Završena žetva pšenice: prinosi niski, cena niža od očekivane

Sa krajem žetve sumiraju se i njeni rezultati počevši od prinosa pa sve do cene koja nije u potpunosti bila definisana ni do završetka posla na poljima. Iako je brzo završena, žetva nije ispunila očekivanja kada je reč o prinosima, a najveći uzrok za takvo stanje ratari vide u sušnom proleću.

- Prinosi i nisu baš kao što se očekivalo, kiša je malo kasnila tako da su oni za nekih 20 do 30 odsto manji od očekivanih. Cena jeste nešto bolja u odnosu na prošlu godinu, ali kompletan repro-materijal je otišao gore tako da, kada bi se sve cene obračunale ove i prošle godine, mislim da su ratari više zaradili prošle godine nego ove – istakao je poljoprivrednik iz Lipovače kraj Vukovara Darko Vuković.

Dešavanja na istoku Evrope, poskupljenje repro-materijala kao i goriva, ali i sama tržišna cena pšenice pre nekoliko meseci, doveli su do kalkulacija da će njena otkupna cena biti oko dve i po kune, a po već ustaljenoj praksi njena cena nije bila poznata ni početkom žetve.

- Očekivali smo veću cenu, mislim da su priče vezane za Ukrajinu i problemi sa žitom samo priče da se cena smanji. Nema logike da naše žito košta dve kune, a vekna hleba osam kuna, ja bih se složio da cena žita bude i manja, ali onda neka je i taj hleb jeftiniji. Na ovaj način najmanje zarađuje onaj koji proizvodi, svi ostali zarađuju puno više. Moje mišljenje je da se sa žitom treba sačekati, da se vidi kakva će biti cena jer pretpostavke su da će ona ići gore. Za ostale kulture koje nam dolaze teško je predvideti neku cenu i kolika će ona biti – naglašava Vuković.

Veća očekivanja od ostalih kultura

U žetvu ječma ušlo se dve nedelje ranije i u odnosu cene i prinosa, ali i ulaganja, ova kultura je u poređenju sa pšenicom ove godine unosnija.

- Ove godine ječam je u odnosu na pšenicu nešto bolji ako pogledamo sve parametre, pogotovo pivski ječam. Nadamo se dobrim prinosima i na drugim kulturama koje nam dolaze kao i adekvatne cene. Žetva pšenice je prošla, međutim očekivani prinosi nisu ti koji bi trebalo da budu. Ranijih godina oni su bili daleko veći. Isto tako i sama cena nije onakva kakvu smo očekivali i uz velika ulaganja koja smo imali, kao i rast cena ova godina nije baš najpovoljnija kada je pšenica u pitanju – kaže poljoprivrednik iz Borova Dejan Petrović koji je na svojim njivama ove godine posejao ječam, pšenicu, suncokret i kukuruz.

Ratarske kulture koje su posejane proletos su za sada u dobroj kondiciji i blaga razočarenja ratara u pšenicu mogla bi brzo da se zaborave ukoliko vremenski i svi drugi uslovi budu dobri tokom narednih meseci i žetve drugih kultura.

- Očekivanja su da će biti dobar prinos ostalih kultura, kiša ovih dana je dobro došla tako da nam ide u korist, pitanje je samo kakva će biti cena proizvoda – istakao je Petrović.

Ove godine u Hrvatskoj je pod pšenicom bilo 160 hiljada hektara, dok se pod ječmom nalazilo nešto manje, odnosno 56 hiljada hektara. Po procenama sveukupan prinos bio je oko milion tona pšenice, a nešto manje od pola miliona dovoljno je za domaće potrebe tako da će višak pšenice verovatno da završi u izvozu. Takođe, prema grubim procenama pšenice prvog i drugog kvaliteta je gotovo pola, dok ostatak otpada na nešto lošiji kvalitet hlebnog zrna.