Sudovi u Hrvatskoj za ratne zločine sude većinom Srbima

Tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (IRMCT), Serž Bramerc, izdao je 11. juna izveštaj o napretku u kojem se opisuje rad Kancelarije tužioca Mehanizma (OTP). Izveštaj je obuhvatilo analizu rada Tužilaštva i stanja na terenu (u Ruandi, Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori) između 16. novembra 2023. i 15. maja 2024. godine.

Nakon objave tužilac je izveštaj predstavio pred Savetom bezbednosti UN-a, a u njemu, između ostalog, ukazuje i na zabrinjavajuće probleme i situaciju u Hrvatskoj. Prema ovom izveštaju glavni problemi u Hrvatskoj su nedostatak regionalne pravosudne saradnje i zastoj u procesuiranju hrvatskih državljana, zatim neadekvatni kapaciteti Državnog tužilaštva i na kraju poricanje zločina i veličanje ratnih zločinaca.

Kada je reč o nedostatku pravosudne saradnje i zastoju u procesuiranju hrvatskih državljana u izveštaju je navedeno da su Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora uz podršku Kancelarije tužioca Mehanizma pokazale značajan napredak u ostvarivanju kvalitetnije regionalne pravosudne saradnje. Sa druge strane, saradnja Hrvatske i Srbije gotovo da i ne postoji jer Hrvatska i dalje zanemaruje zahteve za pomoć tužilaštva u Bosni i Hercegovini. OTP poteškoće u saradnji s Hrvatskom objašnjava pojavama poput „političkog uplitanja u pravosudni proces” i „politike odbijanja saradnje sa drugim zemljama u regionu u slučajevima ratnih zločina koji se vode protiv osumnjičenih koji su hrvatski državljani”.

S obzirom na nepostojeću saradnju sa pravosudnim telima u Srbiji, hrvatsko pravosuđe svoje napore usmerilo je na procesuiranje etničkih Srba – i to u odsustvu. To, kako je ocenio OTP, onemogućava hrvatskim žrtvama ostvarenje pravde i samo pojačava kulturu nekažnjavanja za zločine koje su počinili osumnjičeni koji su etnički Hrvati.

Prema istraživanju koje je u 2023. godini provela Dokumenta, u fazi rasprave bila su 64 krivična postupka u nadležnosti županijskih sudova u Zagrebu, Rijeci, Osijeku i Splitu. Od 64 takva postupka  42 su vođena protiv optuženih koji su nedostupni i koji uglavnom borave na teritoriji Republike Srbije, a samo četiri postupka protiv pripadnika hrvatskih vojnih snaga (HV i HVO).

Nakon što se hrvatsko Ministarstvo pravosuđa obavezalo da će procesuirati sve zahteve BiH za pomoć u predmetima ratnih zločina, činilo se da će se saradnja Hrvatske s Bosnom i Hercegovinom popraviti. Međutim, tužilaštva na svim nivoima u Bosni i Hercegovini izvestila su da se broj nerešenih zahteva godinama samo povećao. Većina nerešenih zahteva odnosi se na direktne počinioce ubistava, silovanja, protivpravnog pritvaranja i drugih sličnih zločina. Hrvatska vlast je ovu situaciju primila na znanje, ali još uvek nije ponudila nikakva rešenja.

Ovi problemi značajno ometaju procese koji bi za rezultat imali zadovoljenje pravde za žrtve i kažnjavanje počinilaca čime se dodatno „podstiče praksa nekažnjavanja za zločine koje su počinili hrvatski državljani u Bosni i Hercegovini”. Ured tužioca također naglašava da je zadnjih 10 godina proces ostvarivanja „pravde za žrtve zločina koje su počinili hrvatski državljani koji borave u Hrvatskoj uglavnom u zastoju”. Ovaj negativan trend započeo je po ulasku Hrvatske u Evropsku uniju. 

Zbog neobrađivanja predmeta i zahteva za pomoć bosanskohercegovačkog tužilaštva, tokom godina nastali su značajni zaostaci i veliki broj nerešenih predmeta. S obzirom da ne izručuju osumnjičene iz BiH, Hrvatski tužioci zbog toga će morati da preuzmu i procesuiraju oko 100 predmeta u Hrvatskoj. Hrvatsko Državno tužilaštvo izjasnilo se da im nedostaje kapaciteta za rešavanje tako velikog broja predmeta. Ovi problemi dovešće do dodatnih odgađanja u procesuiranju predmeta i još više će udaljiti žrtve od ostvarivanja pravde koju zaslužuju i na koju imaju pravo.

U svom izveštaju OTP je posebno istakao problem odlikovanja osumnjičenih i osuđenih ratnih zločinaca. Pomenutu praksu tokom svog predsedničkog mandata često je praktikovao aktuelni hrvatski predsednik Zoran Milanović. OTP je naglasio da ovakve prakse mogu dodatno da ometaju već pristrasne i problematične pravosudne procese.

Takođe, OTP je izrazio zabrinutost zbog raširenosti prakse poricanja ratnih zločina, veličanja ratnih zločinaca i neprihvaćanja utvrđenih sudskih činjenica u regionu bivše Jugoslavije – uključujući tu i Hrvatsku. 

Na izveštaj Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove hrvatske vlasti još uvek nisu reagovale, bar ne javno.