Sevdalinka kao tiha pesma duše i pesma čežnje

Poetsko-muzičko veče u Kulturno-naučnom centru „Milutin Milanković” u Dalju imalo je ovoga puta za temu sevdalinku, lјubavnu pesmu tugalјivog i čežnjivog ugođaja, koju možemo uporediti sa portugalskim fadom. Često se pod sevdalinkom misli na tradicionalne bosanske pesme koje su se u vreme nastanka prenosile isklјučivo usmenim putem. Međutim, mnoge od njih su komponovane i nastale u novije vreme. O ovom originalnom muzičkom stilu govorili su u Dalju Emsura Hamzić, autorka knjige „U đul bašti”, i pesnik Đorđo Sladoje.

- Živela sam u Sarajevu, tamo gde je sevdalinka bila svakodnevno prisutna i na radiju i u životnom prostoru uopšte. Kada sam još bila dete pevale su se pesme tog tipa tako da je to u mom životu bilo prisutno od kad znam za sebe. Da je ta pesma nešto posebno postala sam svesna tek kada sam, sticajem okolnosti, otišla iz Sarajeva. Sevdalinka mi je, prosto rečeno, nedostajala. Muziku jako volim i ona je neki moj prvi talenat i pre pisanja, ali se u tom smislu nisam realizovala. Da razmišljam o ovoj knjizi najviše me potakao direktor „Brankovog kola“ kada je negde 2014. godine zatražio od mene da održim predavanje o sevdalinkama. To me potaklo da malo više istražujem ovu temu. Predavanje sam održala u Muzeju Vojvodine i bilo je izuzetno posećeno. Kasnije je iz tog jednog eseja nastala i ova knjiga čije prvo izdanje je 2017. objavljeno u Službenom glasniku iz Beograda, a ovo drugo objavila je ove godine izdavačka kuća Art Rabic iz Sarajeva – kaže autorka knjige Emsura Hamzić koja je uz razgovor o knjizi okupljenoj publici i otpevala nekoliko sevdalinki.

Sevdalinka najčešće govori o čežnji i želji za voljenim bićem, o jadu i tuzi neprebolnoj zbog neostvarene ili izgubljene ljubavi, i bez obzira na tematiku koja nije isključivo ljubavna, čezne se za nečim neostvarenim i neostvarivim. To je tiha pesma duše, pesma čežnje za nečim davno izgubljenim, za rajskim vrtovima. Najbolja neformalna odrednica sevdalinke bile bi reči jednog dečaka koji je na pitanje „šta je sevdalinka”, odgovorio: „Sevdalinka je ono, kad moj bábo pjeva i – plače.”

- Na predstavljanju knjige u Sarajevu u Art kući sevdaha, na sred Baščaršije, pevali su mi osnivač Mostar sevdah rejuniona Mustafa Šantić i njegov sin i bilo je stvarno fantastično, a govorio je pesnik Mile Stojić. U Vrbasu na promociji pevao je novi pevač grupe Legende Nikola Zekić, koji je takođe Vrbašanin. Bilo je divno, zaista. Ja sam pričala, a on je pevao uz pratnju osam tamburaša. Ljude to zanima, vole i to je kao kada pronađete neko staro iskrivljeno zlato, ali to je ipak zlato. Takve su sve prave vrednosti, trajne i neprolazne – govori autorka o utiscima sa već održanih promocija.

Emsura Hamzić i Đorđo Sladoje

Budući da je sevdalinka bila patrijarhalna ženska pesma namenjena užem, intimnom krugu, i tematski je bila vezana za zatvorene prostore patrijarhalne sredine, pri čemu je sačuvala duh gradskog života i atmosferu specifičnog ambijenta u kojem se pevala. Tema većine sevdalinki vezana je za Sarajevo i zbivanja u njemu (ratovi, požari, pomori, kuga, poplave, uspomene na poznate porodice i sl.)

- U sevdalinkama ima prvorazredne poezije. To je čista lirika. Vi te pesme možete komotno da čitate i one lepo zvuče, a možete misliti kako tek zvuče kada ih neko lepo peva. Poezija i inače, odavno žudi da bude pevana jer je i na početku, po tome je lirika i dobila naziv, uz liru pevana u staroj Grčkoj, a najpoznatija je Orfej. To je, dakle, spajanje vrhunske poezije i muzike. Sevdalinku je i Vuk Karadžić uvrstio u svoju čuvenu pesmaricu ženskih lirskih pesama, a on nije sakupljao svašta. Sakupljao je mnogo, ali je znao da probere. U tim stihovima nećete naći nikakvih vulgarnosti i primitivizma kojima smo mi danas do grla zatrpani. Sve je u sevdalinci u nagoveštajima, aluzijama i finim metaforama – objasnio je pesnik Đorđo Sladoje.

Najpoznatiji interpretatori sevdalinki bili su Zaim Imamović, Safet Isović, Himzo Polovina, Beba Selimović, a danas se izdvaja Almira Medunjanin.

Emsura Hamzić rođena je 1958. godine. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1981. godine, gde je završila i gimnaziju i osnovnu školu. Do sada je objavila sedamnaest knjiga. Piše poeziju, prozu, drame i eseje. Piše i za decu. Uvrštena je u više antologija poezije i pripovetke, kao i poezije za decu. Njena dela su prevođena na više jezika, između ostalog i na japanski. Dobitnica je više književnih nagrada. Član je P.E.N. Centra BiH, Društva književnika Vojvodine i Društva pisaca BiH, Udruženja književnika Srbije, te Srpskog književnog društva. Živi u Novom Sadu i Sarajevu.