Ervenik: „Od zapuštenog kraja do turističke atrakcije“

Više 150 turista iz Austrije posetilo je u samo jednom danu novoobnovljenu mlinicu uz reku Zrmanju nedaleko od centra opštine Ervenik. Deo je to zajedničkog plana predstavnika opštine, Erveničana koji su pomogli obnovu mlinice i turističkih radnika koji su na ovaj način odlučili da održe vezu sa svojim rodnim krajem.

Iako je tek početak turističke sezone, prva tri dana su već rezervisana, a autobusi puni stranih turista razbiće monotoniju kraja u kojem je mirna zima, kako kažu meštani, predugo trajala. Sve ovo krenulo je ne tako davno kao zajednička ideja zaljubljenika u svoj bukovački krš i sve njegove prirodne lepote.

Ove godine očekuje se dve hiljade gostiju

- Pre dve godine, intenzivno razmišljajući o tome kako da vratimo život u opštinu Ervenik, zajedno smo došli na ideju da iskoristimo stopostotnu prirodnu zaštićenost u kojoj živimo, dakle da se okrenemo ka turizmu, ekološkoj poljoprivredi i stočarstvu. Kada smo 2016. godine, u vrlo skromnim uslovima krenuli sa svim ovim aktivnostima, uspeli smo da organizujemo četiri autobusa sa dve stotine turista. Godinu kasnije, dakle prošle godine posetilo nas je 750 ljudi, a danas, na samom početku ovogodišnje sezone mi se već možemo pohvaliti sa četrdeset najavljenih autobusa i oko dve hiljade gostiju. Sve je to rezultat jedne dobre saradnje, ljudi koji se bave turizmom daleko odavde, ali su poreklom iz ovih krajeva, lokalnog stanovništva i lokalne samouprave. Dobra sinergija svih navedenih učesnika je doprinela tome da smo mi snažno krenuli putem razvoja turizma u našoj opštini, počevši odavde sa Zrmanje i Šarića mlinova pa do ostalih lokaliteta koji su u planu - kaže načelnik opštine Ervenik Predrag Burza.

On dodaje da ovde pre dve godine nije bilo gotovo ničega, ni pristupnog puta, objekata, ni bilo kakvih uslova da se priđe mestu na kojem danas stoje i dočekuju goste. Baš iz tog razloga u Erveniku nastavljaju dalje, praviće šetalište do centra sela kojim bi gostima otvorili put čitavim mestom, popravljaće puteve, raditi na smeštajnim kapacitetima, urediti parking i sve ono što još uvek nedostaje.

Turizam – šansa za lokalno stanovništvo

Načelnik ističe kako bi svako, ko razmišlja u istom pravcu, trebao da iskoristi potencijale koji su mu dostupni. Bukovački kraj obiluje netaknutom i nezagađenom prirodom, rekama poput Krke i Zrmanje čija se voda na gotovo svim mestima može koristiti za piće.

Uz to, razvojem turizma otvaraju se i mogućnosti za stanovništvo u ovim ruralnim krajevima koje bi najzad moglo da zarađuje zahvaljujući svom radu i onome što proizvode.

– Dolaskom ljudi nude se i prodaju postojeći autohtoni proizvodi, a mi u tome vidimo šansu za lokalno stanovništvo. Dakle, svi oni koji imaju neka svoja gazdinstva, bave se uzgojem i proizvodnjom, imaće priliku da rezultat svog rada izlože i prodaju onima koji ovde dođu. Bilo da se radi o mlečnim prerađevinama, domaćem pršutu, vinu, maslinovom ulju, proizvodima od smilja i lavande koji su aktuelni poslednjih par godina, ili pak o ručno rađenim suvenirima, svejedno, svako će imati mogućnost da nešto zaradi. Ujedno to može biti, a mi bi to posebno želeli, i prilika za sve one koji imaju nedoumice o povratku u svoj kraj, načinu na koji sebi mogu obezbediti egzistenciju i život od sopstvenog rada. Nacionalni park Krka prošle je godine posetilo oko milion i trista hiljada ljudi. Njihovi kapaciteti se rapidno pune i zbog brojnosti turista šire ka unutrašnjosti a to je dobra prilika i za Ervenik, i za opštinu Kistanje i grad Knin - ističe Burza.

Stranci traže mesto bez signala i interneta

Sa njegovim rečima slažu se i oni kojima se pripisuju najveće zasluge za dolazak sve većeg broja turista u Ervenik. Braća Veljko i Miroslav Kovačević već dve decenije rade kao turistički radnici. Žive u Istri, ali ih koreni vežu upravo za Ervenik. To je, između ostalog, bio i jedan od bitnijih razloga zašto su poželeli da strancima predstave lepote ovog ruralnog kraja.

