Nevolja ujedinila volontere iz cele Hrvatske

Donosimo detaljnu reportažu o zemljotresu koji je pogodio Baniju. Naš novinar bio je na terenu sa volonterima 30. i 31. decembra.

Banija zemljotres akademsko udruženje srpske omladine josif runjanin

Majske Poljane su mesto koje je ovih dana neprekidno u hrvatskim medijima, iz veoma tužnog razloga, u razornom zemljotresu magnitude 6,3 Rihtera koji je 29. decembra pogodio područje Gline, Petrinje i Siska, u ovom selu živote je izgubilo petoro meštana. Velika je i materijalna šteta. Gotovo sve kuće su uništene, a gde koja je ostala čitava ili samo malo napuknuta.

Na poziv Akademskog udruženja srpske omladine „Josif Runjanin“ i Mirka Sužnjevića iz Donjeg Selišta na Baniju su u nekoliko automobila stigli volonteri iz Borova, Vukovara, Negoslavaca, Bršadina i Pačetina. Prolazeći kroz Hrvatsku Kostajnicu naišli smo na ljude koji sede ispred kuća iz straha da ih novi potencijalni razorni zemljotres ne zatekne nespremnim. U tom delu Banije već su se nazirale posledice zemljotresa, a kako se on ne nalazi na glavnoj saobraćajnici između Zagreba, zapada države i Gline kroz ova sela gotovo da niko i nije prošao, niti upozorio na posledice razornog zemljotresa.

Kostajničani su nas posavetovali da do Gline idemo preko Sunje. Od Sunje do Gline smo zbog blokade Petrinje i gužve u Sisku, morali ići brdskim, zaobilaznim putem. Iako je ovaj predeo slabo naseljen i tu su vidljive ozbiljne posledice zemljotresa. Problem za vozilo bile su i napukle ceste, ali smo nekako ipak došli do Gline na čijem smo ulazu videli i tablu za Majske Poljane.

Uska cesta koja vodi do ovog sela, bila je prertpana vozilima i narodom koji je nahrlio da pomogne unesrećenim meštanima. U samom selu zatekli smo scene nalike apokalipsi, potpuno razrušene kuće, ljude koje stoje ispred svoje uništene imovine, domaće životinje koje lutaju selom.

Tu u Majskim Poljanama sreli smo Vasilja Kukuleču čija je kuća nastradala još dan pre najjačeg udara.

– Prvi udar bio je blag, ali mi je kuća svejedno oštećena. Nalazi se na takvom mestu da je bila jedina oštećena još dan pre ovog jačeg zemljotresa. Drugi udar bio je strašan. Žena i ja smo bili u kući kada je zatreslo i nisam smeo da skačem van iz kuće jer bi me inače zatrpale cigle. Uspeo sam da spasim ženu, još jednog čoveka i sebe, ali ima u selu ljudi koji se nisu spasili. Nažalost, među mrtvima ima i mladih. Ljudi nam donose hranu, a spavamo u autu – prepričava Vasilj šta im se dogodilo.

Banija zemljotres vasilj kukuleča

Sastali smo se i sa Ljubom Vrgom iz Gline koja orhanizuje volontere na razvrstavanju odeće koja je pristigla iz cele Hrvatske i regiona. Već je pao mrak, nije bilo struje i uslova da se pokrivaju krovovi na objektima na kojima su bile moguće sitnije popravke.

Uzeo godišnji kako bi volontirao

Nakon što su volonteri brzo završili s razvrstavanjem robe, iz Baranje su nam se pridružila još dva volontera iz udruženja „Josif Runjanin“. Dva imenjaka Vladimira, Horvat i Banac, ostala su na Baniji sve do Badnjaka gde su pokrivali krovove i delili pomoć.

Vladimir Horvat iskoristio je godišnji odmor kako bi volontirao pa je tako u Petrinji posle osam napornih dana rada, prisustvovao i liturgiji za Badnji dan. Iako su se vratili kući drugog januara, nakon što su ostavili stvari, pokupili su pomoć i odlučili su da odmah krenu nazad na Baniju. Sa svojim imenjakom on je kasnije volontirao i u Donjem Selištu, Drenovcu Banskom, Vlahoviću i Bijelim Vodama.

