Aleksandar Nakić: „Prezadovoljan sam saradnjom sa ljudima na terenu“

U poslednje dve godine, koliko je bio na mestu Generalnog konzula Republike Srbije u Vukovaru, Aleksandar Nakić bio je inicijator mnogobrojnih programa, susreta i aktivnosti usmerenih na poboljšanje života pripadnika srpskog naroda na ovom području.

Kada ste došli u Vukovar kakva ste saznanja imali o Srbima u ovom gradu kao i u drugim sredinama koje teritorijalno pokriva Generalni konzulat Republike Srbije u Vukovaru?

- Moje poreklo vodi iz Vukovara i ovde sam i u nekom ranijem periodu provodio dosta vremena kroz druženja i susrete sa prijateljima, rođacima, komšijama. Znao sam da dolazim na prostor gde su još uvek vidljive rane iz devedesetih godina prošlog veka, ali znatno manje nego pre. Takođe, znao sam da ovde neću imati nimalo lak posao. Trudio sam se maksimalno da dam sve od sebe i da posao koji mi je poveren odradim najbolje što je u datom momentu moguće.

Kako ocenjujete Vaš odnos sa društveno-političkim predstavnicima srpskog naroda?

- Saradnja je bila odlična i zaista nemam nekakvih zamerki. Sve je to zavisilo od pojedinca i svakoga od nas i trudio sam se da svima izađem u susret i sve što možemo i što zakoni Hrvatske dozvoljavaju mi smo učinili i pomogli i našem narodu i našim društveno-političkim predstavnicima. Naravno da će se tako i u budućnosti raditi i ko god da dođe ovde nakon mene nastaviće tamo gde sam ja stao. Bilo je, naravno, onih ljudi i društveno-političkih predstavnika sa kojima sam imao bliži ili veći kontakt a svako ko je hteo da se obrati matičnoj državi obraćao se najpre konzulatu, dok su neki opet to radili nekim zaobilaznim putevima što ne zameram, ali u takvim situacijama često se izgubi kompas i mnoge se stvari pomešaju kao i redosled veličina, pogotovo kroz prizmu poštovanja konzulata. To su ipak samo pojedinci koji samo sebi daju na važnosti.

Kako možete da ocenite saradnju sa predstavnicima većinskog naroda?

- Iskreno, po ovom pitanju očekivao sam veću saradnju i bolju svakako. Osim kontakta sa gospodinom županom Vukovarsko-sremske županije Damirom Dekanićem, koji je bio vrlo korektan u svim svojim nastupima, razgovorima i sastancima, sa drugima nisam imao neki poseban kontakt, sem zvaničnih, nastupajućih poseta. Možda je tu deo krivice i moj, ali sigurno da se tu i neki naši ljudi na funkcijama nisu dovoljno zauzeli da se taj odnos popravi ili da se bar uspostavi neka komunikacija.

U kom smeru je išla i kako ocenjujete saradnju Srba i srpskih predstavnika sa matičnom državom?

- Saradnja je generalno dobra, sve što je išlo preko konzulata mi smo radili na jednom profesionalnom nivou i sve smo ispoštovali u rokovima. Mnoge molbe su realizovane, stipendije, učešća kulturno-umetničkih društava, sportske aktivnosti. Ovim putem želim i da se zahvalim svim mojim saradnicima na korektnoj saradnji.

„Pozitivno je to da se ljudi sve više okreću prema svojoj matici”

Bili ste prisutni na mnogobrojnim programima i manifestacijama. Kako ste bili primljeni i dočekani od strane naroda?

- Bio sam dočekan fantastično, zaista sam prezadovoljan saradnjom sa ljudima na terenu, „običnim” svetom, i to mi je bio dodatni motiv za rad, da što više dam od sebe i da što više pomognem našem narodu. Kada sam video sa koliko me oduševljenja ljudi primaju kao predstavnika matične države nisam mogao da na to ostanem ravnodušan i da im ne uzvratim istom merom. Nadam se da sam u tome i uspeo.

Vaš rad se posebno isticao po pitanju pomoći srpskim organizacijama i institucijama, sportskim, kulturnim, crkvenim. Šta Vas je potaknulo na tu vrstu aktivnosti?

- Između ostalog to je bio moj zadatak i obaveza, zato sam i poslan ovde. Sa druge strane, kao što sam rekao, moji koreni su odavde i to mi je bio dodatni motiv i cilj. Trudio sam se, a ljudi su me prihvatili i nadam se da su oni zadovoljni mojim učinkom i onim što smo započeli zajedno.

