Đorđe Nešić dobitnik Disove nagrade

Đorđe Nešić je u književnost ušao 1985. godine sa knjigom „Crv sumnje u jabuci razdora“ da bi od tada objavio osam knjiga pesama i ušao u red najboljih savremenih srpskih pesnika, podseća se u oblazloženju jednoglasne odluke žirija ovogodišnje Disove nagrade.

„Živeći u sasvim specifičnim okolnostima, a oslanjajući se na srpsku književnost od baroka naovamo, Đorđe Nešić je postao pesnik koji u pravom smislu reči izražava sve dimenzije nacionalne sudbine“, primetio je žiri.

Iako je Nešić u svojim prvim knjigama bio blizak neoavangardnom pesničkom izrazu, 1995. godine napravio je poetički zaokret i okrenuo se tradicionalnim pesničkim oblicima i tematici koja je najpodesnija da izrazi jednu egzistencijalnu i kolektivnu poziciju.

Žiri u svom obrazloženju dodaje i to da je mesto Đorđa Nešića u savremenoj srpskoj književnosti utoliko osobeno jer je on možda jedini uspeo da u pesničkoj formi izrazi osnovne društveno-istorijske okolnosti u kojima se našao srpski narod izvan svoje matične države.

Sam pesnik, po saznanju da je ovogodišnji laureat Disove nagrade, skromno kaže kako je nije očekivao niti je znao da je u konkurenciji, ali da je svakako počastvovan jer je ovo jedna od najcenjenijih književnih nagrada u Srbiji.

– Proteklih nekoliko godina su me prosto obasuli nagradama pa moram da priznam kako zbog toga pomalo osećam i pritisak i obavezu da u skorije vreme objavim i nešto novo. Naravno, da stvaranje nije pitanje želje, nego trenutka i inspiracije jer ako trenutno nema šta da kaže pesniku je bolje da ćuti. U svakom slučaju žiriju zahvaljujem na poverenju i časti koju mi je dodeljivanjem ove nagrade ukazao – kaže ovaj pesnik.

Đorđe Nešić rođen je 1957. u Bijelom Brdu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik). Do sada je objavio knjige poezije: Crv sumnje u jabuci razdora (1985), Surogati (1990), Čekajući Stvoritelja (1995), Haronov čamac (1998), Prozor kroz koji Dunav teče (izabrane i nove pesme, 2000), Granica (2006), Bolje je biti u manjini (2015) i Polog (2016).

Godine 2004. objavio je i rečnik pod naslovom „Luk i voda“ čije je izmenjeno i dopunjeno izdanje, pod nazivom „Luk i voda, zavičajni rječnik s ušća Drave u Dunav“, štampano 2012. Njegove pesme zastupljene su u brojnim antologijama poezije, a pored sada dodeljene „Disove nagrade“ Nešić je dobitnik i više drugih prestižnih nagrada. Najznačajnije među njima su „Zmajeva nagrada“ Matice srpske, „Žička hrisovulja“, „Odzivi Filipu Višnjiću“, „Petrovdanski venac“, „Brankova nagrada“, ali i mnoge druge .

Pored književnog Nešić je aktivan i na polju nauke. Trenutno radi na mestu upravnika Kulturno-naučnog centra „Milutin Milanković“ u Dalju koji svake godine organizuje naučni skup pod nazivom „Milankovićevi ciklusi“ na kojima se proučava i osvetljava ne samo Milankovićevo naučno već i literarno delo koje je Nešićev izvor zanimanja i trajne inspiracije. Đorđe Nešić je i član Odbora SANU za dinamiku klimatskog sistema Zemlje i delo Milutina Milankovića. Živi u Bijelom Brdu i u Somboru.

Disovu nagradu od 1964. godine dodeljuje Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” iz Čačka. Manifestacija povodom dodele nagrade i književno veče posvećeno nagrađenom gostu predstavljaju centralni i završni događaj svakog „Disovog proleća”, koje se tradicionalno održava u drugoj polovini maja.