Banija zemljotres akademsko udruženje srpske omladine josif runjanin
Vladimir Horvat

– Ljudi po selima koja smo obilazili, pretežno staračko stanovništvo, predstavljaju junake ove tragedije. Ostavljeni od svih, napušteni od dečijeg smeha i zdravlja, zanemareni od države i (nepostojećeg) sistema, nisu dopustili da im se sa njihovim kućama, ambarima i štalama sruši i duh. Nudili su volontere sa hranom koju su prethodno dobili kao pomoć, teška srca su primali novce u ruke, a pored sveg užasa kojem su svedočili u svojih 90 godina života, i dalje su sačuvali osmeh koji imaju samo ljudi punog i velikog srca. Njima život ionako ništa drugo čitavo nije ostavio – ispričao nam je Vladimir Horvat svoje utiske sa Banije.

Istovremeno bio i majstor na krovu te inforimisao javnost sa terena

Od prvog dana zemljotresa, Mirko Sužnević počinje sa saniranjem štete, ali spontano se uključuje i u organizaciju i koordinaciju volontera.

– Prvih dana je bilo najgore. Za vreme zemljotresa sam se našao kući na Baniji gde smo došli na godišnji odmor iz Zagreba. U kući smo bili žena, dete, majka i ja, a sestra je bila na poslu u Glini. Baš u trenutku najjačeg udara bio sam sa sestrom na telefonskoj vezi, ali kada je zemljotres završio sestra se na moje dozivanje više nije javljala. Odmah sam odjurio u Glinu, i srećom sestra se samo uplašila jer je boravila na trećem spratu stare zgrade, pa je u panici ispustila mobilni telefon. Nakon toga sam sa Dejanom Mihajlovićem i Omladinskom mrežom otišao u Majske Poljane gde smo zatekli srušene kuće, ali nije bilo vatrogasaca niti ostalih službi. Mrtav čovek je ležao na travi, uplakana majka jecala je kraj njega na kiši i hladnoći. Zvao sam policiju, nisu se javljali, bila je velika zbrka. Valjda su svi otišli u Petrinju – započinje Mirko priču o samom trenutku najjačeg udara od 6,3 stepena po Rihteru.

Banija zemljotres
Mirko Sužnjević (skroz desno) sa volonterima.
Foto: Fejsbuk

– Kad su nam se emocije malo smirile, prošao sam selima i video sam da je na našoj kući pao krov. Kad sam stavio crepove, palo mi je na pamet kako će se snaći bake i dedovi koji su sami u udaljenim selima. Inicijalno sam poslao poruku poznanicima da dođu i pomognu pri volontiranju. Prvo je došla ekipa iz Borova, Koprivnice i Zagreba i započeli smo radove. Taj dan stiglo je već mnogo volontera koji su nam pomagali. Prvo smo krpili krov jednoj ženi u Donjem Selištu, pa smo onda išli u Glinu, pa Dragotinu, a na kraju smo radili u Hajtiću. Važno je i dobro to što smo se raspršili po selima u koja niko nije zalazio pa smo pomogli ljudima kod kojih pomoć do tada nije dolazila. Ni sam više ne znam koliko je ljudi pomagalo i koliko sam ih rasporedio na razne poslove. U jednom trenutku sam postao samo koordinator i bio na telefonu te javljao kako stoje stvari na terenu. Bitno je da smo odmah nakon zemljotresa brzo reagovali i pomogli ljudima u saniranju štete, a pogotovo to što smo brzo otišli u zabačena sela, pre nego što ih je sistem uopšte i pronašao – zaključuje Mirko.

Pravi posao volontere je dočekao na Staru godinu

Drugog dana jedan deo tima iz „Josifa Runjanina“ otišao je sa Bogdanom Rkmanom u prostorije sisačke Prosvjete odakle je u Glinu donešena pomoć u vidu prehrambenih namirnica i radnog materijala, dok je drugi deo ekipe počeo sa saniranjem krovova u Glini. Popodnevni časovi bili su rezervisani za selo Ravno Rašće gde smo otišli nakon dogovora sa Mirkom.

