije prevedena i na engleski jezik. […]

Nikola Milojević 06.04.2023.
„Mediji i nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj“

U izdanju Srpskog kulturnog društva Prosvjeta nedavno je iz štampe izašla knjiga „Nacionalne manjine u Hrvatskoj (politika, obrazovanje i kultura)“ autora Siniše Tatalovića. Reč je o dopunjenom izdanju knjige iz 2005. godine koju je pisao isti autor, tada u izdanju STINA-e iz Splita koja je malo više od deceniju kasnije prevedena i na engleski jezik. Siništa Tatalović redovni je profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i sa njim smo razgovarali o ovom novom izdanju knjige te koliko je situacija kada je u pitanju položaj nacionalnih manjina drugačija nego pre 18 godina kada je izašlo prvo izdanje. Sa čime se najviše bavi knjiga „Nacionalne manjine u Hrvatskoj (politika, obrazovanje i kultura)“? - Knjiga se bavi nacionalnim manjinama iz istorijske perskeptive, savremenim položajem manjina u Hrvatskoj i poseban naglasak smo stavili na ova pitanja politike, obrazovanja i kulture. U poslednjih petnaestak godina promenilo se puno toga. Prva knjiga je nastala u počecima kada je donesen Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina i više se bavila normativnim okvirom dok se ova nova više bavi analizom različitih procesa da se vidi šta je sve zapisano u zakonima i kako se to implementira u praksi. Knjiga ima puno podataka i dubinskih analiza o pojednim pitanjima. Kada govorimo samo o politici tu je napravljena analiza svih izbora iz perspektive nacionalnih manjina, kako za Hrvatski sabor,  tako za lokalne i manjinske izbore. Detaljno je napravljena i analiza za školstvo gde smo videli da nema nekog velikog povećanja, ali ni smanjenja učenika pripadnika nacionalnih manjina u poslednjih petnaestak godina. Knjiga je dugo nastajala, ali smo za objavljivanje čekali da izađu rezultati popisa stanovništva. U tom smislu u knjizi ste napravili i analizu demografskih trendova nacionalnih manjina. Šta nam oni govore? - Analizirali smo sve popise stanovništva od 1991. do 2021. godine. Kada su u pitanju manjine, nekoliko onih malih ima stagnaciju ili blago povećanje, ali tu se radi o na primer Vlasima kojih je bilo 1991. godine 12, a sada ih je 22. Dakle oni imaju povećanje od gotovo 100 odsto, ali reč je o malim brojevima, dok je sa druge strane kod srpske zajednice veliki indeks promene i ta je zajednica smanjena za gotovo 80 odsto unazad 30 godina. Knjiga donosi i pregled svih zakonodavnih domaćih i međunarodnih okvira koji se odnose na prava manjina... - Namenjena je svima onima koji žele da se upoznaju sa pravima manjina u Hrvatskoj. Ona može koristiti i manjinskim aktivistima i svima onima koji učestvuju u ostvarivanju manjinskih prava kao neka vrsta priručnika i pomoći. Ona zapravo može pomoći svima koji u okviru svog redovnog posla, u obrazovanju, kulturi i politici, imaju doticaja sa manjinskim temama.  Pisana je na način da je razumljiva svima. Ima li u knjizi nekih mišljenja i preporuka ili se odnosi na analizu stanja? - Knjiga je preporuka sama po sebi jer opisuje čitav manjinski model sa svim onim pozitivnim stranama, ali i onima koje su manje pozitivne. Svaki čitalac može tu da vidi i formira svoje mišljenje o manjinskim temama, ali nije pisana kao neka vrsta recepta jer i svi oni koji su ranije pisali takve studije i knjige nisu bitnije uticali na promenu stanja u tom segmentu. Svako ko pročita će jasno videti sliku stanja i šta je potrebno učiniti da to stanje bude bolje. Šta je najspecifičnije kada su u pitanju manjinska prava u odnosu na prvo izdanje knjige? Rekli ste da se puno toga promenilo. - Taj model je stvoren 2002. godine donošenjem Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, koji je tada bio samo okvir sa belim platnom bez slike, a danas je ta slika vidljiva, ali nije nastala odjednom, nego ste za ovo vreme imali puno ruku koje su dale svoj doprinos da bi ona tako danas izgledala. Ustavni zakon je dao okvir, ali praksa nije pokrivala taj zakonodavni okvir. Kada je donesen raspisivani su prvi izbori i trebalo je birati manjinske predstavnike u Saboru, manjinska veća kao i zamenike župana, načelnika i gradonačelnika. U praksi se pokazalo da nije dobro recimo što su manjinski