Vodotoranj koji to više nije (2)

Vodotoranj tokom izgradnje i nakon što je završen

Radovi na vodotornju trajali su neuobičajeno dugo, a nakon što su 1967. godine konačno završeni predviđeno je da u probni rad toranj bude pušten na Dan republike, odnosno 29. novembra. To se međutim nije dogodilo. Prolazili su dani, potom i meseci, a od puštanja u rad novog vodovoda ni slova.

Novi vodovodni sistem predviđao je i novi način kretanja vode. Iz Dunava, kod Kombinata „Borovo”, voda bi putem pumpi stizala u reaktor odakle bi odlazila u taložnjak pa u filtrirnicu, a odatle u rezervoar. Pumpe potiskuju vodu u vodovodnu mrežu, a na izlasku se, već čista voda, hloriše. Usput bi bili snabdeveni svi potrošači, a višak vode odlazio bi u rezervoar vodotornja. Kada se rezervoar napuni, pumpe bi prestajale da rade, a potrošači bi tada koristili vodu iz vodotornja. Kada bi se rezervoar ispraznio ponovo bi u njega dolazila voda iz mreže i tako u krug.

Proizvodnja vode u starom vodovodnom sistemu iznosila je godišnje oko 400 000 kubika, a novi je u prvoj fazi izgradnje predviđao sedam miliona kubika, odnosno 17 puta više.

Radovi na vodotornju trajali su neuobičajeno dugo, a nakon što su 1967. godine konačno završeni predviđeno je da u probni rad toranj bude pušten na Dan republike, odnosno 29. novembra. Naime, tek tada su završili i radovi na filtrirnici i polaganju cevovoda.

„Predstoji da se još ispere cevovod i rezervoari te da se čitav sistem podvrgne ispitivanju. Ukoliko u probnom radu, koji počinje na Dan Republike, ne iskrsnu neke nepredviđene poteškoće možemo se nadati da još u toku ove godine kroz vukovarsku vodovodnu mrežu poteku prvi kubici vode iz novog vodovoda.”(1) – pisao je list Vuteks.

To se međutim nije dogodilo. Prolazili su dani, potom i meseci, a od puštanja u rad novog vodovoda ni slova. Po gradu su počele da kolaju razne priče. Govorilo se da će se vodotoranj srušiti, da se već nagnuo, da filtrirnica curi kao rešeto, a pucanje cevi vodovoda za vreme probnog rada je ove priče samo još više podstaklo.

U aprilu 1968. godine, direktor vodovoda Milan Ognjanović sazvao je konferenciju za novinare kako bi javnost upoznao o čemu se radi.

„Istina je da vodotoranj tone, ali u granicama dozvolјenog. Naime, projektom i statičkim proračunom je predviđeno da vodotoranj pod punim opterećenjem od 2200 kubika vode, koliko stane u rezervoare smještene u kruni, potone 16,8 cm, a ukoliko bi temelјe podlokale oborinske vode još 13,8 cm ili ukupno oko 30 cm. Do sada je vodotoranj secovao oko 6 cm i to pri punjenju od ¾ kapaciteta. Razlika kod slijeganja između pojedinih tačaka je neznatna oko 36 mm, što ni u kom slučaju ne može izazvati prevratanje tornja, on bi se u kruni morao nagnuti 7 metara.”(2) – preneo je reči direktora list Vuteks.

Direktor je priznao da je istina da filtrirnica propušta vodu i da se to dogodilo zbog prekida u betoniranju prilikom njene izrade te da je njene zidove potrebno premazati epoksis smolama(3) što će taj nedostatak ispraviti.

„Cijevi kod filtrirnice su popucale uslijed toga što su bile opterećene na savijanje, a na to nisu bile proračunate. To je greška statičara, a ne izvođača radova.”(4)

Za nastavak radova trebalo je još sredstava, a samo probni rad koštao je 47 miliona dinara. Za otplatu su dospeli i anuiteti(5) za čega je bilo potrebno obezbediti još 130 miliona. Dakle, za otklanjanje nedostataka, otplatu anuiteta i troškove probnog rada trebalo je još 211 miliona, a Vodovod tih sredstava nije imao. Direktor Ognjanović rekao je da konačno puštanje vodovoda u rad može da se očekuje krajem maja, ako sanitarna inspekcija da upotrebnu dozvolu. Na kraju, vodovod, a s njim i vodotoranj, u upotrebu su pušteni tek 29. novembra te 1968. godine.

