Križ stoji, a krst i dalje na čekanju

Srbima u slavonskom selu Lipovac lokalna vlast i dalje ne dozvoljava da na svom pravoslavnom groblju podignu krst iako je na istom tom groblju već ranije podignut katolički križ.

Lipovac groblje

Još u oktobru 2019. godine posetili smo slavonsko selo Lipovac u opštini Gradina u kom su meštani srpske nacionalnosti pokušavali da na mesnom pravoslavnom groblju podignu krst. Povoda za nastavak ove priče ne bi bilo da su u tome i uspeli, ali zbog opstrukcija lokalne vlasti ona se otegla sve do danas.

Podsetimo, sve je započelo nakon što su na inače pravoslavnom groblju stanovnici ovog mesta katoličke veroispovesti podigli svoje krsno znamenje pa su istu želju izrazili i meštani pravoslavne vere koji su u ovom selu i starosedeoci. Selo je pre poslednjeg rata bilo većinski naseljeno Srbima, ali se struktura stanovništva promenila pa u njemu sada u velikom broju žive i Hrvati koji su tu došli iz drugih krajeva bivše Jugoslavije.

Kako u Lipovcu sem pravoslavnog nije bilo drugog groblja postojala je realna potreba da se na njemu sahranjuju i pripadnici drugih konfesija. Ni sami katolici nisu bili mnogo zainteresovani i oduševljeni idejom da svoje pokojnike sahranjuju na pravoslavnom groblju pa su ih sahranjivali na grobljima u okolnim većinski hrvatskim selima. U nameri da ih na to nekako privoli tamošnji župnik pokrenuo je inicijativu da se na groblju podigne katolički krst, što je i učinjeno.

Želji preostalih Srba da i oni podignu krst i tada se, kao što to čini i danas, suprotstavlja predsednik Mesnog odbora Lipovca Milan Cindrić (Domovinski pokret) i pored toga što je načelnik opštine Gradina Marko Ajček (HDZ) njihovu inicijativu podržao pa čak iskazao i volju da im opština sa 50 odsto sredstava u tome finansijski pomogne. Naime, Cindrić je tada zahtevao od meštana Srba da sakupe potpise za podizanje krsta tvrdeći da je to inicijativa i samovolja samo manjeg broja ljudi.

– Mi smo te potpise sakupili, ukupno njih pedeset, što čini više od 95 odsto ljudi, i to još u novembru 2019. godine nakon čega se načelnik opštine Marko Ajček o svemu usmeno dogovorio sa zamenikom župana iz redova srpske zajednice Igorom Pavkovićem. Sa izgradnjom nismo mogli odmah da krenemo jer nismo imali novca pa smo malo sačekali. Negde početkom prošle godine Pavković je od načelnika Ajčeka zatražio i pismeno odobrenje ali on na njegov dopis nije odgovarao zbog čega su on i predsednica županijskog VSNM-a Milena Lazić otišli kod njega na razgovor. Pitali su ga da li ostaje dogovor da će opština sufinansirati 50 odsto sredstava za podizanje krsta na šta je on pozitivno odgovorio, a kada su zatražili da im izda i dozvolu za gradnju načelnik je rekao da im ne treba nikakva dozvola. Ja sam ovde načelnik, rekao je, i ako budete imali ikakvih problema ponovo se obratite meni – priča Dean Bogovac, jedan od meštana koji su ovu inicijativu pokrenuli.

Rekao pa porekao

Da se načelnikova reč ipak ne poštuje i da ništa ne vredi pokazali su događaji koji su usledili nakon što su meštani 22. decembra prošle godine podigli temelje na kojima su kasnije nameravali da postave i krst.

– Prošlo je od toga petnaestak dana, a onda je to video Milan Cindrić koji je odmah nazvao načelnika i pitao ga da li je on to dopustio. Načelnik se valjda uplašio i pravio se kako on o tome ništa ne zna i da on to nije dopustio. Onda ga je Igor Pavković ponovo zvao i on mu je rekao da će izdati dozvolu, ali se posle toga više uopšte nije javljao i mi sa njim više nemamo nikakvu komunikaciju. Pošto se nije javljao na telefon ja sam išao u opštinu ali zbog ove situacije nisam mogao ulaziti u zgradu pa sam se obratio njegovoj sekretarici. Ona je otišla da ga pita i kada se vratila odgovorila je da će to biti izdano, ali da to sad nije prioritet i da moramo da čekamo. U isto vreme Ajček je obećao Cindriću da će temelji za krst biti uklonjeni. Dakle, nama obećava dozvolu, a njemu da će postavljene temelje ukloniti – objašnjava Dean Bogovac.

