Zrna zrela, a tržište ćuti

Sve izgleda kao da je u najboljem redu. Kombajni se zahuktavaju, a žetva dostiže svoj vrhunac samo jedna ključna stvar nedostaje – stabilna otkupna cena. Iako je vreme da se svede računica, ratarima i dalje nije jasno koliko će im ovogodišnji trud doneti prihoda. Dok neizvesnost raste, država je gotovo nema a otkupljivači odugovlače. U razgovoru sa direktorom Poljoprivredne zadruge Brestove međe iz Borova Brankom Perišićem saznali smo da se ceo poljoprivredni sektor nalazi u delikatnoj situaciji i da bez podrške države i proizvođači i otkupljivači se nalaze na vetrometini globalne trgovine i nepredvidivih tržišnih tokova.

- Mi smo već poslednjih par godina kao otkupljivači i organizatori poljoprivredne proizvodnje u nezavidnoj poziciji. Globalna geopolitička situacija je jedan od parametara koji utiče na formiranje cena, povećava stepen rizika i tako utiče na tokove poljoprivredne robe. Pored toga, tu su klimatske promene koje sve više utiču na žetvu te onda na formiranje cena hrane. Prošle godine prinosi su bili nešto lošiji tako da su bile i loše cene, dok su cene repromaterijala usled nedostatka energenata iz Rusije skočile na evropskom tržištu. Ukoliko uporedimo odnos cena repromaterijala i uloga po hektaru, očekivana cena pšenice trebala bi da bude 190-200 evra po toni. Žetva je počela, a još ne znamo tačnu otkupnu cenu. Imali smo i dva toplotna talasa koji su uticali na prinos i kvalitet zrna. U ovom momentu može se reći da je očekivan blagi poraz cene stočnog ječma koji ujedno vuče i cenu stočne pšenice ka gore. Preporučio bih poljoprivrednim proizvođačima koji su u mogućnosti da sačuvaju neke količine za prodaju u nekom kasnijem periodu. Međutim, poznavajući celokupnu situaciju, mogu reći da su ljudi već dosta zaduženi i uvučeni u negativne kalkulacije po pitanju ovoga - poručio je Perišić.

Direktor Poljoprivredne zadruge Brestove međe iz Borova Branko Perišić

Upoređujući situaciju proteklih godina, može se već sada reći da je ovo jedna od boljih što se tiče prinosa, na šta ukazuju već prvi otkosi pšenice. Međutim, pored izuzetnog hektolitra jako je mali sadržaj proteina što nagoveštava da će dobar deo pšenice otići u stočnu hranu a ne u mlin.

- Dosta je tu faktora i parametara koji utiču na formiranje cene, zbog čega i imamo ovakvu situaciju. Trenutne nezvanične najave otkupne cene za najčešći kvalitet pšenice treće klase, sa 11 odsto proteina i 76 + hektolitrom, kreću se oko 160 evra po toni, što je ispod praga isplativosti za većinu proizvođača. Što se tiče naših skladišnih kapaciteta, bilo bi dobro da država tu uskoči sa jeftinim kreditima kako bi se u konačnici roba sačuvala i ljudi imali mogućnost da biraju momenat prodaje. Trenutno nemamo tu mogućnost iako su mlinovi u proteklim godinama nešto aktivniji i postoji neko oživljavanje i povećanja prerade. Od milion tona sa koliko Hrvatska raspolaže u žetvi, 600 000 tona otprilike se izveze na međunarodno tržište gde je utakmica sa puno većim zemljama, ogromnim količinama nižim inputima i cenom proizvodnje tako da imamo ovakvu cenu kakva je. Naše domaće potrebe su oko 550 tona, a imamo situaciju da se u našim mlinovima melje oko 350 tona. S druge strane imamo dovoz smrznutog testa u mini pekare i strane trgovačke lance, što utiče na manju količinu meljave u mlinovima - istakao je direktor.

Zadrugarstvo u Hrvatskoj datira od pre 1864. godine kada su zadruge uspešno delovale i u tadašnjem društvenom režimu doprinosile državi. Danas su ljudi ostali bez površina i posla u zadrugama. Poznato je da što je država jača, jače su i zadruge u njoj. Pojedine zadruge u nekim zemljama imaju čak i svoje banke sa po 70 000 članova. Kod nas je to odavno san jer je zakon po ovom pitanju još uvek nedorečen. Politike spasa i formiranja zakona koji će omogućiti bolji status zadruga u državi ne postoji, a samim tim niti bilo koje opcije koja bi spasila poljoprivredu. Ratari su posebno i najviše zabrinuti jer, i pored viših prinosa, bez stabilne otkupne cene ne mogu da računaju na povrat uloženih sredstava. U ovakvoj situaciji sve više se čuju zahtevi za aktivniju ulogu države – kroz mere podrške, subvencije ili intervenciju na tržištu. Jer, kako poručuju iz Brestovih međa, bez sistemskog pristupa ni dobar rod neće biti dovoljan da spasi sezonu.