Kraj programa koji je obezbedio egzistenciju ženama opštine Markušica

Projekat „Zaželi“ zaposlio je 15 žena i pružio podršku i brigu svim starim i nemoćnim osobama koje žive na području opštine Markušica. Kraj programa plaši i zaposlene žene i korisnike ove usluge.

Projekat Zaželi naslovna Markušica

Jedan od procesa koji se u Hrvatskoj uspešno odvija poslednjih decenija i koji će se potpuno sigurno nastaviti naziva se starenje stanovništva. Niska stopa nataliteta, mortalitet i migracije utiču na starosnu strukturu stanovništva, a prema procenama demografa u poslednjih osam godina u Hrvatskoj se smanjio broj dece do 14 godina za skoro 60.000, dok se broj starijih od 65 i više godina povećao za 74.000.

Briga o starim i nemoćnim osobama postao jedan od većih problema sa kojim se suočava država u kojoj živimo, a kada tome dodamo i veliku stopu nezaposlenosti dobijamo dva najveća egzistencijalna problema.

Jedan od pokušaja da se ovi gorući problemi ublaže je program „Zaželi“. Pre dve godine, milijardom kuna iz Evropskog socijalnog fonda, u Hrvatskoj je pokrenut projekat koji je zaposlio hiljade žena, a starijim i nemoćnim osigurao neophodnu pomoć.

Projekat „Zaželi“ uskoro završava, a zaposlene žene i korisnici su u strahu. Takva je situacija i u opštini Markušica gde se od 2018. godine provodi projekat „Osnaživanje žena u lokalnoj zajednici – Zaželi“ zahvaljujući kome je zaposleno 15 žena koje vode brigu o starim i nemoćnim sumeštanima.

– Nosilac projekta je opština Markušica i provodi se preko Evropskog socijalnog fonda u partnerstvu sa Zavodom za zapošljavanje i Centrom za socijalnu skrb. Vrednost mu je oko 2,3 miliona kuna. Zaposleno je 15 žena iz grupe teško zapošljivih, odnosno žene koje imaju  više od 50 godina i ovo je program koji je njima jako dobro došao. One obilaze i vode brigu o ljudima starije životne dobi, samcima i nemoćnima kojih je oko 80, ali ima i fluktuacije, neko umre, odseli i onda u program upisujemo nekog drugog. Program je jako dobar, korisnici su zadovoljni, ali i zaposlene žene koje na ovaj način zarađuju platu, a pored toga što program sadrži u sebi 24 meseca obilaska korisnika, on uključuje još i 6 meseci dodatnih aktivnosti i doškolovavanja. Tako da je sedam žena završilo šestomesečni kurs za negovateljice. Program završava 31. maja, ali zaposlene prestaju sa radom krajem februara. U kontaktu smo sa Ministarstvom rada i nastojaćemo da ovaj program produžimo jer do 15. februara trebalo bi da ponovo bude raspisan konkurs – kaže zamenik načelnika opštine Markušica i voditelj projekta Miroslav Jelača.

Prema rečima zamenika načelnika u opštini je danas oko 1.700 ljudi, a kako program opslužuje oko 80 starih to zadovoljava potrebe ove lokalne samouprave.

– Populacija nažalost u celom zapadnom Sremu i istočnoj Slavoniji stari, demografska slika je katastrofalna. Čini se kao da se trend iseljavanja zaustavlja, jer je toliko devastirano da više i nema ko da se odseli. Ovo je jedan od potrebnih programa jer nažalost umesto vrtića treba graditi staračke domove – iskren je Jelača.

Najteža je samoća i starost

Proverili smo kako zaista na terenu izgleda program „Zaželi“, proveli smo nekoliko sati sa zaposlenim ženama i korisnicima ovog programa. Svako jutro Milanka Jezdimirović sa osmehom na licu poželi dobro jutro svojim usamljenim sumeštanima, jer kako sama kaže to ih najviše usrećuje, pažnja i lepa reč najviše im nedostaju. Brine o pet korisnika i ništa joj nije teško, jer ovo je prvi posao nakon 10 godina snalaženja.

Projekat Zaželi
Milanka i Vera

– Osim što sam dobila posao na dve godine, ovaj program mi je omogućio i edukaciju, dobila sam zvanje negovatelja tako da sam zahvalna pre svega Opštini Markušica što su mi ovo omogućili. Ne znam kako bi živeli da ovoga nije bilo, jer samo sam ja zaposlena, a suprug ne radi. Uspevala sam povremeno da radim, odlazila na more, ali sve je to nesigurno i samo tri meseca godišnje, inače posao nisam imala 10 godina. Sada usrećim ljude ujutro kada dođem i poželim im dobro jutro, jako su zadovoljni i mi i oni. Ovo što radim nije mi nimalo teško, jer sada radim sa ljubavlju i pre svega imamo lep prijateljski odnos i usrećujemo jedni druge – priča Milanka.

Milanka do korisnika dolazi na biciklu koji je dobila u sklopu programa te na njemu dostavlja i paket u kome se svakog meseca nalazi sve potrebno za ličnu higijenu i održavanje stambenog prostora. Jedna od korisnica programa „Zaželi“ o kojoj brine Milanka je i osamdesetsedmogodišnja Vera Kovačević.