Do ovog sela došli smo makadamom. Nakon kraćeg dogovora, momci su odlučili da poprave krov na štali porodičnog gazdinstva Vekić. Osim domaćice Vesne, njene ćerke i unuka, u dvorištu potpuno devastirane kuće, dočekala nas je i poznata HRT-ova novinarka Maja Sever koja je u ovo selo došla da snima reportažu za emisiju „Nedjeljom u dva“. Za vreme našeg boravka kod porodice Vekić, došla je i ekipa iz Hrvatske elektroprivrede koja je ponovo uvela struju u kuću. Ova porodica dobila je kamp-kućicu pre našeg dolaska, tako da su imali gde da spavaju.

Nakon popravka krova i iznošenja upotrebljivih stvari iz ruševina, volonteri su otišli kod komšije Dušana Jovića koji je tada upravo saznao da je stigla struja. Kako u selu nema vodovoda, da si obezbedi vodu on koristi hidropak. Iako je došla struja, zbog poplave koja je nastala usled porušenog krova i obilnih padavina, bila je opasna za korišćenje. Tu su volonteri saznali da meštanima treba nabaviti baterijske lampe, šibice, upaljače i kocke za potpalu vatre, te su o tome dojavili institucijama sa istoka države koje su skupljale humanitarnu pomoć.

– Odlazim u selo da spavam kod jedne gospođe kojoj kuća nije oštećena jer se u mojoj zbog vode ne može boraviti. Srčani sam bolesnik i zbog straha od koronavirusa ne smem da idem u masovna prihvatilišta. Slabo mi je srce i stalno sa sobom nosim lekove i nalaze. Dolazili su ljudi da mi pomognu, navijači FK Rijeka, volonteri iz privatnih inicijativa. Nemam još penziju, živim od 400 kuna pomoći. Svojevremeno sam radio u železari Sisak i kao šumar – priča Dušan koji je tada čekao da mu stigne kamp-kućica ili kontejner jer je preko dana boravio na otvorenom.

Banija zemljotres

Iskoristio svoje alpinističke veštine kako bi popravio krovove

Malo dalje u selu, sreli smo ekipu koju je predvodio Mirko Sužnjević među kojom su bili otac i sin iz Borova, kao i alpinista i stručnjak za visinu Aleksandar Brborović iz Zagreba koji je na Baniju stigao pre Nove godine, a ostao je da volontira do Božića. Osim što je obezbedio donaciju starog transportnog vozila i građevinskog alata, doveo je pitomce svoje škole alpinizma koji su uspeli da saniraju oštećenja na nekoliko krovova.

– Prvo sam kontaktirao Gorsku službu spašavanja, koja mi je rekla da zbog gužve ne dolazim u Petrinju, ali sam onda nazvao glumca Maria Valentića i preko njega došao u Petrinju gde smo zajedno sanirali krov na kući njegovih roditelja koja je stradala u zemljotresu. Nakon toga srušili smo još tri dimnjaka i otišli kući, gde mi je žena rekla da je nastradala Glina i okolna sela. Tada mi je bilo žao što nisam odmah otišao tamo jer je to područje nastradalo više nego Petrinja, ali bar smo pomogli Marijevim roditeljima na kući koja je stvarno nastradala. Kad sam odredio prioritete, shvatio sam da sam odmah treba poći za sela oko Gline. Sledeći dan sam se čuo sa Mirkom koji mi je dodelio momke s kojima sam radio i od tad smo odradili mnogo posla, od pokrivanja krovova do podele namirnica. Sela su stradala mnogo više od Petrinje – pojašnjava Aleksandar svoje utiske.

Banija zemljotres
Aleksandar Brborović popravlja krov.
Foto: Fejsbuk

Aleksandar i Mirko postali su jedni od simbola volontiranja nakon zemljotresa na Baniji jer su usled napornog rada, uhvatili vremena i da informišu prijatelje na društvenim mrežama o stanju po selima.

Nakon odlaska iz Ravnog Rašća, volonteri s područja Vukovara otišli su u glavno skladište u Glinu gde su svedočili radu vojske na zaprimanju crepa i prehrambenih namirnica koje su kasnije raspoređivane pogođenom stanovništvu.

U prvim danima nakon potresa, došlo je mnogo volontera koji su obavili svoj posao. Pomoć Baniji ne sme da ostane na prvih nekoliko dana volontiranja, već sada državne institucije treba da odrade svoj posao i pomognu da jedan od najsiromašnijih delova Hrvatske ponovo stane na noge.

Komentariši