Pravo na pravdu kao temeljna vrednost

Tim povodom na organizovanoj tribini u prisustvu dvadesetak članova udruženja govorilo se o temeljnim ljudskim pravima, ali i o manjinskim pravima Srba u Republici Hrvatskoj.

- Kad govorimo o ljudskim pravima o čemu je danas bilo reči na ovoj tribini to je jedan opšti civilizacijski pristup svemu tome jer od kada postoji ljudska vrsta od tada kreće i borba za određena ljudska prava. Danas na globalnoj sceni imamo veoma veliku razliku u ostvarivanju ljudskih prava, a lično mislim da u kršenju ljudskih prava prednjače upravo velike sile. Borba za ljudska prava je i dalje prisutna pogotovo što danas živimo u vremenu ustašizacije društva gde se ponovo uskraćuje pravo na pismo, jezik, veru, pripadnost svom narodu što je neko elementarno pravo – istakao je sekretar Udruženja „Protiv zaborava“ Lazo Đokić.

Pored toga bilo je govora i o pravu Srba da saznaju gde su tela njihovih najbližih rođaka, proces koji nije rešen više od tri decenije.

- Nema nikakvih bitnih pomaka u poslednjem periodu jer niko nije od Srba pronađen u zadnje vreme. Mi danas imamo slučaj da na patologijama bolnica u Osijeku, Zagrebu i Rijeci stoje mrtva tela od kojih je dobar deo Srba. To ne mogu da tvrdim, ali pretpostavljam jer za to niko ne mari i pokušaću da apelujem na naše predstavnike da se nekako dođe do saznanja ko su ti ljudi – naglasila je predsednica udruženja Marica Šeatović čiji je suprug ubijen 1991. godine u Novskoj.

- Takođe, smeta mi i ova brojka od 1740 nestalih jer niko ne govori da su pola od toga, možda i više, zapravo Srbi. To je jedan od gorućih problema po mojoj oceni kada je ova tema u pitanju. Zbog toga ljudi koji su nekoga izgubili gube volju jer vide da ne mogu da ostvare neka svoja elementarna prava.

Međunarodni dan ljudskih prava ustanovljen je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 1950. godine. Tim povodom Ujedinjene nacije na taj dan dodeljuju nagradu u oblasti ljudskih prava, a takođe dodeljuje se i Nobelova nagrada za mir.

U mnogim državama ljudska prava su regulisana ustavima tih država kao i nizom zakonskih regulativa. Međutim, evidentno je da se u mnogim državama uprkos mnogobrojnim pravnim aktima ta prava krše i narušavaju. To nažalost ne isključuje ni demokratske sisteme pa tako ni Hrvatsku kao ni države Evropske unije.