Iz Borova do fudbalske reprezentacije Srbije

Započeo je novi ciklus kvalifikacija za svetski šampionat u fudbalu, a samim tim i nade u odlazak reprezentacije Srbije na veliko takmičenje, nakon neuspeha u prethodnim kvalifikacijama kada su u dodatnom plejofuna penale ispali od Škotske i tako ostali bez plasmana na prvenstvo Evrope koje se ove godine odigrava u više zemalja. Za sada se, nakon tri odigrana kola, nalazi na drugom mestu grupe A, sa sedam bodova, isto koliko ima i prvoplasirani Portugal, sa kojim je Srbija odigrala 2:2 u Beogradu. U prvom kolu savladana je Republika Irska 3:2 na Stadionu Rajko Mitić, a u poslednjem trećem kolu savladana je reprezentacija Azerbejdžana sa 2:1 u Bakuu.

Sa novim selektorom Draganom Stojkovićem došla su i neka nova igračka imena. Popularni Piksi se za utakmicu sa Irskom odlučio za dva debitanta u nacionalnom dresu. Uz fudbalera Valensije Uroša Račića, debitovao je i fudbaler Crvene zvezde Milan Gajić.

„Celo detinjstvo me vezuje za Borovo“

Milan je rođen pre 25 godina u Vukovaru, živeo je u Borovu, ali se veoma brzo preselio u Pančevo. Ipak, u Borovo, gde mu i danas žive rodbina i prijatelji se veoma rado vraća.

- Celo detinjstvo me vezuje za Borovo, odakle mi je i majka, kao i cela njena strana porodice. Nakon preseljenja u Pančevo, svaki letnji raspust sam provodio u Borovu. Tu sam odrastao i stekao mnogo prijatelja sa kojima i danas imam svakodnevni kontakt. Pančevo i Borovo su dva mesta mog detinjstva i odrastanja. Najlepši period detinjstva sam proveo baš u Borovu, i jasno se sećam fudbalskih početaka. Imali smo ekipu koja je stalno igrala „na male golove“ u ulici, i to su mi prvi fudbalski koraci koje sam stekao van zelenog terena. Zaista nosim prelepa sećanja na taj period i odrastanje – priča Gajić o svom detinjstvu provedenom u Borovu, napominjući da je kao dete odigrao i jednu prijateljsku utakmicu za „petliće“ lokalnog Fudbalskog kluba „Sloga“ Borovo.

Foto: privatni arhiv

Koliko mu dozvole profesionalne i privatne obaveze, Milan i dalje posećuje Borovo i Osijek gde mu živi očeva strana porodice, ali zbog mera na granici prouzrokovanih pandemijom koronavirusa već godinu dana nije posetio rodni kraj.

Fudbalski talenat je nasledio od pokojnog oca Veljka koji je bio igrač osječkih lokalnih klubova, ali, kako kaže, roditelji su planirali da ga prvo upišu na karate.

- U vezi mog upisa na fudbal postoji anegdota koje se i dalje sećam. Imao sam 6 godina i roditelji su hteli da me upišu na karate. Torba je već bila spremna za prvi trening i trebalo je da krenemo ka sali gde su se održavali treninzi, ali ja sam počeo da plačem i rekao: „Ja nisam za to, neću tamo da idem, hoću na fudbal“. Nakon te moje reakcije, roditelji su shvatili moju želju i kroz par dana su me upisali na fudbal u Dinamo iz Pančeva – pojašnjava svoje prve fudbalske korake.

Dosanjao san o igranju u reprezentaciji Srbije i Crvenoj zvezdi

Kao i svakom fudbaleru, zaigrati za reprezentaciju svoje zemlje je i Milanu bio san, do kojega je došao radom i treninzima.

