O srpskim srednjovekovnim vladarkama

Roman koji se bavi svojevrsnim biografijama 16 srpskih srednjovekovnih vladarki autorka je predstavila učenicima sedmih i osmih razreda vukovarskih osnovnih škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i pismu.

- Ovo je dečiji roman i trudila sam se da to maksimalno približim deci. Radi se o knjizi koja govori o 16 srpskih srednjovekovnih vladarki, a počinjemo sa Kosarom koja je bila žena Svetog Vladimira. Tu su i vladarke sa dvora Nemanjića kao i Lazarevića i Brankovića. U ovom romanu je jedna interesantna priča sa kojom se roman i završava, a to je priča o poslednjoj vizantijskoj carici. To je Jelena Dragaš čiji muž je bio vizantijski car, baš kao i sin Konstantin poslednji vizantijski car koji će uzeti prezime svoje majke i ostaće upamćen kao Konstantin Dragaš – istakla je Aleksandra Mihajlović.

Autorka je uspela da poveže književnost sa istorijom i sve to na jedan prikladan način oblikuje kako bi to bilo prihvatljivo i razumljivo za decu.

- Inače to radim i u svojim delima za odrasle. Moj roman Kroz prstohvat cimeta govori o kraljici Nataliji Obrenović koja je bila onovremena najlepša i najpametnija kraljica koja je svašta dobrog donela nama kao narodu, dok se u romanu Minijature bavim Barbarom Frankopan koja je bila žena Zmaj Ognjenog Vuka koja je prva naša vladarka koja je imala juvelirsku radionicu na svom dvoru. Kao takva ostavila je mnogo relikvijara i darovala je jednako naše manastire kao i katoličke – naglasila je autorka.

Interakcija sa publikom

Među vladarkama koje je autorka opisala ima onih koje su i nju lično posebno inspirisale.

- Meni je strašno dragocena priča o kraljici Jeleni koja je majka srpskih kraljeva Dragutina i Milutina i koja otvara prvu žensku školu kakva u to vreme nije postojala ni u Evropi. Ono što je naročito dragoceno jeste da ona takođe podučava i govori da njeni sinovi Dragutin i Milutin ne mogu samo da budu dobre vojskovođe već moraju da budu pametni i mudri vladari te sve što oči te devojke ona uči i svoje sinove – kaže ova profesorka srpskog jezika i književnosti koja predaje u pančevačkoj gimnaziji i koja je zadovoljna povratnim reakcijama publike, odnosno učenika.

- Učenici predivno reaguju na ovu knjigu koju i predstavljam tako što je interakcija sa njima u pitanju. Istu knjigu promovisala sam tokom decembra u Americi gde sam primetila da čak i deca koja su amerikanizovana jako lepo prihvataju ovu priču i učestvuju tokom same promocije. Ono što je najbitnije jeste da deca posle ove promocije nešto novo saznaju, usvoje i žele da budu naše srednjovekovne princeze.

Svoj roman autorka promoviše tako što ima živu interakciju sa učenicima i na taj način ih dodatno motiviše i zainteresuje za navedenu temu.

- Kroz ovaj dečiji roman jako mi je bilo stalo da naša deca upoznaju ono što nam je najvrednije jer ne možemo da trajemo ukoliko sebe ne dajemo prvenstveno istoriji i ukoliko ne napravimo dobre mostove ka ovom sadašnjem vremenu za koje sam ubeđena da ćemo ga učiniti lepšim i plodnijim – zaključila je Aleksandra Mihajlović.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.