- Samo tri razreda osnovne škole sam završio u Erveniku, ali sam emocionalno jako vezan za ovaj kraj. Baš iz tog razloga smo brat i ja odlučili da uradimo nešto kako bi ljubav ka istom iskazali na najbolji način. Posao kojim se bavimo smatrali smo idealnom prilikom, i tako je sve počelo. Moram se zahvaliti ljudima ovde, vizionarima koji su nas podržali i izašli nam u susret, i mislim da smo, svi zajedno, na dobrom putu da uradimo jednu lepu i korisnu stvar za čitav kraj. Naše najveće bogatstvo ovde su ljudi, i ova priroda koju je Bog stvorio baš ovakvom kakva jeste, bez ikakvog kićenja, nekih modernih stvari, bez prevelikih ulaganja već isključivo prirodnim resursima. Samo voljom, radom i energijom može se mnogo toga napraviti u korist čitave zajednice. Danas su sa nama ljudi iz Austrije, i oni su jako zadovoljni svime što su imali priliku da vide, probaju, čuju. Ako budemo dovoljno vredni ja se nadam da ćemo sledeće godine već u drugom mesecu imati prve ture gostiju. Sinergija domaćih proizvoda koji nisu zagađeni industrijom, hrana, Zrmanja iz koje čašom možete uzeti vodu i popiti, što je retkost u svetu da možete piti vodu iz reke koja kraj vas protiče, običaji, lepota različitosti, sve su to segmenti koji se mogu i moraju objediniti u kompletnu ponudu – kaže Miroslav Kovačević koji dugo godina radi kao turistički vodič.

Ovaj iskusni turistički radnik ipak napominje da u Erveniku postoje i brojni nedostaci kada je u pitanju potpuni razvoj ove privredne grane.

- Fali nam još infrastrukture, asfalta, jer teško je nemačkog vozača nagovoriti da novim autobusom vozi po neasfaltiranoj cesti, smeštajnih kapaciteta u koje bi mogli smestiti one koji bi imali želju ostati ovde duže od jednog dana. U tom slučaju, najmanji bi problem bio dovesti turiste iz bilo koje zemlje, porodično, koji žele uživati u miru, čistom vazduhu, prirodi, koji ne žele deliti prostor sa stotinama ljudi na plažama, jer je to ono što njima treba. Vidite, ono što neki smatraju nedostatkom, a to je što ovde nema signala za telefon, interneta, za njih je luksuz koji se ne može platiti novcem. A to možemo prodati – smatra on.

Najveće zadovoljstvo bilo bi mu, tako kaže, kada bi se ostvarila njegova želja da se što više ljudi vrati svojim kućama ili bar nađu način kako da održe vezu sa rodnim krajem, ma gde danas živeli.

Kroz turizam se čuva i tradicija

Dušan Karanović iz susedne opštine Kistanje, dolazak turista u Ervenik iskoristio je da predstavi svoju domaću radinost i to kako dolikuje pravom domaćinu, obučen u tradicionalnu narodnu nošnju svoga kraja. Tkani predmeti, ručno rađeni delovi narodne nošnje, privlače pažnju gostiju pa neretko otputuju na sve krajeve sveta, makar u vidu suvenira.

- Supruga i ja smo dugi niz godina u ovom poslu. Sve što radimo je domaća radinost, tkani predmeti kakvi su se ranije pravili u ovom podneblju. Evo, danas je na meni odeća kakvu su naši preci nosili pre 60 - 70 godina, suknene pantalone, vunene čarape, opanci, torba i aljak kakvim su se ogrtali čobani kod ovaca.

Mnogi nam prilaze, i svi kažu kako je ovo neobično, a lepo, i zato smo srećni jer smo originalni predstavnici severne Dalmacije. Sve ovo što radimo je retkost, a ujedno i način da sačuvamo svoju tradiciju i običaje, zato ljudi to cene i neretko sa sobom ponesu nešto od stvari koje proizvodimo, makar kao suvenir – priča nam Dušan Karanović.

Zadovoljni gosti

Sa potvrdom njegovih reči, slažu se i Austrijanci okupljeni oko štanda, Dok je jedan od njih isprobavao vunene čarape, sa jedionom dilemom da li se obuvaju preko već postojećih koje je imao, ili pak na bosu nogu, žena pored ponosno nam je pokazala s čim će ona nazad u Austriju.

- Kupila sam ovu tkanu torbu kakvu do sada nisam imala priliku da vidim, i neću je čuvati kao suvenir već ću je koristiti po povratku kući. Da ne bude prazna, kupila sam još i suve smokve, bademe, domaću rakiju i maslinovo ulje. Šesti put sam u Hrvatskoj i moram reći da je ovo što smo danas imali priliku da vidimo, zaista posebno - kaže naša sagovornica.

Zadovoljna gošća iz Austrije

Da bi ugođaj bio kompletan, a gosti zadovoljni, potrudili su se lokalni meštani. Miris pogače ispod saća (peke), kozijeg sira, gulaša u kotliću, domaćih kolača i ostalih delicija zadovoljio je sva čula, a zvuk dipala i narodne ojkačke pesme dočekao ih je i ispratio. I otišli su, noseći sa sobom najlepše uspomene i najbolju reklamu za krajeve od kojih su mnogi, nepravedno, često dizali ruke.