Žegar živi u ljudima koji mu se vraćaju

Svakog leta, već dugi niz godina, Žegar ponovo oživi. Nekoliko dana ovo bukovačko selo postaje mesto susreta ljudi koji su u njemu rođeni, onih koji su iz njega otišli i njihove dece, koja danas žive daleko, ali sve češće dolaze da upoznaju zavičaj svojih roditelja, baka i dedova. Tako je bilo i ovoga leta, kada su tradicionalni Žegarski susreti okupili nekoliko stotina posetilaca iz Hrvatske, Srbije i drugih zemalja. Za mnoge je to jedan vikend u godini. Za Žegar - najživlji dani čitavog leta. Otvore se kapije davno zatvorenih kuća, u dvorištima se ponovo čuju dečji glasovi, a putevima prolaze ljudi koji, ma gde danas živeli, znaju da se u Žegar uvek dolazi kući. Tako je bilo i ove godine, kada su tradicionalni Žegarski susreti ponovo okupili nekoliko stotina meštana, njihovih potomaka i gostiju.

Organizatori su i ovoga puta pripremili višednevni program namenjen svim generacijama. Odbojkaški, košarkaški i fudbalski turniri, takmičenje u bućanju-balotama, druženja, dečji sadržaji i bogat kulturno-umetnički program ispunili su nekoliko letnjih dana u selu na obalama Zrmanje. Za najuspešnije učesnike sportskih nadmetanja obezbeđene su medalje i simbolične nagrade, ali je, kako kažu sami učesnici, najveća nagrada ponovni susret sa zavičajem i ljudima koje nisu videli čitavu godinu. Kulturni program okupio je čuvare tradicije iz više krajeva. Nastupili su KUD „Bogatnik“ iz Žegara, KOD „Jevrem Grujić“ iz Knina i KUD „Dositej Obradović“, dok su specijalni gosti ovogodišnjih susreta bili tamburaški sastav „Dunavske zore“ sa istoka Hrvatske. Izvorne pesme, narodne igre i tradicionalne nošnje ispunile su prostor sportskih terena, dok je publika svaku tačku nagradila dugim aplauzom.

Da se zavičaj ne zaboravi

Predsednik Veća srpske nacionalne manjine Grada Obrovca Žarko Milić ističe da su Žegarski susreti odavno prerasli okvire obične letnje manifestacije.

- Evo već tradicionalno, dugi niz godina, održavamo Žegarske susrete. Kao što vidite, veoma uspešno okupljamo naše ljude, našu omladinu, u što većem broju. To nam je i cilj - da dolaze, da posete svoje kuće, svoja ognjišta, svoje grobove, svoj zavičaj i da tako ostane i u budućim vremenima. Smatramo da je to veoma važno kako bi ovaj kraj mogao da živi - kaže Milić.

Organizatori su se, dodaje, i ove godine trudili da svima ponude raznovrstan program, uveren da upravo sadržaji namenjeni mladima predstavljaju najbolji način da ih vežu za zavičaj.

- Trudili smo se, kao i svake godine, da program bude što raznovrsniji i sadržajniji. Imali smo odbojku, košarku, fudbal, balote, bogat zabavni program. Cilj nam je da se omladina okuplja, da se upoznaju, druže i dolaze u što većem broju. Jako je važno da baš mlade generacije dolaze ovde, da vide gde su rođeni njihovi dedovi i pradedovi, da upoznaju svoje običaje. Bez mladih, teško da ovaj kraj može imati budućnost. Na njima svet ostaje i zato nam je važno da upravo oni u budućnosti nastave graditi ono što smo mi, na neki način, radili svih ovih godina unazad - ističe Milić.

Povratak se ne meri kilometrima

Među brojnim gostima bio je i Neven Adam, rođen u Zelengradu, koji već dugo živi u Beogradu. Iako daleko od Bukovice, kaže da mu je zavičaj bio i ostao stalna tačka povratka.

- Živim u Beogradu, ali sam iz Zelengrada. Odrastao sam u Obrovcu, školovao se u Zadru, Zagrebu i Beogradu. Koliko god mi prilike dozvole, ja sam ovde, dolazim više puta godišnje. Rodni kraj me uvek vuče. Vuče me lepota Bukovice, Zrmanja, moj Zelengrad, Obrovac i svi ljudi koji su ovde rođeni ili su se ovde vratili. Teško je rečima opisati kolika je ljubav prema ovom kraju. To je osećaj koji čovek nosi čitav život. Koliko god da su lepi Zrmanja, Velebit, Dinara i ova priroda, ipak su ljudi najvažniji. Sve što radimo, radimo zbog ljudi, zbog naše dece i onih koji dolaze posle nas. Zato me raduje što večeras ovde vidim toliko mladih lica. Važno je da mladi dolaze u svoj rodni kraj, da upoznaju Bukovicu i Dalmaciju. Ali isto tako mislim da nikome ne treba zameriti ako ne dolazi. Svako nosi svoje okolnosti, svoje uspomene i razloge. Oni koji ne dolaze sigurno ne vole ovaj kraj ništa manje od nas koji smo večeras ovde - kaže Adam.

„Žegar u srcu“ - ljubav prema zavičaju svedoči se delima

Poslednjih godina značajan doprinos oživljavanju društvenog života u selu daje i humanitarno udruženje „Žegar u srcu“, koje su osnovali mladi ljudi poreklom iz ovog kraja. Njihova ideja nije bila samo da organizuju letnja okupljanja, već da tokom cele godine učine nešto konkretno za mesto iz kojeg potiču.
Pored humanitarnih akcija i pomoći meštanima, najveći projekat udruženja jeste obnova nekadašnjeg Društvenog doma, koji bi trebao da ponovo postane mesto okupljanja, kulturnih programa i druženja. Sve je počelo iz ljubavi prema rodnom kraju i želje da se kulturni život vrati u Žegar.

