Nastanak i nestanak vukovarskog „Vuteksa”(9)

Priča o Kajak-kanu klubu „Vuteks” i Milanu Janiću

Razvoj sportskih klubova koji su nosili ime „Vuteks” jako je teško pratiti ako ne poznajete ljude koji su u tome učestvovali i ako pažljivo ne pregledate veći broj pisanih izvora. Budući da je i u fabričkom listu o njihovom nastanku i rezultatima jako malo pisano to mi se činilo gotovo kao nemoguća misija. Svestan da je za pisanje opširnije biografije vuteksovih sportskih kolektiva potrebno više vremena i strpljenja odlučio sam da to prepustim nekome kome je ova tema mnogo bliža.

U fabričkom listu najviše je tekstova o fudbalerima i košarkašima, ali početkom osamdesetih godina primat i pažnju novinara lista preuzeli su veslači. Stoga ću i sam, u ovom nastavku feljtona, pažnju posvetiti kajakašima dok ću za sve druge klubove navesti samo osnovne podatke.

Fudbalski klub „Vuteks” osnovan je 1961. godine iako je isti postojao i ranije, ali pod imenom „Proleter” i kasnije „Tekstilac”. Klub se uspešno takmičio u Slavonskoj zoni – Podravskoj grupi. Najveće uspehe ostvario je 1972. godine kada je bio na pragu ulaska u Drugu ligu, ali u tome ipak nije uspeo zbog niza pehova.

Omladinski košarkaški klub „Vuteks” osnovan je 1966. godine. Imao je pionirsku, juniorsku i seniorsku ekipu, a kasnije je osnovao i žensku. Klub se takmičio u Hrvatskoj košarkaškoj ligi.

Stonoteniski klub osnovan je krajem 1977. godine nakon što je „Vuteks” preuzeo patronat nad STK „Vukovar” koji je tada i poneo ime preduzeća. U početku se radilo sa pionirima koje je vodio Živojin Vučetić. Prvi nastup pod novim imenom klub je imao na juniorskom prvenstvu Hrvatske 24. decembra 1977. u Zadru.

Kratka istorija Kajak-kanu kluba i najvažniji rezultati

Kajak-kanu klub „Vuteks” osnovalo je 1. oktobra 1980. godine nekoliko zaljubljenika u ovaj sport, a prvi kajakaši bili su Svetislav Jergić i Miladin Puđaš. Nedugo nakon osnivanja kluba za trenera je postavljen višestruki prvak Jugoslavije Stevan Pešut iz Borova i klub postaje sve masovniji. Treninzi su u početku održavani u kući sekretara kluba Sime Jergića, a prvi predsednik kluba bio je Radovan Dokić. Na tom mestu zamenio ga je Ivan Pristov za čijeg mandata je klub dobio i svoje prostorije, kombi, garnituru čamaca i ostalu potrebnu opremu. Pristova je na mestu predsednika nasledio Miroslav Šovanj, a posle njega dolaze Milan Nikšić i Slobodan Vuletić. Klub je u svojim redovima imao i dvojicu međunarodnih sudija. Bili su to već pomenuti Miroslav Šovanj i Radovan Dokić. Za kajakaše je čamce i vesla nabavljao i izrađivao Dluhi Karolj.

Pred Balkanski šampionat u Zagrebu i Svetsko prvenstvo u Beogradu 1982. godine uprava Kajak-kanu kluba „Vuteks” odlučila je da pojača svoju takmičarsku ekipu. Tako je u klub prešao, tada već dvostruki, svetski prvak Milan Janić. Zajedno s njim za „Vuteks”  je potpisalo još nekoliko vrhunskih veslača, među njima i višestruki prvak Jugoslavije Dušan Filipović.

Za samo dve godine klub „Vuteks”se svrstao među najbolje kajakaške klubove u Jugoslaviji. Za stručnog saradnika klub je angažovao tada najpoznatijeg trenera „mirnovodaša” Lasla Kovača. U pionirsku školu upisalo se više od 60 dečaka i devojčica, a klub je imao tri državna reprezentativaca i dve reprezentativke. Bili su to Milan Janić, Dragomir Knežević i Dušan Filipović u muškoj te Gizela Ožvar i Klara Kone u ženskoj konkurenciji.

