Komemoracija u Jasenovcu četvrti put odvojeno od Vladine

Spomen područje Jasenovac bilo je 12. aprila domaćin komemoracije u znak sećanja na poslednji proboj jasenovačkih zatvorenika koju su organizovali Savez antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske, Koordinacija jevrejskih opština u Republici Hrvatskoj, Srpsko narodno veće i Savez Roma u Hrvatskoj „Kali Sara“.

Jasenovac naslovna

Ova godina je četvrta za redom da se komemoracija antifašističkih, srpskih, jevrejskih i romskih udruženja održava odvojeno od Vladine. Uprkos jakoj kiši koja je neprestano padala, prema procenama organizatora, prisustvovalo je oko 2.000 ljudi.

Nakon što je kolona okupljenih ljudi prošla od Memorijalnog muzeja spomen područja Jasenovac pa do poznatog spomenika Kameni cvet vajara Bogdana Bogdanovića, usledio je glavni program komemoracije. Na početku programa glumci Dado Ćosić i Vilim Matula čitali su neke od rasnih zakona Nezavisne Države Hrvatske među kojima su bili zabrana upotrebe ćirilice Andrije Artukovića, odluka o Romima Ante Pavelića i naređenje o selidbi iz Zagreba Srba i Jevreja Marijana Nikšića. Potomak jasenovačkih logoraša Ismet Jašarević na violini je odsvirao romsku narodnu baladu o progonima.

Episkop pakračko-slavonski Jovan osveštao je koljivo na spomen svetih mučenika jasenovačkih, rabin Luciano Moše Prelević iz Zagrebačke jevrejske opštine održao je kadiš dok je molitvu za žrtve održao katolički sveštenik iz Jasenovca Pejo Oršolić. Vilim Matula pročitao je ulomak iz knjige Grad mrtvih Milka Rifera.

Ognjen Kraus: „Jasenovac je najmračniji i najsramotniji deo hrvatske istorije“

U ime organizatora okupljenima se obratio koordinator Jevrejskih opština Hrvatske Ognjen Kraus koji je Jasenovac nazvao najmračnijim i najsramotnijim mestom hrvatske istorije.

– NDH je jedina država u Evropi koja je imala vlastite rasne zakone, ali i vlastite logore,više od 50, što koncentracionih logora smrti, što sabirnih. U tim logorima građani su bez obzira na dob i spol, ali na osnovu nacionalne, verske i političke pripadnosti likvidirani na najokrutniji mogući način, iživljavanjem pripadnika ustaškog pokreta. S druge strane, na teritoriji Hrvatske postojao je i jedan drugi pokret, antifašistički, jedan od najjačih u Evropi. To je Hrvatska četrdesetih godina dvadesetog veka – istakao je Kraus na početku svog obraćanja prisutnima.

Jasenovac ilustracija

Ognjen Kraus je u nastavku rekao kako se danas stavlja znak jednakosti između NDH i Narodnooslobodilačke borbe.

– Želim da naglasim da nikad nismo izjednačavali hrvatski narod sa Nezavisnom Državom Hrvatskom, sa ustaštvom i genocidom, ali isto tako nećemo nikad prihvatiti da su žrtve Jasenovca i Blajburškog polja, Tezna te Macelja isto jer je tu stradala ustaška vojska koja se nije predala devetog maja kada je kapitulirao Treći Rajh. Na spomenutom mestu stradale su i ostale kvinsliške vojske tadašnje Kraljevine Jugoslavije poput četnika i belogardejaca, a o tome niko ne govori, već samo o hrvatskim žrtvama – pričao je Kraus o temi koja godinama deli hrvatsku javnost.

Naglasio je i da je ustaški pozdrav „Za dom spremni“  uz ostale simbole ustaškog pokreta zabranio Ustavni sud Republike Hrvatske, ali i sud Veća Evrope.

– Dok se pozdrav „Za dom spremni“ ne makne iz zvanične upotrebe, mi nećemo biti ovde na zajedničkoj komemoraciji. Ništa se nije promenilo u poslednjih godinu dana, a situacija je još gora, ekstremna desnica jača i sve je glasnija i agresivnija – tvrdi Ognjen Kraus koji je naveo i nekoliko primera veličanja ustaštva prozvavši pritom ljude iz hrvatske vlade za koje tvrdi da ne poštuju hrvatske zakone, ali zato poštuju austrijske.

Franjo Habulin: „Ove godine su vođeni razgovori o rešavanju problematike“

Svoje viđenje o održavanju posebne komemoracije za naš portal dao je predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske Franjo Habulin.

– Unatrag gotovo trideset godina nagomilao se čitav niz problema koji su vezani uz istoriju, revizionizam i negacionizam. Nije bilo do sad adekvatne reakcije atkuelne vlasti, svih onih koji su vodili ovu državu. Mi smo ove godine prvi put počeli da razgovaramo i sa premijerom i ministrima i pokušali smo da nađemo rešenje i postignemo dogovor kako bismo pokrenuli rešavanje te problematike. Ti razgovori su dobrodošli, mislim da su korisni, međutim malo smo kasno krenuli s time. Nismo uspeli i zbog toga smo i ove godine na izdvojenoj komemoraciji, ali smatram da premijer Plenković ima mogućnosti i da želi kao i mi da se razgovori o toj problematici nastave i da se počinju rešavati problemi. Smatram da je potrebno već sad početi razgovore i rešavati problematiku kako bi se sledeće godine stvorili uslovi da budemo ovde zajedno – kaže Habulin.

Jedna od redovnih posetilaca jasenovačke komemoracije je i Anica Lovrić iz Trogira.

– Samo sam dva puta zbog bolesti propustila komemoraciju. Ovo mi znači puno jer živimo tekovine života jasenovačkih žrtava. Izgubili su svoje živote da bi mi danas bili slobodni. Nije mi niko od rodbine ovde izgubio život, ali mi je otac bio pogođen na Širokom Brijegu i nisam do pete godine znala da imam oca jer se majka bojala da priča o ocu kojega nema. Kad je došao kući nisam znala ko je. Puno sam čitala školskih knjiga iz tog doba i sve sam proživljavala kao da sama živim živote glavnih junaka. Znam koja je prava strana i žalosno je da danas na Blajburgu slave one koji su ovde klali i ubijali – tvrdi Anica Lovrić.

Komemoraciji su osim predstavnika antifašističkih, srpskih, jevrejskih i romskih udruženja prisustvovali i članovi opozicije, ambasadori i predstavnici raznih svetskih država te poverenica Veća Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović.

Komentariši