Božićni običaji Srba

FOTO: Srđan Sekulić

Običaji jednog naroda su pored vere, jezika i pisma, književnosti, umetnosti i njegove istorije sastavni deo njegovog kulturnog i nacionalnog identiteta. Srpski narod je bogat tradicijom, a svoje običaje neguje vekovima.

U našem narodu oni su najizraženiji u vreme crkvenih praznika što je i razumljivo s obzirom da je srpski narod barem u prošlosti bio duboko ukorenjen u svojoj pravoslavnoj veri. Od svih praznika božićni, vaskršnji i običaji vezani za krsnu slavu su najbogatiji svojim sadržajem.

Posebno se nekako izdvajaju običaji vezani za Božić. Oni nisu izraženi samo na taj dan nego i pre i posle ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika. Neki od njih gotovo su identični u celom srpskom narodu, a neki se razlikuju od kraja do kraja, od grada do grada i od sela do sela. Dugogodišnjim migracijama i mešanjem stanovništva iz različitih krajeva došlo je i do mešanja običaja, ali je suština ostala ista, odnosno da se što svečanije obeleži praznik Hristovog rođenja.

Mnogo je običaja koji su vezani za Božić, ali i praznike koji njemu prethode i koji se proslavljaju nakon njega. Neki od tih običaja usko su vezani sa našom verom, a neki sa narodnim predanjem koji su stari vekovima, ali i takve, iako su paganski, naša crkva ih prisvaja i tako održava u narodu do naših dana. Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnji dan, Božić, Nova godina, svaki od ovih praznika ima svoj značaj i smisao, pogotovo što su u dobroj meri vezani za porodicu koja je u našem vremenu sve više ugrožena.

„Nema dana bez očnoga vida...“

Božićni običaji do izražaja najviše dolaze na Badnji dan kada svaki Srbin – domaćin ranom zorom odlazi u šumu gde seče Badnjak, drvo hrasta ili cera koje simboliše ono drvo koje su pastiri doneli u hladnu pećinu u kojoj se Hristos rodio.

Odlazak po badnjak označava pucanje iz prangija i pušaka. Badnjak se sa slamom, koja simbolizuje slamu na kojoj se Hristos rodio, unosi u kuću, domaćica baca orase i bombone, a pri tom ih deca kupe i pijuču kao pilići.

Najsvečanije je Badnje veče kada se u svim pravoslavnim kućama okupi cela porodica za trpezom koja je posna s obzirom da je Badnji dan poslednji dan Božićnog posta pa tada obično poste i oni koji prethodno nisu postili. U mnogim krajevima, pogotovo u brojnim mestima oko Vukovara, na Badnje veče pravoslavne kuće obilaze vertepaši, dečaci ili mladići koji obučeni u pastire, mudrace i cara Iroda uz prikladan recital najavljuju rođenje Hristovo.

FOTO: Srđan Sekulić

Na Badnji dan se takođe peče pečenica, odnosno prase, a negde i jagnje, koje će se poslužiti za božićni ručak. Domaćice tada prave i česnicu, okrugli hleb ili kolač, u koji se stavlja novčić kao simbol zdravlja i sreće za onog koji ga pronađe. Česnica u Vojvodini kao i u mnogim mestima istočne Slavonije i zapadnog Srema je kolač u koji se stavljaju orasi, šećer ili med.

Značajno mesto zauzima i položajnik koji na Božić, obično pre liturgije dolazi u kuću i domaćinu i ukućanima čestita Božić i želi zdravlja, sreće i svakog izobilja. Položajnik predstavlja mudrace koji su prateći zvezdu na istoku došli da pozdrave rođenog Bogomladenca. Nekada su u brojnim našim selima drugi dan Božića mladići tradicionalno jahali konje, ispred kuća bi ih čekali domaćini kojima bi ovi čestitali praznik. S vremenom je ovaj običaj iščezao s obzirom da je konja u selima sve manje, ali u nekim mestima on ponovo oživljava i postaje sastavni deo božićnih praznika kao što je to danas u Trpinji i Bijelom Brdu. Negde se ovaj običaj naziva i „vijanje Božića“.

Obično se kaže da gde je Srbin tu je i pesma pa su tako i brojne pesme posvećene Božiću. „Mili srpski badnjače“, „Božić blagi dan“, „Anđeli pevaju“, „Božić, Božić bata“ samo su neke iz ogromnog repertoara. Srbin je uz pesmu i svoje običaje Božić slavio, ne samo u miru i blagostanju, nego i u ratu i drugim nevoljama, baš kao i krsnu slavu. Zabeleženo je i da su tokom ratova Srbima zabranjivali proslavljanje Božića pa su tako npr. za vreme Drugog svetskog rata u Pačetinu kod Vukovara, a moguće i u drugim mestima, ustaše zabranile unošenje badnjaka i slame u kuću. Sa druge strane mnogi božićni običaji bili su omraženi ili zabranjeni, a s vremenom i zaboravljeni u vremenu komunizma.

Zbog ovih, ali i drugih ovde nepomenutih običaja, proslavljanje Božića kod Srba je posebno i jedinstveno, u skladu sa stihovima velikog Njegoša: „Nema dana bez očnoga vida, niti prave slave bez Božića“.

Mir Božiji – Hristos se rodi!