U 1982. godini kajakaši „Vuteksa” imali su deset prvaka Jugoslavije. Bili su to Janić, Filipović, Knežević, Vuletin, Konc, Ožvar, Bartolović, Lijović, Jergić i Puđaš. Odlične rezultate postizali su i juniori i pioniri. Milan Janić je te godine ponovo postao prvak sveta u K-1 na 10 000m, proglašen je i za najboljeg sportistu Vukovara, a KKK „Vuteks” za najbolji sportski kolektiv. Klub je bio ekipni prvak SR Hrvatske i treći u SFRJ. Na međunarodnim regatama osvojio je sedam zlatnih, dve srebrne i tri bronzane medalje.

Najveći uspeh kluba ostvaren je 1984. godine kada je Milan Janić osvojio srebrnu medalju na Olimpijadi u Los Anđelesu. Josip Lovaković je postao juniorski prvak Jugoslavije u K-1 na 500 metara, a seniorski prvaci te godine bili su Milan Janić u K-1, a Tomica Černok i Dubravko Stanišić u K-2 na 500m i K-2 na 1000m, dok su na 10 000m bili srebrni. Suzana Supric i Klara Konc bile su druge u K-2 na 500m.

Na svetskom prvenstvu u Belgiji 1995. Ivan Šabjan je u trci K-1 na 10 000 metara bio četvrti. Na Balkanijadi je osvojeno dve zlatne medalje, a na prvenstvu Jugoslavije tri. Naredne 1996. godine Janić je na prvenstvu Jugoslavije osvojio dva zlata u trkama na 500 i 1000 metara i srebro u četvercu na 1000m u kom su pored njega bili Miladin Puđaš, Matija Krasulja i Dubravko Stanišić. Puđaš i Stanišić bili su drugi u K-2 na 10 000m.

To je samo deo vrhunskih rezultata koje je ovaj klub postigao tokom svog desetogodišnjeg postojanja jer bi za nabrajanje svih bilo potrebno mnogo više prostora. Klub je vrhunske rezultate postizao svih deset godina i u svim uzrasnim kategorijama od pionira do seniora. Na mestu trenera od osnivanja kluba bili su Darko Kovačević, Milan Janić, Jovo Sedlar, Svetislav Jergić, Miladin Puđaš, Laci Kovač i Matija Krasulja.

Milan Janić najčešći „gost” pobedničkog postolja

Svakako najuspešniji sportista KKK „Vuteks” bio je Milan Janić koji je u klub došao iz Bačke Palanke u kojoj je i rođen 14. juna 1957. Sportom je počeo da se bavi kao trinaestogodišnjak u bačkopalanačkom „Partizanu”. Uvek je nastupao i takmičio se u kajaku jednosedu (K-1). Po prirodi individualac i jedinac u porodici, Janić je voleo otvoreni prostor i Dunav na kom je odrastao pa je kajak, bar što se njega ticalo, bio normalan tok stvari.

Prvu međunarodnu medalju osvojio je 1975. godine na omladinskom svetskom prvenstvu u Rimu gde je bio treći, ali je to doživeo kao neuspeh. Imao je mentalitet pobednika i smatrao je da je samo osvajanje prvog mesta vredno pomena. Svoje prvo zlato na svetskim prvenstvima osvojio je 1978. godine u Beogradu u trci kajaka jednoseda (K-1) na 10 000 metara što je bila njegova standardna dicsiplina, ali je na istom prvenstvu osvojio i srebro na 1000 metara. Da je na 10 000 metara najbolji na svetu potvrdio je već sledeće godine u Dujsburgu u Nemačkoj osvojivši novo zlato. Sledilo je srebro na svetskom prvenstvu u Notingemu 1981.

U Kajak-kanu klub „Vuteks” Janić je prešao u novembru 1981. godine. Novoosnovani klub bio je u usponu, a Janiću su ponuđeni i dobri uslovi za trening. Već u maju 1982. godine postao je najbolji kajakaš Balkanijade u trci na 1000 metara, a ponovo zlatni postao je na Svetskom prvenstvu 1982. godine u Beogradu, ali ovaj put kao državni reprezentativac koji dolazi iz Vukovara. I na narednom svetskom prvenstvu 1983. godine u Tampereu Janić je osvojio medalju, i to srebrnu.

