Golubarstvo kao porodično nasleđe

Često se za mlade i decu ističe kako su u današnje vreme neaktivni i nezainteresovani za bilo šta. Ta tvrdnja sigurno ne vredi za Marka Ševića (13) iz Bršadina. On većinu svog vremena provodi u golubarniku jer se već dve godine aktivno bavi uzgojem velikog engleskog gušana. Porodica Šević se već generacijama bavi uzgojem golubova, a prvi se sa ovim pomalo neobičnim, ali veoma zanimljivim i zahtevnim hobijem bavio Markov pradeda, a njegov deda bio je jedan od poznatijih uzgajivača velikog engleskog gušana u ovom kraju.

Iako se dede i ne seća Marko je pre dve godine gledajući stare fotografije i dedine pehare te prelistavajući staru literaturu o velikim engleskim gušanima odlučio da i on krene tim stopama iako je ljubav prema životinjama negovao još od ranijeg detinjstva.

- Baka je imala kokoške i kao mali sam stalno odlazio kod nje i vreme provodio s tim životinjama. Od malih nogu sam bio sa životinjama, išao sam u selo da gledam ko je imao krave, koze i tako sam zavoleo životinje. Od malih nogu nastala ta moja ljubav. Nakon toga sam dobio psa pa papagaje i na kraju ove golubove. Mislim da je to kod mene bilo genetski, neko je morao da nastavi tu našu porodičnu tradiciju - priča nam Marko ispred svog golubarnika u Bršadinu, a mi ga pitamo malo više o engleskom velikom gušanu.

- To je rasa ukrasnih golubova nastala u Engleskoj. Važno je praviti selekciju i najbolje komade nositi na izložbe da vidimo koliko smo uspešni. Postoje određeni kriterijumi ocenjivanja i mi po tim kriterijumima biramo golubove koji su najsličniji toj idealnoj jedinki. To se postiže na način da se gledaju starije jedinke koje parimo jednu s drugom i od tog para očekujemo dobre golubove. Uzgajam crne i crvene golubove, a ne bi bilo poželjno da se te boje mešaju jer bi dobijali šarene mlade. Postoji još žuta, plava i bela boja koje uz crvenu i crnu čine pet osnovnih boja u golubarstvu – nastavlja Marko.

Već uzgaja šampione

Za dve godine koliko se bavi ovih hobijem, Marko je već učestvovao na nekoliko izložbi i zabeležio neke dobre rezultate kao potvrdu toga da dobro radi sa svojim golubovima.

- Moja prva izložba je bila u Dalju i tamo sam imao dva šampiona, crvenu ženku i crnog mužjaka. Te nagrade nam predstavljaju uspeh i to nam znači da smo te godine dobro radili. To nam je potvrda da smo uložene novce i ljubav potrošili na pravi način – dodaje on.

Engleski veliki gušan poznata je rasa golubova, koju karakteriše specifičan izgled i elegantan stav, a najviše od svega naduvana guša po kojoj su najprepoznatljiviji. Ova vrsta je veoma zahtevna za uzgoj.

- Krenuo sam sa pet parova, a danas imam nekih 15 parova što je otprilike 30 engleskih gušana. Imam još i pismonoše koji nam služe kao dadilje jer gušani ne mogu da othrane mlade pa im za to trebaju drugi golubovi. Gušani imaju velike guše i noge pa izbace jaje iz gnezda, teško se pare i o svemu treba voditi računa.

Ima veliku podršku porodice

U svemu što radi neophodna je i velika podrška porodice koju Marko ima u svojoj sestri, mami i tati koji ističe da mu svi pomažu u tome da postane uspešan golubar.

- Mene je ta tradicija uzgoja golubova u našoj porodici zaobišla, ali imam od pokojnog tate nešto znanja i tu sam da mu pomognem. Ima u selu još jedan deda, Boro Ružić, koji mu je velika podrška u svemu tome, a tu su i brojne tatine kolege koji su još uvek živi i koji mu poklone nešto ili pomažu sa savetima kako bi on uspeo da se izgradi u tom svetu golubarstva. Nedavno sam sa svojim kolegama napravio ovaj novi golubarnik. Sve to puno i košta, ti golubovi su skupi, ali mi smo svi tu kao njegova velika podrška, i moralna i fizička – priča Markov tata Siniša Šević.

Golubarstvo je Marku trenutno samo hobi od kog nema nikakve zarade, već isključivo i samo zadovoljstvo bez obzira na to što je reč o svakodnevnoj obavezi i velikoj odgovornosti.

- Treba puno rada ako želimo da imamo dobre golubove. Svako jutro i veče dolazimo da ih hranimo ili im donosimo vodu. Svakodnevno čistimo golubinjak i njihova gnezda. Nije u pitanju samo čišćenje i hranjenje, nego golubovima treba posvetiti i dodatno vreme te ih pripitomiti. Često im gučem i fićukam, na taj način komuniciram sa njima. Oni to čuju kao glasanje drugog goluba pa se javljaju na taj zvuk i ne misle da sam ja čovek već kao da sam jedan od njih. Najsrećniji sam kad dođem tu kod njih, volim da ih vidim. Nekad ih pustim tu na dvorište i onda gledam kako se ponašaju, šetaju ili se odmaraju – govori Marko koji je pored golubarstva i aktivan mladi folkloraš.

Ukrasni golubovi zahtevaju uredan život, kvalitetnu hranu i uvek čistu vodu jer su veoma osetljive životinje kojima u suprotnom prete brojne bolesti. Zbog toga golubar treba da bude pedantan i da u čitav ovaj hobi unese puno ljubavi i odricanja.

Marko, za sada, ima sve odlike da bi jednog dana bio uspešan na ovom polju, a ne treba posebno ni da ističemo da mu je želja da jednog dana bude veterinar pa da se i o ostalim životinjama brine onako kako se trenutno brine o svojim golubovima.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.