izbori na pola mandata lokalnih vlasti i to izaziva brojne otežavajuće okolnosti u funkcionisanju veća i predstavnika nacionalnih manjina. Zato bi te izbore ubuduće trebalo spojiti sa lokalnima. [caption id="attachment_3795" align="aligncenter" width="800"]SIniša Tatalović SIniša Tatalović[/caption] Šta je još praksa pokazala kao loše? - Po meni je prag za dvojezičnost veoma visok i jedna smo od retkih zemalja Evropske unije koja ima tako visok prag od 33 odsto. Obično su ti pragovi od pet do 15 odsto i na to u knjizi ukazujem. Što se tiče demografske analize u knjizi je naglašena još jedna stvar. Moje je mišljenje, s obzirom na poslednji popis stanovništva koji je nepovoljan za skoro sve nacionalne manjine, da se za sva prava uzmu u obzir rezultati pretprošlog popisa stanovništva iz 2011. godine. Treba uzeti u obzir da poslednji popis stanovništva nije proveden u optimalnim uslovima jer je bilo vreme pandemije i nisam siguran da bi svi podaci bili onakvi kakvi bi bili da je popis proveden u normalnim okolnostima. Zbog toga zagovaram da se sačeka novi popis za deset godina, a da se manjinama ne uskraćuju prava koja sada imaju. To bi najkonkretnije značilo da srpska zajednica ne gubi tri ili četiri zamenika župana. Prošle godine se navršilo 20 godina od donošenja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina. On je i tada i danas ocenjivan kao dobar. Treba li možda u budućnosti razmišljati o njegovim promenama ili insistirati na boljoj implementaciji? - Oduvek se Ustavni zakon hvalilo kao dobar normativni okvir, ali je uvek bila problematična njegova praktična primena. Mislim da bi uvek trebalo insistirati na njegovoj primeni i da je ono što je zapisano, da se to i primenjuje. Njega je teško menjati i za to treba saborska dvotrećinska većina i tu treba biti svestan da kada bi se to pitanje i otvorilo, otvorila bi se i brojna druga pitanja i da bi manjine tu bile prinuđene da prave kompromise u kojima bi nešto dobile, ali sigurno nešto i izgubile. Jako je važna mogućnost koju taj Zakon propisuje, a to je učestvovanje manjina u procesu odlučivanja. Mislim da je to ključno jer danas na državnom nivou imate situaciju da su manjine deo vladajuće većine i da mogu u značajnoj meri doprinositi relaksaciji odnosa u društvu jer imaju prilku da javno govore o problemima manjina u društvu. Sa druge strane, predstavnici manjina mogu imati instrumente i poluge vlasti kojima mogu poboljšati položaj manjina i to se sada čini. Zato se danas ulažu značajnija sredstva u sve aspekte života kojima se unapređuje položaj svih manjina. Kada su u pitanju niži nivoi predstavljanja, tu imamo različite situacije pa je negde odnos manjina sa opštinama i županijama odličan, a negde još uvek nema sluha za manjinske teme i probleme. Ove godine je i desetogodišnjica ulaska Hrvatske u EU. Šta je taj datum doneo nacionalnim manjinama? - Zavisi iz koje se perspektive gleda. Znam recimo da mnogi Srbi u Srbiji danas traže korene po Hrvatskoj ne bi li dobili hrvatsko državljanstvo, ali ne zbog toga da dođu ovde da žive. Oni žele hrvatsko državljanstvo jer je Hrvatska unutar Šengena i nemamo vizni režim za SAD kao jedna od samo 15 zemalja sveta. Što se tiče domaćih manjina, mnoge od njih su profitirale od ulaska u EU jer italijanska, austrijska ili mađarska manjina danas žive praktično u zajedničkoj državi sa svojim matičnim zemljama što se ne može reći za srpsku ili bošnjačku manjinu. Za ove manjine ipak postoji tvrda granica. Veliki dobitak od ulaska u EU dobile su i lokalne samouprave u kojima su na vlasti pripadnici manjina jer su se brojni od njih verzirali za provođenje evropskih projekata iz kojih povlače značajna sredstva za infrastrukturu ili obrazovanje i to je poboljšalo životni standard u tim ruralnim sredinama. U tom svetu u prednosti su mladi ljudi koji znaju strane jezike i informatiku i koji se mogu prilagoditi. Činjenica je i da se dosta manjina odselilo nakon ulaska u EU nakon otvaranja tržišta rada i to je bila značajna stvar za mnoge koji su ovde bili bez posla. Taj proces je krenuo i ja verujem da će se dobar deo njih u skorije vreme vraćati i donositi ovde kapital i znanja koja su tamo usvojili. *Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.