- Ostvarili su mi se dečački snovi i presrećan sam što sam postao član „A“ reprezentacije. Zanimljivo je da sam na istom stadionu debitovao i za Crvenu zvezdu. Od malih nogu sam imao dve želje. Jedna je da igram za Zvezdu, a druga da budem reprezentativac Srbije. Uspeo sam u tome da ostvarim oba sna i još veću dozu radosti donosi što sam za oba tima debitovao na popularnoj „Marakani“. Već sam 2019. bio naknadno pozvan u reprezentaciju za utakmicu sa Portugalom, ali nisam debitovao tako da mi je i to iskustvo veoma pomoglo da se upoznam sa značajem i odgovornošću dresa sa nacionalnim grbom. Ovaj put sam mnogo lakše prihvatio zahteve i obaveze, a i momci su me već upoznali pa sam lakše prošao kroz period adaptacije – govori Milan o svom debiju za seniorsku reprezentaciju Srbije.

Svetski prvak

Nakon dobrih igara u mladim timovima Dinama iz Pančeva, Milana je u srednjoškolskoj dobi primetio OFK iz Beograda koji je tada imao veoma jaku fudbalsku školu. U ovoj ekipi je Milan i debitovao u seniorskom fudbalu2013. godine, da bi nakon odličnih igara i osvajanja Svetskog prvenstva do 20 godina na Novom Zelandu 2015. godine prešao u redove francuskog velikana Bordoa.

- I dalje ne mogu da shvatim koliko je veliki uspeh bilo osvajanje Svetskog prvenstva. Kada smo se okupili prvi put, tri godine pre samog takmičenja, sa tadašnjim selektorom Veljkom Paunovićem postavili smo za cilj osvajanje tog šampionata. Pune tri godine smo se spremali za takmičenje. Imali smo trnovit put i do prvenstva, a pogotovo i na samom takmičenju u Novom Zelandu. Grupa je bila jako zanimljiva, posle je bilo teških utakmica i penala, a vrhunac je predstavljala finalna utakmica, „šlag na tortu“ protiv Brazila. Nema veće i bolje potvrde u fudbalu nego kada na reprezentativnom nivou pobediš Brazil u utakmici za trofej. To je bio pečat koji je zaokružio naš prethodni rad i odricanje kroz tri godine – priča Milan o najvećem uspehu u istoriji srpskog reprezentativnog fudbala.

Sa peharom svetskog u20 šampiona Foto: privatni arhiv

- Imao sam samo 19 godina kada sam otišao u Francusku da igram za Bordo, tako da mi se tu potpuno okrenula fudbalska karijera, ali i privatni život. Bilo je to lepo iskustvo, bio sam tamo četiri godine, upoznao dosta prijatelja, igrao fudbal na vrhunskom nivou u „ligi petice“. Zaista sam prezadovoljan i ulogom koju sam tamo imao, iako sam imao i povrede koje su sastavni deo fudbala i koje su me možda sprečile da odigram više utakmica. Kad podvučem liniju, zadovoljan sam sa tamo prikazanim igrama i sa tim što sam tamo sazreo i kao čovek i kao sportista, stekao profesionalne navike koje su tamo na visokom nivou – priseća se Milan igranja u Francuskoj.

Sa Zvezdom u lovu na rekorde

Što se tiče nastavka sezone, Milan je sa saigračima iz Crvene zvezde na pragu njegove treće titule šampiona Srbije zaredom. Ove godine su igrali i drugo najkvalitetnije evropsko klupsko takmičenje Ligu Evrope, gde su prošli grupu i tesno ispali od velikana Milana. Igrači Zvezde ove sezone love i neke rekorde poput osvojenje titule u domaćem šampionatu bez poraza, te više od sto datih golova, a kao i svake godine i ove Crvena zvezda želi „duplu krunu“ posle deceniju i po posta.

- Ono što sam naučio kroz dosadašnji tok karijere jeste da se trud i rad uvek isplate, pre ili kasnije. Za moderan fudbal treba dosta truda, rada i upornosti, ali i želja da se ostvare zacrtani ciljevi. Poručio bih svakome da veruje u sebe, radi na sebi i da će uspeh sigurno ostvariti – ima fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Srbije Milan Gajić poruku za sve mlade fudbalere koji žele da pođu njegovim stopama.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.