– Ovo je za mene jako velika pomoć, jer za sve što mi je potrebno mogu na ove žene da računam. Jako sam zadovoljna, redovno me obilaze, donose namirnice, vodu, pomažu mi puno, rade i ono što ne bi morale. Slaba sam na nogama, često padnem i zato mi ovo zaista znači. Kada vidim koliko to znači i ovim ženama koje imaju svoju decu, a nezaposlene su onda mi je posebno drago. Sve ih vrlo dobro poznajem jer sam rođena u ovom selu i vidim koliko su vredne i koliko se muče da zarade svaku kunu. Moja deca, unučad i dva praunuka nisu ovde, sama sam i preživljavam od malo penzije koju primam. Uvek sam volela društvo, družili smo se nekada mnogo, ali sada je selo prazno, jako je malo ljudi i mnogo mi nedostaje druženje. Volim ljude i zato sam srećna kada me obilaze, često pričamo o tome kako je nekada bilo, kako se pre radilo i razmenjujemo recepte – objašnjava nam Vera Kovačević.

Najviše znači razgovor

O samoći, nemoći i deci koja nisu u blizini priča i osamdesettrogodišnji Gligor Nikić koji živi sam u kući izvan sela. Osećaj napuštenosti i otežano kretanje rastužuju ovog starca koji priznaje da više od života ne očekuje ništa te ga strašno plaši da će i program „Zaželi“ uskoro da ga napusti.

– Ne znam kako bih bez njih. Ovo se ne može oceniti koliko mi vredi, ja njih gledam kao dete majku kada mi dolaze. Pomaže mi i radi sve što treba, posprema prostorije, naročito preko leta kada ima jako puno paukova i mušica, sve mi to počisti i uredi. Sada me jako bole noge, ja ne mogu otići u selo u prodavnicu i apoteku ni do pošte, ona mi sve nabavi i plati račune. Svaki mesec dobijem paket i to jako znači, jer siromahu i kada mušica uleti u džep znači. Možda i nisam toliko siromašan koliko nisam sposoban sam da živim. Imam dvoje dece, ali ni jedno nije sa mnom, ostao sam sam, ali jako dobro znam da ima i težih slučajeva od mene. Najviše mi znači kada Svetlana sedne sa mnom sat dva i pričamo, jer starost i samoća su teški – priča Gligor.

Projekat Zaželi Markušica
Gligor i Svetlana

O Gligoru i još pet korisnika brine Svetlana Uzelac, svaki dan ona obavlja kućanske poslove, odlazi u nabavku, donosi lekove, novine, unese ogrev i radi sve što je potrebno. Sasluša i uteši usamljene sumeštane, a ako je potrebno čak i vrt uredi.

– Nije mi ništa teško, ni uraditi ni družiti se sa korisnicima. Imam 6 osoba o kojima vodim brigu i gledam ih kao svoje roditelje, pomažem im u svemu što je potrebno od nabavke, spremanja pa i uređenja dvorišta. Radim sve ono što je potrebno jednom domaćinstvu, jer svi moji korisnici su samci i vidim koliko im ovo znači. Njima je najbitniji naš dolazak i druženje, ovi poslovi im znače, ali nabavka, razgovor i druženje su im na prvom mestu. Moram reći da i meni ovaj posao jako puno znači, ja sam nezaposlena još od poslednjeg rata, radila sam nešto povremeno, u nadnice ili sezonske poslove, a ovo mi je prva prilika za ovakvo zaposlenje. Zato sam sa ovim izuzetno zadovoljna i bila bi jako sretna da se ovaj program nastavi – ističe Svetlana Uzelac.

Kraj februara donosi strah i pitanje kako dalje, jer već prvog marta ove bi žene trebalo da se vrate na berzu rada, a još teže je njihovim korisnicima koji ostaju prepušteni sami sebi. Očekuje se novi konkurs, koji će dati odgovor na pitanje da li će opština Markušica ponovo dobiti sredstva za zapošljavanje žena i tako zbrinuti svoje stare sumeštane.

„Zaželi – program zapošljavanja žena“ prati  evropske i nacionalne preporuke o unapređenju položaja žena na tržištu rada i zaštite prava žena. U skladu je i sa smernicama politika zapošljavanja država članica EU s naglaskom na socijalnu uključenost i suzbijanja siromaštva.

Program provode jedinice lokalne uprave i samouprave i neprofitne organizacije u trajanju do 30 meseci, a namenjen je zapošljavanju žena u nepovoljnom položaju na tržištu rada, s naglaskom na žene starije od 50 godina, žene s najviše završenom srednjom stručnom spremom, žene s invaliditetom, žene žrtve trgovanja ljudima, lečene zavisnice, žene žrtve nasilja u porodici i beskućnice.

Projekat Osnaživanje žena u lokalnoj zajednici „Zaželi“ finansiran je iz operativnog programa efikasnosti ljudski potencijali 2014-2020.

Komentariši