Banija – Ništa bez lokalnih volontera

Društveni dom u Gornjoj Bačugi stradao je u zemljotresu, ali ne u potpunosti pa sada služi kao skladište osnovnih životnih potrepština za stanovništvo.

Naslovna Gornja Bačuga Nikola Janjanin i Boris Čekić

U prvim danima nakon zemljotresa ključnu ulogu u pomoći stanovništvu Banije odigrali su volonteri iz svih krajeva Hrvatske koji su došli do skoro svakog sela i pomagali. Brojne organizacije pokrenule su tada i humanitarne akcije u okviru kojih se prikupljaju sredstva i potrepštine koje volonteri potom dostavljaju unesrećenima.

Jedna od tih akcija je i ona Srpskog narodnog vijeća pod imenom Banija je naša kuća u okviru koje je do sada na Baniju stiglo na desetine kontejnera u saradnji sa Mitropolijom zagrebačko-ljubljanskom. Uz pomoć lokalnih koordinatora u okolinu Petrinje i Gline svakodnevno kroz ovu akciju stižu i druge vrste najneophodnije pomoći.

Ni ova, a ni bilo koja druga humanitarna akcija ne bi uspevala da nema domaćih ljudi koji poznaju svaku kuću i svaki zaselak, a koji su se odmah po izbijanju katastrofe aktivno uključili kako bi pomogli svojim sumeštanima. Da sve bude u redu u Gornjoj Bačugi desetak kilometara od centra Petrinje od početka se brine nekoliko volontera među kojima je i Nikola Janjanin koji je inače i predsednik Veća srpske nacionalne manjine Grada Petrinje.

On kaže da se situacija u ovom selu, koje se nalazi svega dva kilometra vazdušne linije jugoistočno od epicentra u selu Strašnik, danas znatno poboljšala u odnosu na prve dane nakon zemljotresa.

– Kada vidimo ovaj odaziv cele Hrvatske, a i šire, da pruže pomoć nastradalima onda to i nas ispunjava zadovoljstvom. Sada znamo da nismo sami. U selu smo se organizovali na način da niko od naših meštana ne bude zaboravljen te da svi budu ravnopravno zastupljeni kod podele pomoći koja pristiže. Sve beležimo i trudimo se da iza svega ovoga za nama ne ostanu nikakvi repovi. U prvim danima bilo je malo neorganizacije i radili smo stihijski, ali smo se u međuvremenu organizovali. Na svu sreću pomoć je stizala u velikom broju i ničega nam nije nedostajalo, a i danas je tako – priča Nikola Janjanin koji se upravo vratio sa razvoženja toplog obroka stanovništvu koje još uvek nije u mogućnosti da si priprema hranu.

Pomoć im stiže najviše iz Srpskog narodnog vijeća, ali pomažu i meštani koji danas žive u inostranstvu. Sve što pristiže skladišti se u društvenom domu u Gornjoj Bačugi odakle se dalje doprema meštanima ili oni sami dolaze po ono što im treba bilo da je reč o vodi, hrani, garderobi ili grejalicama. Skladište je podmireno u dovoljnoj meri sa osnovnim potrepštinama. Dan uoči naše posete SNV je dostavio i četiri peći za stanovnike u potrebi, a jednom bračnom paru je trebala veš mašina koja je takođe stigla.

Juići Gornja Bačuga
Bračni par Juić; Foto: SNV

Od prvog dana zajedno sa Nikolom u društvenom domu dežura i Boris Čekić. Ovog tridesettrogodišnjeg mladića rat je iz rodnog Siska odveo najpre u Petrinju pa potom u izbeglištvo da bi se nakon povratka konačno skrasio u Donjoj Bačugi. Danas je nezaposlen, a kako mu kuća nije doživela velika oštećenja i nema životinja o kojima bi morao da se brine odmah se uključio u pomoć svojim meštanima.

– Budući da je veliki broj ljudi dislociran jer su im kuće uništene i morali su da nađu privremeni smeštaj bila im je neophodna ćebad, garderoba i sve što je potrebno u ovom zimskom periodu kako bi pregurali ove hladne dane. Uspeli smo takođe da dobavimo i određeni broj rešoa, plinskih boca i grejalica koji ljudima pomažu prilikom pripreme hrane i grejanja prostora u kojem se trenutno nalaze – priča Boris.

U Gornju Bačugu stigli su kontejneri za ljude kojima su najneophodniji. Tlo drhti i dalje gotovo svakodnevno, ali se situacija polako smiruje. U narednim danima očekuje se povratak određenog dela stanovništva koje je napustilo selo, a potrebe će se tada dodatno povećati.

– S obzirom na to da hrane i vode imamo u dovoljnoj meri ubuduće će verovatno biti najveća potreba za uređajima koji omogućavaju nastavak normalnog života. U mnogim kućama su ili oštećeni ili trajno uništeni aparati kao što su šporeti, peći i veš mašine. Nadamo se da će to i dalje biti u programu donacija kako bi ljudi mogli da funkcionišu nakon povratka – smatra Boris.

Banija na prekretnici

Gornja Bačuga društveni dom
Boris Čekić i Nikola Janjanin ispred društvnog doma u Gornjoj Bačugi

Gornja Bačuga danas ima 55 stanovnika, a nekada je ovde živelo njih više od šest stotina. Nikola Janjanin se iz izbeglištva vratio 1998. godine kao prvi povratnik u selo. Dočekala ga je minirana kuća, ali je delom uz pomoć države, a većim delom svojim napornim radom uspeo da je obnovi i sazida veliko poljoprivredno gazdinstvo zajedno sa svojom mnogobrojnom porodicom.

– U te tri godine prošao sam pola Srbije tražeći mesto gde bih se skrasio, međutim nigde nisam našao Bačugu. Vratio sam se i nisam požalio. Od tada do danas sam mukotrpnim radom postigao puno više nego što sam imao do rata. Zemljotres je sada malo poremetio planove, ali mislim da polako sve ponovo leže na svoje mesto. Nadamo seda će država reagovati i da će ljudima pružiti mogućnost da ovde normalno žive i zarađuju. Ukoliko toga ne bude ljudi će opet odlaziti u svet. Prema Baniji su se sve dosadašnje vlade ponašale maćehinski i sada je vreme da se nešto pokuša na revitalizaciji ovog područja – mišljenja je Nikola Janjanin.

I Boris se nada da će ovaj zemljotres biti prekretnica na bolje kada je u pitanju život na Baniji.

– Do sada su Banija, Petrinja, okolna sela i manji gradovi kao što su Glina i Hrvatska Kostajnica bili dosta zapostavljeni u svakom pogledu, ekonomski, demografski, politički i socijalno. Naša nadanja i očekivanja su velika. Nadam se da smo to i zaslužili pre svega kao ljudi. Očekujemo pomoć od države Hrvatske, ali i međunarodne zajednice. Razmere katastrofe su ogromne, ne samo u smislu kuća nego i u smislu privrede. Nadamo se da će uz obnovu tih objekata država nastojati pomoći ili privući strane investitore kako bi se otvorila i neka industrijska postrojenja koja bi zapošljavala ljude – ističe Boris Čekić i dodaje da će biti uključen u pomoć stanovništvu dokle god to bude trebalo.

Komentariši