Nezakonito i neutemeljeno ukidanje srednjoškolskih programa na srpskom

Ministarstvo nauke i obrazovanja Republike Hrvatske nedavno je uputilo u javnu raspravu predlog strukture upisa učenika u prve razrede srednjih škola u sklopu kojeg je predviđeno ukidanje brojnih programa srednjih škola širom Hrvatske što izaziva veliko nezadovoljstvo među zaposlenima i brojne negativne komentare na predlog. Na problem je nedavno u Saboru prva ukazala zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov koja je prozvala ministra nauke i obrazovanja Radovana Fuksa.

Ona je u svom obraćanju posebno apostrofirala problem što je ovaj predlog obuhvatio i Srednju strukovnu školu Marko Babić u Vukovaru i nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Za ovu školu je predviđeno ukidanje zanimanja konobar, mesar, turističko-hotelijerski komercijalista i slastičar koje su učenici ranijih godina upisivali.

- U pitanju su zanimanja koja su vrlo tražena i preko potrebna na tržištu rada imajući u vidu značaj turizma za Republiku Hrvatsku. Klub zastupnika SDSS-a je ovim predlogom veoma nezadovoljan jer o pravu manjina na obrazovanje na svom jeziku i pismu govore brojni pozitivni propisi, ali i međunarodni dokumenti kao što su Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim jezicima Veća Evrope. Zakon o pravima nacionalnih manjina Hrvatske je vrlo jasan i propisuje da školske ustanove sa nastavom na jeziku i pismu nacionalnih manjina mogu osnivati i provoditi nastavu i za manji broj učenika od onog koji je propisan za školske ustanove – smatra zastupnica Jeckov.

Ona je o ovoj temi govorila i u svom slobodnom govoru u Saboru 28. aprila te pozvala nadležne da još jednom preispitaju ovakve „nezakonite i tržištem rada neutemeljene odluke“ te podsetila na odluku Ustavnog suda iz 1999. godine kada je ukinuta jedna odluka Ministarstva obrazovanja koja je bila na ovom tragu.

- Tada je rečeno da bi organizovanje nastave sa najmanje 10 učenika za odeljenja za pripadnike nacionalnih manjina dovelo praktično, ne samo do ograničavanja, već do potpunog uskraćivanja prava pripadnicima manjine na obrazovanje na svom jeziku i pismu. Danas, nekih 22 godine kasnije, prihvaćanje predloga strukture upisa kakav je u Vukovaru, ali i u drugim delovima Hrvatske ministarstvo pravda potrebom racionalizacije, odnosno optimizacije. U jednu ruku možemo da razumemo jednostrano i samovoljno postupanje rukovodstva vukovarske škole, ali istovremeno ne možemo i ne smemo prihvatiti ovakvo postupanje ministarstva. Pozivam sve direktore da se uključe u javnu raspravu i daju svoje komentare u ovoj temi – rekla je u Saboru Dragana Jeckov.

Kako je došlo do pokušaja ukidanja smerova na srpskom jeziku?

Ministarstvo nauke i obrazovanja u svom predlogu želi da racionalizuje, odnosno smanji broj zanimanja u školama širom Hrvatske. Kada je u pitanju Strukovna škola Babić u Vukovaru u Ministarstvu su predložili smanjenje planiranog upisa učenika na 10 programa i 137 predviđenih učenika u prvim razredima u odnosu na 15 strukovnih zanimanja i 193 učenika koliko je škola prvobitno planirala.

Iz same škole su zbog toga predložili ukidanje spomenuta četiri programa na srpskom jeziku uz zanimanje tehničar nutricionista na hrvatskom jeziku. Ovaj predlog odobrila je i Vukovarsko-sremska županija kao osnivač i on se našao ponovo pred Ministartvom na konačnoj odluci.

U odgovoru na upit Jutarnjeg lista iz Ministarstva tvrde da je „evidentno da škola planira previše razrednih odeljenja i različitih programa za koje učenici ne pokazuju interesovanje, a ni učenika koji završavaju 8. razred“ te dodaju da sličan problem imaju u Tehnička škola Nikola Tesla u Vukovaru te Srednja škola Dalj u kojima se takođe nastava izvodi i na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Direktor: „Bilo je situacija da imamo samo jednog učenika u razredu“

Strukovnu školu u Vukovaru trenutno pohađa 240 učenika od kojih njih 67 ide na nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Prema podacima Ministarstva nauke i obrazovanja zaista je najmanje njih u smerovima koja škola sad želi da ukine. Samo su po tri turističko-hotelijerska komercijalista i konobara te po dva slastičara i mesara. Za mišljenje i obrazloženje pitali smo i direktora Strukovne škole Marko Babić Rudolfa Tomića koji je na toj poziciji godinu i po dana.

- Radi se o tome da ove smerove deca ne upisuju ili jednu godinu upiše neko pa drugu ne upiše niko. Želim da dovedem školu u red što ranije nije bio slučaj. Kod nas je do sada bila situacija da profesor ima jednog učenika pa taj učenik ne dođe na nastavu i onda profesor sedi i ne radi ništa. To ne želim u ovoj školi. Već su se i ranije gasila zanimanja, ali sada se bune neki od kolega iako ja tvrdim da će i nakon ovoga svi zaposleni ostati u svojoj normi časova. Sada se u javnosti iznosi da ja želim da ukinem srpsku smenu što apsolutno nije istina – tvrdi direktor i dodaje da je on lično u ovoj situaciji za model B obrazovanja prema kojem bi se određeni predmeti slušali na srpskom jeziku, a određeni na hrvatskom zajedno sa decom koja pohađaju nastavu na hrvatskom jeziku.

- Ranije smo imali sastanke i sa predstavnicima županije i sa predstavnicima srpske zajednice i ja sam tada predložio da deca idu po modelu C, a ustvari sada mislim da bi model B bio najbolji u ovom našem slučaju. Moja je želja bila da kada budemo uvodili nova zanimanja deca idu zajedno. Prošle godine smo pravili dane otvorenih vrata deset dana za učenike osnovnih škola iz okolnih sela i organizovali autobuse. Nažalost škole iz srpskih sela se nisu odazvale i ja ne znam zašto, a pretpostavljam da je to zbog mojih izjava da želim da deca idu zajedno u pojedinim zanimanjima gde je slab upis – ističe direktor Tomić.

Relanost je da je stanovnika pa tako i dece u Vukovaru i okolini iz godine u godinu sve manji pa je ova škola od 800 učenika pre dvadesetak godina spala na 240. Sa druge strane zakoni Hrvatske propisuju da je čak i jedan učenik dovoljan da postoji smer u manjinskoj nastavi. Na ministarstvu je sad da donese konačnu odluku o tome mogu li se ovi smerovi ukinuti.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.