U sastavu vodotornja, ispod rezervoara, smešten je i restoran i to na njegovom 34. metru odnosno na 140,05 metara nadmorske visine. Bio je sastavljen od sedam međusobno povezanih polja trapeznog oblika. Predviđen je za 56 ljudi i imao je vlastitu kuhinju i sanitarni čvor. Dolazak u restoran omogućen je liftom za tri osobe kao i stepeništem.

Restoran

„Vanjske stijene restorana bit će izgrađene od duplog stakla (4 mm), u aluminijskim okvirima, tako da će biti omogućen pogled na panoramu okoline Vukovara i Bačke. Restoran će biti suvremeno opremljen, imat će električno grijanje, pa će se moći koristiti i u zimskim danima.”(6)

Zanimljivo je da restoran u originalnom planu, ni na crtežu, a ni na maketi, nigde nije bio ucrtan. Dakle, originalnim predlogom nije ni bio predviđen. Nigde nema ni objašnjenja kako je i zašto odlučeno da se umesto armiranobetonskih rezervoara ugrade čelični. Inženjer građevine Tomislav Marić, koji je tada radio u „Hidrotehni” u Vukovaru i na gradilištu obližnjeg silosa, tvrdio je da je restoran rezultat političkog uticaja.

„Sasvim je siguran da je izgradnju restorana inicirao lokalni moćnik Đuka Mudri, svemoćni šef ondašnjeg PIK-a, poslije vjerojatno Vupika. Nјemu se učinilo baš zgodnim da se iz tog restorana mogu promatrati brodovi koji plove Dunavom. To koliko je to problema stvorilo projektantima i graditelјima može se samo zamisliti, no svakako je utjecalo i na dulјinu građenja. Možda je baš ta promjena, i to zbog smanjivanja mase, utjecala na ugradnju čeličnih rezervoara. Vjerojatno se zato uvijek ističe da je kapacitet rezervoara 2200 metara kubnih, iako u projektnoj dokumentaciji stoji 2150 metara kubnih, no to je zaista mala razlika.” – Pisao je Branko Nadilo u listu „Građevinar” u tekstu o vukovarskom vodotornju, a povodom 70. godišnjice firme „Hidroprojekt”.

Vodotoranj i restoran radili su bez većih problema sve do 10. juna 1971. godine kada je olujni vetar pokidao njegov krov, a onda se poslednjeg dana jula dogodila još veća havarija, nakon koje je ponovo došlo do zastoja u radu.

Nastaviće se…

Reference

(1) Novi vodovod na probnom radu:  VUTEKS – informativni list radne zajednice vukovarske tekstilne industrije, Godina sedma, br. 47-48, od 29. novembra 1967, str. 6.

(2) Slab „cug” vodovodni: VUTEKS – informativni list radne zajednice vukovarske tekstilne industrije, Godina osma, br. 54-55, od 5. aprila 1968, str. 10.

(3) Epoksidne smole velike su toplinske i hemijske postojanosti, otporne prema vodi i organskim rastvaračima te velike adhezivnosti za većinu materijala.

(4) Slab „cug” vodovodni: VUTEKS – informativni list radne zajednice vukovarske tekstilne industrije, Godina osma, br. 54-55, od 5. aprila 1968, str. 10.

(5) Anuitet - fiksni, periodični iznos (obično mesečni) kojim se otplaćuje dugoročni kredit ili zajam, a sastoji se od glavnice i kamata. Njegova ukupna svota ostaje jednaka tokom celog perioda, dok se unutar njega menja odnos: na početku su kamate veće, a glavnica manja, što se obrnuto menja prema kraju otplate. 

(6) Restoran na vodotornju na visini od 34 metra - VUKOVARSKE NOVINE – od 28. novembra 1966.

(7) Branko Nadilo: Vukovarski vodotoranj – nastanak i sudbina; 70. obljetnica tvrtke Hidroprojekt - GRAĐEVINAR 69 (2017) 8, str. 4.