Vrlo često u ličnoj režiji ili uz pomoć prijatelja, organizovali ste mnogobrojne susrete, ekskurzije, razna putovanja. 

- Samo u zadnja tri meseca bilo je različitih odlazaka više grupa ljudi za Srbiju. Bilo je ekskurzija dece gde su mi pomogli vladika Stefan kao starešina hrama Svetog Save, zatim Sanja Lakić, fudbalski klubovi Vojvodina i Crvena Zvezda, nacionalna kuća fudbala u Staroj Pazovi. Moram da pomenem i odlazak naših penzionera na Zlatibor gde je domaćin bio gospodin Borovčanin kao i odlazak više od 170 ljudi u obilazak manastira. Ti ljudi su se vratili prepunih utisaka što mi je posebno drago.

U kakvom stanju, kada su Srbi u pitanju, napuštate ovaj kraj. Šta biste izdvojili kao pozitivno, a šta kao negativno?

- Pozitivno je to da se ljudi sve više okreću prema svojoj matici. Jedan od najboljih pokazatelja je da smo unazad dve godine, ali i pre nego što sam ja došao, izdali preko 2500 državljanstava. Ljudi shvataju da je Srbija uz njih pogotovo dok se vodi ovakva politika na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Sa druge strane ne mislim da je negativna situacija u gradu Vukovaru, ali naši predstavnici i politički lideri trebalo bi mnogo više da se okrenu narodu jer oni su tu da bi pomogli narodu. Ne kažem da je to nešto posebno loše, ali smatram da može bolje i da bi takav pristup imao odraza i na izborima uz bolju i veću podršku naroda. Takođe, mišljenja sam da mladima treba pružiti veću šansu kao i da se ne sme dešavati da se razni programi raznih organizacija održavaju u isto vreme i da nema nikakve koordinacije između organizatora.

Odlazite na novu dužnost, na mesto ambasadora Republike Srbije u Slovačkoj? Koliko su Vam poznati ta država i taj narod?

- Poznati su mi i država i narod jer potičem iz opštine Bački Petrovac gde su Slovaci većinski narod. Imao sam priliku da u osnovnoj školi učim slovački jezik, a po nekoj slobodnoj proceni danas samo sa područja moje opštine tamo ima oko tri hiljade ljudi tako da opet dolazim u relativno poznato sredinu. Bratislava kao grad mi je poznat, više puta sam odlazio tamo, od đačkih ekskurzija preko privatnih poslova i turističkih odlazaka. Jezička barijera neće postojati, a sve drugo je na meni i mojim saradnicima. Na kraju, imam veliku potrebu da se javno zahvalim svima onima koji su mi na bilo koji način pomogli u poslednje dve godine dok sam boravio ovde u Vukovaru. Mnoge od njih sam poznavao i ranije, mnoge sam upoznao dolaskom ovde. Ako govorim o ljudima iz Republike Srbije istakao bih predsednika Aleksandra Vučića, ministre Nikolu Selakovića, Miloša Vučevića, Ivicu Dačića, predsednika Vlade AP Vojvodine Igora Mirovića, zatim Sanju Lakić, Đorđa Radinovića, Daneta Bastu, Sinišu Kresojevića, Srđana Kruževića, Antonia Raškovića, Milana Novakovića, Vladimira Gaka, Nemanju Starovića, Duška Grujića, fudbalske klubove Vojvodina i Crvena zvezda.

Od ovdašnjih ljudi istakao bih Srđana Jeremića, Slobodana Živkovića, Draganu Jeckov, Srđana Milakovića, Vojislava Stanimirovića, načelnike opština Zorana Baćanovića, Miroslava Palića, Tihomira Kolarevića, Jugoslava Vesića, Danijelu Mlinarević, Dragana Zorića, zatim Srđana Sekulića, Dragoslava Zorića, Dejana Jeličića, Predraga Petrovića, Vladimira Horvata, Sinišu Martinovića, Milenka Ećimovića, Zorana Ratkovića, Milenka Živkovića, Branka Kostića, Boška Ostojića, Rajka Lukića, Mirka Smilјanića, Nemanju Pupovca, Rajka Popovića, Milana Radića, Slobodana Kneževića, Dušana Kolarića, župana Damira Dekanića, predstavnike vukovarske policije, srpske medije Radio Banska kosa, Radio Dunav Vukovar, Radio Borovo, TV produkcija ZVO-a, portal Srbi.hr i novine Izvor.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.