Beli Manastir: Više od 150 ljudi čeka na pravedan otkup stana

Nosioci stanarskih prava u Belom Manastiru zbog imovinsko-pravne zavrzlame još uvek ne mogu da otkupe svoje stanove. Ovaj problem aktuelizovala je saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov koja je 5. novembra posetila Beli Manastir i razgovarala sa oštećenim stanarima.

stanovi Beli Manastir

Nerešen status bivših nosilaca stanarskog prava te otkup stanova u državnom vlasništvu problem je sa kojim je javnost uglavnom upoznata. O tome se često u medijima pričalo i pisalo, međutim malo ko je čuo za specifičan slučaj stanara u Belom Manastiru. Stanove, u kojima pojedinci žive i više od 40 godina, oni ne uspevaju da otkupe zbog imovinsko–pravnih odnosa i svojevrsne pravne zavrzlame.

Ukupno 76 stanova i više od 150 ljudi, nekadašnjih prosvetnih i zdravstvenih radnika, nalaze se u veoma čudnoj situaciji. Zbog promena vlasničke strukture ili bolje rečeno usled prenosa osnivačkog prava ovi ljudi nisu dobili mogućnost da otkupe stan, ili su, ako je ta mogućnost i postojala, stanari dovedeni u neravnopravan položaj. Nikada im, kao i ostalim građanima koji su nosioci stanarskih prava, nije omogućen otkup po povlašćenim uslovima i odgovarajućoj ceni. Tako su prosvetni radnici sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka dobili stanarsko pravo za stan koji je tada bio u vlasništvu opštine, a danas je nakon zakonskih promena vlasnik škola kojoj je osnivač županija. Škola kao vlasnik može da proda stan ako to odobri školski odbor, ali oni tvrde da nemaju pravo da to učine po povlašćenoj ceni.

Obraćaju se svim državnim telima, ali problem se ne rešava

Slučaj profesorke hrvatskog i srpskog jezika u penziji Anđelke Pavić primer je borbe koju vode mnogi prosvetni radnici u Belom Manastiru.

– U stanu sam od 1986. godine i tada je to bio opštinski stan. Posle mirne reintegracije tražila sam da otkupim stan onako kako su to učinili i ostali građani u drugim delovima Hrvatske. Tada mi je saopšteno da sačekam dok se reše imovinsko-pravni odnosi. Još 1998. godine sam potpisala sa Drugom srednjom školom ugovor da sam zaštićeni najmoprimac, 2002. godine pojavljuje se Županija kao njen osnivač, a 2008. godine škola je uknjižena kao vlasnik stana. Nakon godinu dana dobila sam saglasnost da škola može da proda te stanove svojim radnicima. Do danas to pravo nisam ostvarila, jer sam htela da stan otkupim po povlašćenim uslovima, a škola nam nikada nije ni ponudila stanove na otkup. Svake godine sam dobijala odgovor od školskog odbora da čekam dok se steknu uslovi za otkup po povlašćenim uslovima. Škola se obratila i Vladi tražeći od njih saglasnost da mogu da prodaju stanove po povlašćenim uslovima. Obraćala sam se svim mogućim ministarstvima, Državnom tužilaštvu, pravobraniteljki, koja smatra da ja zakonski imam pravo da taj stan otkupim, ali to nikada nije rešeno – pokušava Anđelka da ukratko ispriča dvadeset godina agonije zbog koje se obraćala ljudima na svim nivoima državne vlasti od opštinskih, županijskih pa do samog predsednika.

Stanovi Beli Manastir

– Drago mi je što je to sada izneseno na Saboru, ali plaši me saznanje da sam se obratila i tadašnjem predsedniku Josipoviću koji je tada isto pokazao volju da se ovo reši, ali do danas otkupa stanova nema – zaključuje profesorka Pavić.

Stanovi u lošem stanju

Pravno-imovinski problem povukao je za sobom i problem održavanja zgrada u kojima su ovi stanovi. Posetili smo još jednu penzionisanu prosvetnu radnicu i uverili se da stan u kome živi 44 godina i koji je još uvek u vlasništvu škole ne pruža normalne uslove za život. Strop prokišnjava, slojevi zidova otpadaju, stolarija je dotrajala, a Mirjana Keler više nema snage niti sredstava da sama popravlja i krpi sve veću štetu.

