Zaharija Orfelin povezao Vukovar i Banjaluku

Kulturna i književna manifestacija „Jesen u Erdabovu“, koja se organizuje u spomen na daljskog pisca Đorđa Ocića, održana je četvrtog oktobra po peti put.

Jesen u Erdabovu

Organizator ovih književnih susreta je Kulturni i naučni centar Milutin Milanković, ali je ove godine program bio podeljen u dva dela, od kojih je prvi deo održan u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru, a drugi u rodnoj kući Milutina Milankovića u Dalju. Erdabovo je mitski toponim koji je skovao Đorđe Ocić i koji je često koristio u svojim romanima, a odnosi se na Erdut, Dalj, Borovo i Vukovar.

– Već pet godina s jeseni okupljamo značajne srpske književnike, tumače književnosti i univerzitetske profesore. Teme su nam raznovrsne, a ove godine nam dolaze gosti iz Banjaluke. Svaka od ovih naših manifestacija je i mali pomen Đorđu Ociću čije se ćemo se bibliobiografije podsetiti i ovog puta, a povodom 85. godišnjice njegovog rođenja – kaže direktor KNC „Milutin Milanković“ Đorđe Nešić.

Predstavljen časopis „Srpski pregled“

U okviru ovogodišnje manifestacije „Jesen u Erdabovu“ predstavljen je časopis “Srpski pregled“ iz Banjaluke. Ovaj časopis za filologiju, nauku i umetnost glasilo je Centra za srpske studije, a predstavili su ga urednik Duško Pevulja i akademik Ranko Popović.

– Kroz ovaj časopis i njegova prateća izdanja pokušavamo, sa jednom dozom kulturnog konzervativizma, da se odupiremo ovom nadirućem vremenu koje je u post-post-modernoj fazi u kojoj mnoge stvari postaju nebitne. Pokušavamo da se oslonimo na neke stabilne tačke u srpskoj kulturi pa tako nije slučajno izabrano ni ime časopisa koji je nekada davno uređivao Ljubomir Nedić, jedan od začetnika moderne srpske književne kritike – priča Ranko Popović.

U izdanju časopisa„Srpski pregled“ nedavno je izdan i prevod Slavenosrpskog magazina Zaharije Orfelina koji je štampan po prvi put nakon 250 godina i preveden na savremeni srpski jezik. Reč je o prvom srpskom i južnoslovenskom časopisu koji je štampan 1768. godine, a Zaharija Orfelin objavio ga je u Veneciji.

Orfelin je rođen u Vukovaru, a prevod Slavenosrpskog magazina u izdanju Centra za srpske studije napravio je Borivoj Čalić iz Vukovara koji je jedan od najvećih poznavalaca Orfelinovog lika i dela i koji je takođe učestvovao na manifestaciji „Jesen u Erdabovu“. Gostima iz Banjaluke bilo je drago što su ovo izdanje imali priliku da promovišu upravo u vukovarskom SKC-u.

– Ovim izdanjem i ovom promocijom povezali smo Vukovar i Banjaluku što je, po nama, simbolika višeg reda. To je jedno od izdanja na koje smo zaista jako ponosni. U okviru te edicije posebnih izdanja objavili smo i zbornik o pesniku i filologu Savi Mrkalju koji je pomalo zaboravljena ličnost u srpskoj kulturi, ali i zbornik o Ljubomiru Nediću i brojna druga izdanja – ističe Duško Pevulja.

Potrebna bolja saradnja

Jesen u Erdabovu
Ranko Popović, Duško Pevulja i Borivoj Čalić

Kada je reč o kulturnoj saradnji između Srba iz Hrvatske i Srba iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, Pevulja smatra da bi ona mogla i trebala da bude na mnogo višem nivou nego sada.

– Treba biti pošten pa priznati da je kulturna saradnja svedena na lične kontakte i da treba pronaći načine da se ona intenzivira. Političari počesto o tome govore na deklarativnom nivou, ali se posle to nikad ne realizuje. Dobro je ipak da imamo bilo kakvu saradnju, nego da nemamo nikakvu. Sledeće nedelje idemo u Prosvjetu u Zagreb gde ćemo promovisati časopis i izdanja. Nadam se da će i ovi susreti biti seme naše buduće intenzivnije saradnje – smatra urednik časopisa „Srpski pregled“.

U Dalju održano pesničko veče

Drugi deo književne manifestacije „Jesen u Erdabovu“ održan je istog dana popodne u KNC „Milutin Milanković“ u Dalju gde je predstavljena knjiga stihova Zdravka Miovčića pod nazivom „U milosti trenutka“. Reč je o petoj knjizi stihova ovog autora u izdanju Srpske književne zadruge, a sadrži sto soneta. Zdravko Miovčić rođen je 1958. godine u selu Ledići. Danas živi u Banjaluci, a za prethodnu zbirku poezije „Što se duša skupila“ dobio je i nagradu „Skender Kulenović“.

– Pisao sam i ranije, međutim prvu knjigu sam objavio 2011. godine. Ne pišem samo sonete, ali ih posebno volim, jer je to vrlo izazovna forma koja pred pisca postavlja najviše ograničenja. Paradoksalno je da ta ograničenja pomažu pesniku  i navode ga. Pesnik ne može sam, ma kakvu maštu da ima. Pišem onako kako osećam da se moja mašta kreće po tom prostoru – kaže pesnik Zdravko Miovčić.

Komentariši