Dean Bogovac Lipovac Gradina
Dean Bogovac

Bogovac tvrdi da između načelnika Ajčeka i opozicije, odnosno Domovinskog pokreta, postoji dogovor da se Srbima u Lipovcu ne dozvoli izgradnja krsta iako je po zakonu on to dužan da odobri.

U međuvremenu je pokrenuta hajka protiv meštana Srba, a naročito protiv mene i moje porodice. Prema njihovom shvatanju ovo je država Hrvata i tu ne sme biti nikakvih drugih obeležja sem hrvatskih, a po svemu sudeći zbog svega se i načelnik jako uplašio i za sada je sve oko izgradnje krsta još uvek neizvesno – priča vidno uzbuđen Dean Bogovac.

O svemu obavešten i vladika slavonski

Naš sagovornik kaže da su meštani o svemu što se događa u Lipovcu obavestili i vladiku slavonskog Jovana koji je obećao da će to biti rešeno na miran i civilizovan način.

– Na razgovoru sa vladikom Jovanom bio je zamenik župana Igor Pavković. Vladika je rekao da će izgradnju krsta najverovatnije preuzeti crkva . Crkva će na sebe preuzeti i razgovore sa načelnikom koji po zakonu to ne bi smeo da ne odobri. Šta će dalje biti mi zaista ne znamo. Dakle, i pored svih prethodnih razgovora i obećanja da će nam izaći u susret načelnik je od toga odustao pod pritiskom čoveka koji o tome uopšte nema pravo da odlučuje – kaže Bogovac.

Sa načelnikom Ajčekom smo i sami razgovarali kada smo pre više od godinu dana bili u Lipovcu. Tada je i nama rekao da je sve dogovoreno i da, što se njega tiče, nema nikakvih prepreka da se krst podigne.

– Mi smo se sve već dogovorili. I mesni odbor i ja kao načelnik smo za to da se to napravi uzimajući u obzir i pokojnike koji su tamo sahranjeni – rekao nam je tom prilikom Ajček i dodao da bi meštani samo trebali da upute dopis prema Mesnom odboru, a da onda Odbor uputi zahtev opštini i to će biti realizovano.

– To je cirkularni komad papira koji će proći i to je to – tvrdio je onda načelnik.

Pretnje i uvrede pokretačima inicijative

Lipovac pretnja

Meštani su tako i uradili. Uputili su zahtev opštini, predsedniku Mesnog odbora kao i svim njegovim članovima.

– Mi smo taj zahtev uputili i predsedniku MO Cindriću iako to po zakonu nismo obavezni, ali poslušali smo načelnika, međutim on je tu kovertu odbio da primi čim je video ko ju je poslao. Nakon toga poslao nam je dopis da on to ne može uzeti ni u razmatranje jer uz potpise nije bilo upisanih OIB-a niti adresa potpisnika. On od nas traži da to bude isto kao i kada se sakupljaju potpisi za referendum i tvrdi da je sve to samo provokacija prema Hrvatima. Naravno, on to ne može da radi sam pa je oko sebe okupio i ljude iz drugih mesta koji sa svim tim nemaju nikakve veze i sada se okomio direktno na mene pa sam završio i na stranicama Domovinskog pokreta. Tamo se tvrdi da sam ja nekakav četnik koji ponovo hoće ovde da stvara Krajinu što je neviđena glupost. U našoj opštini Srba ima svega četiri ili pet posto, a i od tih četiri posto njih šezdeset posto su ljudi između 65 i 95 godina. U celoj opštini ne može se nabrojati 15 Srba između 18 i 45 godina, a označeni smo kao nekakvi protivnici države i radikali – kaže Bogovac.

Spomen ploča žrtvama fašizma dodatno uzburkala strasti

Nije samo krst kamen spoticanja nego i spomen ploča žrtvama fašističkog terora i poginulim antifašistima koja je nekada stajala u centru sela. Meštani Srbi hteli su da je postave na ulazu u groblje. Nisu zahtevali da ona bude vraćena tamo gde je ranije stajala baš zbog toga da to ne bude shvaćeno kao provokacija, ali je i ovaj zahtev bio dovoljan da dodatno uzburka strasti.

– Pola od tih žrtava u čiju čast je podignuta ta ploča bili su civili, žene i deca,koji su ovde pobijeni 1941. na svojim kućnim pragovima, neki i u Jasenovcu, a među poginulim partizanima ima i Hrvata iz susednog sela, ali eto, po njima su to sve četnici – objašnjava Bogovac.

Na tri fejsbuk stranice kojima upravlja Cindrić vidljive su objave ispod kojih se nalaze uvredljivi komentari na račun meštana Srba kao i pozivi da se sve reši silom. Iako do sada nije bilo nikakvih incidenata u ljude se polako uvlači strah i dosta onih koji su pokrenuli inicijativu za podizanje krsta se sada povlači jer smatraju da je sve otišlo suviše daleko.

Komentariši