Stanovi Beli Manastir

– Živim u stanu od 1976. godine koji je u jako lošem stanju. Nikada nisam dobila mogućnost da ga otkupim a zbog imovinsko-pravnih problema niko ne brine o zgradi. Menjali su prozore na školskoj zgradi, ali na svojim stanovima nisu, o njima niko ne brine. Krov je popravljan još 1986. godine, moja deca su tada bila u osnovnoj školi, a sad imaju preko 40 godina. Zgrada je u sve lošijem stanju, a ja više nemam snage da stan sama održavam. Želela sam da ga otkupim, ali niti radnici u školstvu niti u zdravstvu nisu dobila tu mogućnost, a ja mislim da je za jednu naprednu državu potreban zdrav i obrazovan narod. Kada se to koči šta možemo očekivati, mislim da sam vam time sve rekla – razočarana je Mirjana.

I Dom zdravlja se nedozvoljava pravedan otkup

Isti problem imaju i Belomanastirci koji žive u stanovima u vlasništvu Doma zdravlja. Svoju priču kazuje nam i Nikola Bukalo koji 45 godina živi u stanu koji ne može nazvati svojim.

Stanovi Beli Manastir

– Problem sa otkupom nastao je jer smo mi živeli na području na kojem nismo stanove mogli da otkupimo u roku kada je u Hrvatskoj vršen otkup stanova. Kasnije smo bili diskriminisani. Dom zdravlja nije prihvatio prodaju stanova, jer nije dobio ovlašćenje za to od Osječko-baranjske županije kao svog osnivača. U stanu sam od 1975. godine i želim da ga otkupim na način na koji su to uradili i svi ostali građani u Hrvatskoj, odnosno po povlašćenim uslovima. Podneo sam i tužbu protiv Doma zdravlja koju sam naravno izgubio zbog prekluzije, jer nisam na vreme podneo zahtev za otkup stana, a jasno je da to nisam ni mogao – objašnjava Bukalo.

Zbog ovog problema reagovala SDSS-ova saborska zastupnica

Sve ove i još mnogo sličnih životnih priča vezanih za problem stanova i prava na otkup u Belom Manastiru čuli su u Klubu zastupnika SDSS-a. U utorak, 3. novembra na aktuelnom prepodnevu Hrvatskog sabora zastupnica Dragana Jeckov postavila je pitanje ministru prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Darku Horvatu kada će se rešiti status bivših nosilaca stanarskog prava, kao i prodaja stanova u vlasništvu države te mogućnost otkupa te istakla specifičan problem stanara u Belom Manastiru.

Nije sve ostalo na ovom pitanju, ministar je prema rečima Dragane Jeckov zatražio bolje upoznavanje sa pomenutim problemom, a saborska zastupnica i pravnik Jovan Vlaović posetili su 5. novembra Beli Manastir gde su održali radni sastank sa stanarima.Napokon je neko obratio pažnju na ljude koji dvadeset godina u Belom Manastiru nastoje da ostvare osnovno pravo na dom.

– Postoji velika zainteresovanost stranaka koje se obraćaju našim kancelarijama u Zajedničkom veću opština, u našim manjinskim većima i u SNV-u, a tiče se pitanja otkupa stanova u vlasništvu Republike Hrvatske. Upravo je moje pitanje ministru graditeljstva i državne imovine bilo kada će stupiti na snagu odluka koja će taj problem koji postoji i koji je dugotrajan konačno biti razrešen. Mislim pre svega na dugotrajnost postupka i naravno cenu koja je visoka i kao neodgovarajuća koči ceo proces. Kao što smo čuli ta odluka treba da bude doneta vrlo brzo i verujem da će ona razrešiti i dugotrajnost postupka i visoku cenu otkupa stana. Na tome smo svi angažovani u Klubu zastupnika SDSS-a i verujem da će odluka biti povoljna. U zastupničkom pitanju spomenula sam takođe specifičnost koja se odnosi na Beli Manastir, odnosno na nemogućnost otkupa više od 70 stanova za šta je zainteresovano više od 150 ljudi. To sam spomenula upravo zbog specifičnosti tog dugotrajnog i kompleksnog problema koji je opterećen jednom imovinsko-pravnom zavrzlamom koju je potrebno razrešiti i omogućiti ljudima da otkupe svoje stanove po povlašćenim cenama kao što je to bilo i u drugim delovima Republike Hrvatske. To je naša želja i odatle kreće i naša inicijativa pa i današnji razgovor sa stanarima koji imaju ovaj problem u Belom Manastiru – rekla je predsednica Kluba zastupnika SDSS-a Dragana Jeckov koja kaže da želi da ispravi nepravdu nanesenu ovim ljudima.