Već te godine počeo je sa pripremama za olimpijske igre u Los Anđelesu. U klubu uslovi nisu bili zadovoljavajući. Janić se žalio na loš odnos prema klubu od strane SFK Vukovara, Hrvatske i Jugoslavije. Zbog nedostatka novca za bavljenje sportom i život njegove porodice često je morao u seču šume kako bi još nešto zaradio. Ipak ostao je u „Vuteksu” i pored svih problema koji su ga pratili u Vukovar je doneo srebrnu olimpijsku medalju osvojenu u trci na 1000 metara. Bio je to ogroman uspeh jer Janić je najbolji bio u veslanju na duge staze, a medalju je osvojio u sprinterskoj disciplini.

„Vuteks” je slavio, Vukovar je dobio srebrnog olimpijca. Po povratku u zemlju za Milana Janića i njegovog trenera Lasla Kovača organizovan je svečani prijem. Generalni direktor preduzeća Josip Uršan uručio je Janiću set zlatnika „Meštrović” poklon kolektiva, a Kovaču najnoviji vuteksov proizvod „Ekselenciju”.

Novu priliku za osvajanje olimpijskog zlata Janić je tražio u Seulu 1988. godine. Smatrao je da bi još jedna olimpijska medalja bila kruna njegove karijere koju je nakon toga planirao da okonča. Žestoko se pripremao trenirajući sa tada poznatim bodi-bilderom Petrom Čelikom iz njegove rodne Bačke Palanke u čijoj teretani je dnevno podizao tone tereta. Odlazak u Seul smatrao je vrhuncem svoje sportske karijere koju je nakon igara planirao da okonča. Uspeh na olimpijadi ipak je izostao, ali Janić od namere da se oprosti od sportske karijere nije odustao. Učinio je to na državnom prvenstvu na zagrebačkom Jarunu gde je osvojo nove dve titule prvaka Jugoslavije u trkama u K-1 na 500m i u tandemu sa Matijom Krasuljom K-2 na 10 000m.

Sa suprugom Šteficom, rodom iz Belišća, imao je troje dece, sinove Stjepana i Miću te ćerku Natašu. Svi oni bili su vrhunski kajakaši kao i njihov otac koji je 1. januara 2003. godine tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći. U njegovu čast u Bačkoj Palanci je podignut spomenik i po njemu je nazvana jedna od bačkopalanačkih ulica. Njegovo ime nosi i jedna ulica u Novom Sadu. Pored vukovarskog Vuteksa i bačkopalanačkog Partizana takmičio se i za Belišće.

Najvažnije Janićeve međunarodne medalje

Olimpijske igre Los Anđeles 1984. – (K-1) 1000m – srebrna medalja.
Svetsko prvenstvo Beograd, Jugoslavija 1978. – (K-1) 1000m – srebrna medalja.
Svetsko prvenstvo Beograd, Jugoslavija 1978. – (K-1) 10 000m – zlatna medalja.
Svetsko prvenstvo Duisburg, SR Nemačka 1979. – (K-1) 10 000m – zlatna medalja.
Svetsko prvenstvo Nottingham, Engleska 1981. – (K-1) 10 000m – srebrna medalja.
Svetsko prvenstvo Beograd, Jugoslavija 1982. – (K-1) 10 000m – zlatna medalja.
Svetsko prvenstvo Tampere, Finska 1983. – (K-1) 10 000m – srebrna medalja.
Mediteranske igre Split 1979. – (K-1) 500m – srebrna medalja.
Mediteranske igre Split 1979. – (K-1) 1000m – srebrna medalja.
Mediteranske igre Split 1979. – (K–2) 1000m – srebrna medalja.

Izvori:

• https://stara.hoo.hr/hr/sportasi/biografijesportasa?filterime=&filterprezime=&idsportas=19968& filtersport=&filternatjecanja=
• https://backapalankavesti.com/sport/kajak-i-samo-kajak-intervju-milana-janica-iz-1986-godine/
• VUTEKS – list RO vukovarske tekstilne industrije, Godina dvadeset i prva, Br. 268,  od 25. novembra 1981, str. 8, „Vuteks” pojačao redove
• VUTEKS – list RO vukovarske tekstilne industrije, Godina dvadeset i druga, Br. 272,  od 26. marta 1982, str. 8, Održana godišnja skupština KKK„Vuteks”
• VUTEKS – list RO vukovarske tekstilne industrije, Godina dvadeset i druga, Br. 274,  od 26. maja 1983, str. 8, Milan Janić najbolji kajakaš Balkanijade
• VUTEKS – list RO vukovarske tekstilne industrije, Godina dvadeset i druga, Br. 275,  od 3. jula 1983, str. 8, Ostajem član KKK„Vuteks”