- Sam naziv našeg udruženja „Žegar u srcu“ nastao je iz velike ljubavi prema zavičaju. Naša ideja je da oživimo kulturni život u Žegaru. Zato smo se najpre posvetili Društvenom domu, jer želimo da to ponovo bude mesto gde će se održavati predstave, koncerti, manifestacije i svi drugi sadržaji koji su nekada bili deo života ovog sela. Žegarski susreti održavaju se svake godine, a ove godine smo i mi iz udruženja odlučili da pomognemo koliko možemo u organizaciji. Vidite i sami da ima sportskih takmičenja, kulturnih dešavanja, a na kraju i bogat umetnički program. Nastojimo da svako, bez obzira na godine, pronađe nešto za sebe - kaže Dražen Jakovljević, jedan od osnivača i aktivnih članova udruženja „Žegar u srcu“.

Obnova Društvenog doma, dodaje, napreduje korak po korak, ali ni nedovršen objekat nije bio prepreka da u njemu već počnu kulturni programi.

- Poslednje što smo uradili bilo je fugovanje kamene fasade i završetak okvira prozora. Sledeći korak je postavljanje stolarije, prozora i vrata. Iako dom još nije u potpunosti završen, ove godine već smo imali koncert Svetlane Spajić, predstavu „Govori Sava Mrkalj“, dečju predstavu u izvođenju naše glumice Maje Kolundžije, a to je tek početak. Biće još mnogo programa i nećemo se zaustaviti na ovome - ističe Jakovljević.

Povratak koji traje čitav život

Za mnoge koji danas žive daleko od Žegara, povratak nije samo dolazak na nekoliko dana, već način da ostanu povezani sa mestom u kojem su rođeni ili iz kojeg potiču. Jedan od njih je i Jovica Komazec, koji je iz Žegara otišao kao sedmogodišnji dečak, ali se, kako kaže, svom žegarskom kraju uvek vraćao.

- Rođen sam ovde u Žegaru. Sve me vuče ovamo. I kao dete sam svaki raspust provodio ovde, a od 2001. godine dolazim stalno. Volim da budem ovde, da se družim sa svojim ljudima i da pomognem koliko mogu. Danas najviše pomažem Milošu i Draženu oko obnove Društvenog doma. To su mladi ljudi puni entuzijazma koji mnogo rade, žrtvuju se za svoj kraj i zaslužuju svaku podršku. Zajedno smo organizovali i humanitarne akcije, pomagali starijim ljudima, obilazili porodice. To su stvari koje čoveka ispunjavaju.
Posebno me raduje što večeras vidim toliko mladih i toliko dece koja su rođena daleko od Žegara. Važno je da dolaze, da znaju odakle potiču. Ne znam mnogo krajeva u kojima toliko mladih svake godine dolazi u zavičaj svojih predaka – ponosno kaže Komazec.

Tradicija koja ima budućnost

Podršku Žegarskim susretima i ove godine pružilo je Srpsko narodno veće. Saborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga, otvarajući manifestaciju, poručila je da očuvanje kulturnog identiteta zavisi pre svega od ljudi koji ga svakodnevno neguju.

- Ove godine Žegarski susreti imaju bogatiji program i traju duže nego ranije. Posebno raduje što vidimo veliki broj mladih ljudi. Verujem da će vas naredne godine biti još više i da će program biti još bogatiji.
Ponosni smo što možemo da podržimo ovu manifestaciju, jer je očuvanje kulturnog identiteta srpske zajednice važno i ovde i u svakom drugom kraju gde naši ljudi žive. Moramo čuvati svoje, poštujući tuđe. Neka Žegar živi - poručila je Šimpraga.

Pred sam kraj ovogodišnjih susreta prvi put organizovan je izbor za najlepšu Žegaranku, a titulu je ponela Anastasija Milić, koja je, uz gromoglasan aplauz publike, ponela laskavo priznanje najlepše devojke svog zavičaja.

Žegar se nalazi u severnoj Dalmaciji, u Gornjoj obrovačkoj Bukovici, na obalama Zrmanje, okružen selima Bilišane, Golubić, Krupa, Ervenik, Parčić, Medviđa i Zelengrad. U mestu se nalaze osnovna škola, Hram Svetog Georgija, ambulanta i nekadašnji Kaštel Žegarski, koji je vekovima predstavljao središte ovog kraja. Odavde potiče i arhimandrit i književnik Gerasim Zelić, jedna od najznačajnijih ličnosti srpske kulturne istorije Dalmacije, dok su meštani još 1937. godine izgradili Seljački dom, u kome su radile biblioteka i čitaonica, svedočeći da je kulturni život oduvek imao važno mesto u ovom selu. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Kaštelu Žegarskom živelo je 135 stanovnika. Ali broj onih koji Žegar doživljavaju kao svoj zavičaj daleko je veći. Upravo zato Žegarski susreti iz godine u godinu imaju poseban značaj, oni ne vraćaju samo ljude u mesto njihovih predaka, već i potvrđuju da se veza sa zavičajem najbolje čuva onda kada se prenosi na nove generacije. Dok god se svakog leta u Žegaru ponovo okupljaju porodice, prijatelji i mladi ljudi koji žele da upoznaju kraj iz kojeg potiču, ovaj deo Bukovice neće biti samo tačka na karti, već živo mesto susreta, sećanja i trajanja.