Beli Manastir stanovi sastanak

– Velika nepravda je u pitanju i to je veliki broj ljudi koji su, ne svojom krivicom, dovedeni u neravnopravan položaj i nastojaćemo da se ta nepravda ispravi. Postoji zainteresovanost ministarstva da se ovaj specifičan problem reši i da se zaustavi to prebacivanje nadležnosti sa jednih na druge. Ljudi tapkaju u mestu više od dvadeset godina i problem se ne rešava – istakla je saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov.

Stanari se nalaze u pat poziciji

Prebacivanje nadležnosti dovelo je ove ljude u veoma čudan položaj, čini se da se nalaze u međuprostoru koji je nastao zbog zakonske zavrzlame. Kako se izboriti za pravdu ovih ljudi kada svi koji bi trebali da omoguće otkup stanova nosiocima stanarskih prava tvrde da se drže zakona.

– Zanimljivo je što je zakonski sve poprilično jasno, međutim loptica se prebacuje dugi niz godina čak i u situaciji gde postoji saglasnost Zakona o ustanovama član 58. gde bi bio logičan sled događaja da se ti stanovi prodaju. Međutim, ljudi koji su i dobili te saglasnosti još 2009. godine do danas nisu dobili nikakav način da otkupe stan, ni po tržišnim ni po povlašćenim uslovima. Prebacuje se tako nadležnost između škole, Doma zdravlja i županije pa na gore na državnom nivou. Ponavljam zakonski je tu poprilično sve čisto i jasno, čak i podzakonski propisi jako dobro to obrazlažu. Problem ipak postoji i nadam se da ćemo iznaći nekakvo rešenje – objašnjava pravnik Jovan Vlaović koji priznaje da su stanari zapali u pukotine zakona koje ne bi trebalo da postoje.

– Stanari su u ovom trenutku u pat poziciji koja traje predugo i to se mora na neki način rešiti jer je i Evropski sud za ljudska prava zauzeo jasne stavove na koji način treba rešiti pitanje zaštićenih najmoprimaca koje nije tako često u drugim državama i Ustavni sud je rekao svoje. Republika Hrvatska je dobila dosta smernica koje su jasne i moraće postupiti po njima i nadam se da će se ovo pitanje time obuhvatiti, jer je specifično u odnosu na druge najmoprimce koji su u državnim stanovima – kaže Vlaović.

Mnogi ljudi su primorani da napuste svoje stanove

Zbog ovih problema mnogi su se obraćali i predsednici gradske organizacije SDSS-a Beli Manastir Svetlani Žarković koja je takođe prisustvovala radnom sastanku održanom 5. novembra u belomanastirskoj zgradi „Lepotica“.

– Sastankom smo zadovoljni jer je napokon pokazana dobra volja da se saslušaju ljudi. Obraćali su nam se mnogi i prema mojim podacima na području Belog Manastira i Baranje ima 76 stanova sa problemom otkupa. Mahom su to ljudi koji su tu bili i 1991. godine. Dolazili su u kancelariju ZVO-a ljudi koji su otišli u penziju koja je zaista mala, a živeli su u stanovima kojima je stanarina podignuta sa nekih stotinak na 1.000 kuna. Zamislite kako je tim ljudima koji imaju penziju nešto malo veću od tih 1.000 kn. Naravno da su ti ljudi iz stanova izlazili jer nisu mogli da ih plaćaju. To je velika nepravda, jer sve su to stariji ljudi, neki imaju i preko 83 godine. Ovde su večeras ne samo pripadnici srpske nacionalne manjine, ovde ima i Bugara i Mađara i Crnogoraca i Hrvata, možda je samo dvoje povratnika, svi oni ovde su živeli sve vreme od 1991. godine pa do danas – ističe Svetlana Žarković.

Radnom sastanku u Belom Manastiru zbog epidemioloških mera nisu prisustvovali svi stanari, došli su predstavnici stanara koji žive u stanovima škola, Doma zdravlja pa i FINE. Svi su izneli svoje probleme i specifične situacije. Neki od njih pravdu su sami potražili na sudu, ali nisu uspeli da se izbore sa tadašnjim zakonima i nerazjašnjenim odnosima. Mnogi su zbog sve većih stanarina napustili stanove u kojima su živeli ceo radni vek, jer kao penzioneri više nisu mogli da plaćaju sve veću cenu stana, a pravo na otkup im nikada nije omogućeno.

Komentariši