U Jagodnjaku se jede najbolji kulen
U Jagodnjaku je juče održana osamnaesta po redu „Kulenijada“, a po oceni žirija, najbolji kulen napravio je Vlatko Šovagović iz Ladimirevaca.
Baranjsko selo koje ima nadimak „Selo kulena“ bilo je domaćin tradicionalne 18. po redu „Kulenijade“. Ovaj događaj deo je Dana opštine Jagodnjak 2019. godine.
- Ovo je za našu opštinu događaj od velike važnosti, zato što je ujedno ovo jedna od najvećih manifestacija uopšte na području Baranje. Naime jagodnjačka kulenijada je najveća kulenijada na prostoru bivše Jugoslavije, a samim tim verovatno i šire. Ovo su mahom vrhunski kulinari i majstori. Godina je bila solidna, dobra za proizvodnju kulena, a dokaz za to je 12 zlatnih medalja – priča načelnik opštine Jagodnjak Stevo Mlinarević koji je objasnio i kako je Jagodnjak dobio nadimak „Selo kulena“.
- U Jagodnjaku ima jako puno OPG-ova koji se bave proizvodnjom kulena i suhomesnatih proizvoda. Čak je i receptura baranjskog kulena potekla iz Jagodnjaka zato što je u prošlosti mnogo ovdašnjih ljudi radilo u mesnoj industriji u Belju i oni su osmislili baranjski kulen – kaže Mlinarević.
Da je ove godine kvaliteta kulena bila dobra potvrđuje i predsednik žirija Slobodan Stanković.
- Kvaliteta kulena je bila dobra, ali mogla je biti i bolja. Ljudi su ove godine previše konzumirali dim. Osvajačima bronzane medalje smo napisali da ubuduće pokušaju malo manje dima nanositi na ovitak kulena jer inače prelazi u gorčinu. Bilo je 17 uzoraka koji nisu zadovoljili pa smo ih diskvalifikovali, dali diplomu, vratili uzorke i napisali da nešto moraju menjati u proizvodnji. Kod ocenjivanja kulena se najviše gleda vanjski izgled, presek, čvrstoća, da bude lep na oko, a kasnije se probava kvalitet ukusa. Bitno je da kulen nije gorak, ali ni previše ljut – objašnjava Slobodan Stanković koji kaže da između probanja različitih kulena konzumiraju sir i jabuku kako bi vratili ukus.
Rekordni broj takmičara
Među rekordnih 130 prijavljenih kulena iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine te Mađarske, 12 je osvojilo zlatnu medalju, a najbolji je bio kulen Vlatka Šovagovića iz Ladimirevaca.
- Kulen je napravljen od svinja starih više od godinu dana. Biramo najbolje i najkvalitetnije meso, stavljamo dobru papriku, sol, beli luk, ali to radimo „odokativno“. Bitno ga je dobro znati odimiti i imati dobre uslove za sušenje. Naravno, imam i neke svoje tajne jer ovaj posao radim 40 godina, eksperimentisao sam dok nisam našao najbolji recept. Nikad se nisam prijavljivao na takmičenja, ovo radim samo za prijatelje i rodbinu, ali ove godine su me prijatelji nagovorili da se prijavim. Računao sam da ću biti u top pet najboljih – kaže najbolji kulen-majstor ovogodišnje Kulenijade.
Najbolji domaći takmičar bio je drugoplasirani Milan Radanović jedan od jagodnjačkih majstora kulena.
- Mogao sam ranije da uzmem nagradu, ali sam to prepuštao vlasnicima OPG-ova kako bi se dokazali. Ovaj put sam se malo više potrudio da prekinem njihovu dominaciju. Takmičim se od samog početka, to volim, uživam u tome jer se dugo bavim stočarstvom. Imao sam i ranije zlatnih medalja, ali ovo mi je najveći uspeh – priča Radanović kojemu je ovo porodična tradicija koju nastavlja njegov sin.
Nagrade osvajačima zlatnih medalja dodelili su načelnik opštine Jagodnjak Stevo Mlinarević i osječko-baranjski župan Ivan Anušić. Osim njih, ovoj manifestaciji prisustvovali su i saborski zastupnici Dragana Jeckov, Boris Milošević i Stjepan Ćuraj te osječko-baranjski zamenik župana iz reda pripadnika srpske zajednice Radomir Čvarković.
U sklopu manifestacije, svoje gastronomske specijalitete predstavili su mnogi OPG-ovi, ali i baranjske opštine te grad Beli Manastir. Nakon proglašenja pobednika upriličen je sportski i zabavni program.
Dani opštine Jagodnjak broje 12 događaja, a pre „Kulenijade“ kulturnom akademijom proslavljen je Dan opštine, održana je fišijada i koncert „Garavog sokaka“ dok je u Bolmanu organizovano takmičenje u pravljenju „cigan pečenja“, a na redu su i „Policijske igre“.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.