FK Imsovac iz zapadne Slavonije gostovao u Pačetinu

Fudbalski klubovi iz Pačetina u Vukovarsko-sremskoj i Imsovca u Bjelovarsko-bilogorskoj županiji uspostavili prijateljske odnose.

FK Imsovac SLOGA Pačetin naslovna
Foto: Veljko Marković

Više od tri sata vožnje autobusom trebalo je igračima i prijateljima Fudbalskog kluba Imsovac da iz zapadne Slavonije stignu u Pačetin u zapadnom Sremu kako bi sa Fudbalskim klubom Sloga odigrali utakmicu. Dug put za odlazak na utakmicu uobičajeno je i svojstveno za veće klubove, ali ne i za učesnike nižih županijskih liga. Pačetin igra Drugu županijsku ligu vukovarskog centra, a Imsovac Treću ligu jug Bjelovarsko-bilogorske županije. Razlog ovog dolaska bilo je isključivo stvaranje novih prijateljstava i saradnja dva kluba čiji igrači su mahom pripadnici srpske zajednice.

– Putem društvenih mreža sam video objave jednog momka koji je ovde živeo i igrao u mlađim selekcijama Sloge, a koji sada igra u FK Imsovac i shvatio da tamo ima puno igrača koji su naši sunarodnjaci. Nakon toga sam sa njim stupio u kontakt da vidimo da li bismo mogli da dogovorimo neku prijateljsku utakmicu. On je nakon toga kontaktirao svog predsednika i ideja je zaživela. Nadam se da će ovo prerasti u druženje koje ćemo održavati svake godine – kaže kapiten FK Sloga i inicijator povezivanja dva kluba Stefan Stanić.

Pored njega, igrač koji je spojio Slogu i Imsovac je Nenad Boromisa. U mlađim selekcijama nosio je dres pačetinskog kluba, ali ga je život odveo u daruvarski kraj pa poslednjih nekoliko godina nastupa u dresu Imsovca.

FK Imsovac Nenad Boromisa
Nenad Boromisa (u crvenom); Foto: Veljko Marković

– Ideja je da spojimo klubove, da odigramo utakmicu i svi zajedno se podružimo i sprijateljimo. Dočekani smo fantastično i lepo se ovde osećamo, ne samo ja koji sam ovde odrastao, nego i svi moji saigrači i navijači koji su došli sa nama u autobusu. Domaćini su nas dočekali sa jelom i pićem i poveli u obilazak Vukovara. Bili smo u centru grada i u Adici kod Crkve svete Petke. I tamo i ovde uopšteno nedostaje mladih ljudi i druženja. Taj fudbal je nama mesto gde se svi sastajemo i sklapamo prijateljstva – ističe Nenad.

Nakon uvodnog upoznavanja i obilaska grada na red je došla i utakmica na igralištu u Pačetinu sa kojom su dva kluba ozvaničila prijateljstvo. Pred pedesetak domaćih zaljubljenika u fudbal igrači dva kluba istrčali su u oslabljenim sastavima jer je, i za jedne i za druge, sezona završena pa su mnogi standardni prvotimci izostali. Domaćini su na kraju pobedili sa 6:2 a publika je imala priliku da vidi puno golova i dobrih poteza obe ekipe.

Već ugovorili datum uzvratne posete

FK Imsovac Sloga Pačetin tekst
Foto: Veljko Marković

Imsovac je selo u sastavu opštine Končanica nedaleko od Daruvara. Opština je naseljena većinski češkim, a sam Imsovac većinski srpskim stanovništvom. U Imsovcu danas živi svega 130 stanovnika, ali njihov fudbalski klub osnovan još 1952. godine opstaje zahvaljujući entuzijazmu domaćih zaljubljenika u fudbal, kao što je to slučaj između ostalog i u Pačetinu. Oduševljeni prijemom u ovom delu Hrvatske Imsovčani su već bezecovali i datum kada će Pačetincima uzvratiti gostoprimstvo.

– Ovde nismo bili nikad i sve je ovo za nas veliki doživljaj. Sredinom jula imamo našu tradicionalnu kulturnu manifestaciju Imsovačke susrete pa je u planu da pre početka odigramo fudbalsku utakmicu upravo sa Slogom. Ove godine slavimo 70. godina kluba i 20. godina od kako je klub nakon pauze reorganizovan. Imamo ukupno 21 igrača i pokušaćemo da uđemo i u viši rang ako budemo bili u mogućnosti. Voleli bismo da se na ovaj način povežemo i sa drugim klubovima u kojima igraju pripadnici srpske nacionalne manjine. Želimo da se i za nas čuje – govori predsednik imsovačkog niželigaša Petar Trkulja.

Najbolji deo ovog inicijalnog druženja dva, sada prijateljska, kluba ostavljen je za kraj na tzv. trećem poluvremenu uz večeru i muziku. Prema rečima svedoka, vozač onog autobusa sa početka teksta nekoliko puta je zamoljen da još malo odspava i produži ostanak Imsovčana u Pačetinu jer se nikome nije išlo kući.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.