Klub SDSS-a u borbi za prava radnika – jasne strategije, pravedan i funkcionalan sistem za sve

Zastupajući stavove ispred Kluba SDSS-a u Hrvatskom saboru, Anja Šimpraga je pozdravila novi Zakon o suzbijanju neprijavljenoga rada, istakavši da zaštita radnika, posebno onih koji su u najranjivijem položaju, mora da bude jedno od temeljnih načela svakog pravednog društva. U raspravi je naglasila kako rad na crno predstavlja ozbiljno kršenje radničkih prava jer zaposlenima uskraćuje penziono i zdravstveno osiguranje, pravo na bolovanje, porodiljni dopust, te zaštitu u slučaju povrede na radu. Pozdravila je rešenja koja donose bolju zaštitu radnika, među kojima je i uvođenje pretpostavke rada do punog radnog vremena za osobe koje su kod drugog poslodavca prijavljene na nepuno radno vreme. Time se, kako je poručila, uklanja pravna praznina koja je do sada omogućavala zloupotrebu i ostavljala radnike bez punih prava iz radnog odnosa. Šimpraga je pozitivno ocenila i strože sankcije za poslodavce koji više puta krše propise o prijavljivanju radnika, kao i izmene vezane uz vođenje evidencije poslodavaca kod kojih je utvrđen neprijavljeni rad.

Pozivajući se na podatke Državnog inspektorata, navela je da je od stupanja Zakona na snagu do kraja 2025. godine otkriveno 1.953 neprijavljena radnika, među kojima je bilo 911 državljana trećih zemalja. Istovremeno je upozorila da nedostaju podaci o tome koliko je tih radnika nakon inspekcijske kontrole zaista prijavljeno na penziono osiguranje i u kojoj su meri ostvarili svoja prava. Govoreći o nedostacima ovog zakona, posebno je istakla problem nedovoljnog broja inspektora rada. Prema podacima iznesenim tokom rasprave, početkom aprila ove godine u Državnom inspektoratu bilo je zaposleno 96 inspektora rada, što je tek 64 odsto predviđenih radnih mesta. Ocenila je da bez jačanja kadrovskih kapaciteta ni najbolji zakonski okvir neće moći dati rezultate na terenu.

- U ovom predlogu zakona piše da za njegovo provođenje „nije potrebno osigurati dodatna sredstva u državnom proračunu“. Ko će onda nadzirati ako nedostaje 76 inspektora? Stanje na terenu neće se poboljšati samo usavršavanjem zakonskog teksta. Radnici koji rade na crno, posebno oni koji ne govore hrvatski, koji ne znaju svoja prava, koji su daleko od doma – njima treba inspektor koji će doći, koji zna šta traži i koji ima ovlaštenje da reaguje. To ne rešava ovaj zakon. I to je propust koji ovom predlogu umanjuje potencijal. Hrvatska obrtnička komora upozorila je da fiksni iznosi sankcija jednako pogađaju mikro-obrt i veliki lanac. I ovde treba da bude jasno: obrtnik najčešće nije poslodavac koji sedi u kancelariji, nego uzima alat u ruke, obavlja posao i sam sebi uplaćuje doprinose. Jednako vredi za vlasnika  jednostavnog društva j.d.o.o. koji je jedini zaposlenik svog društva. Fiksna kazna koja za veliku firmu predstavlja trošak poslovanja, za obrtnika može značiti brisanje s tržišta. Načelo srazmernosti nije samo pravni pojam – to je pitanje pravednosti – poručila je Šimpraga.

Govoreći o posledicama neprijavljenog rada, naglasila je da on ne šteti samo radnicima nego i javnim finansijama jer država ostaje bez poreznih prihoda i doprinosa za zdravstveni i penzioni sistem. Zaključila je kako predložene izmene predstavljaju korak napred u suzbijanju rada na crno i zaštiti radničkih prava te potvrdila da će Klub zastupnika SDSS-a podržati zakon, uz očekivanje da budući izveštaji pokažu konkretne rezultate za radnike, a ne samo podatke o naplaćenim kaznama.

Vatrogastvo kao jedan od bitnih stubova bezbednosti države

Povodom obeležavanja 150 godina organizovanog vatrogastva u Hrvatskoj, Šimpraga se osvrnula na stanje vatrogastva, naglasivši kako su vatrogasci važan deo očuvanja bezbednosti države jer često prvi dolaze na mesto nesreća, požara, poplava i drugih kriznih situacija, posebno u ruralnim i saobraćajno izolovanim krajevima. U svom govoru upozorila je da, uprkos činjenici da je novi Zakon o vatrogastvu donesen još 2020. godine, vatrogasna mreža Republike Hrvatske kao ključni dokument za organizaciju, raspored i finansiranje vatrogasnih snaga, još uvek nije usvojena.

- Bez vatrogasne mreže nemamo jednak sistem bezbednosti za sve građane Hrvatske. Nemamo jasne kriterijume gde nedostaje profesionalnih vatrogasaca, gde treba dodatno ulagati u dobrovoljna društva, gde nedostaje opreme i vozila, ni kako dugoročno planirati razvoj sistema. Ne možemo svake godine iznova čekati sezonu požara, diviti se njihovoj nadljudskoj snazi i zaboraviti sve s prvim kapima kiše - istakla je zastupnica SDSS-a.

Upozorivši na sve veće izazove koje donose klimatske promene, poput učestalijih požara, olujnih nevremena i poplava, ocenila je da vatrogasci danas imaju znatno širu ulogu od samog gašenja požara. Iako je pohvalila značajna ulaganja države u vozila, opremu i izgradnju vatrogasnih domova, zaključila je kako će posao biti dovršen tek donošenjem vatrogasne mreže koja bi obezbedila organizovan, funkcionalan i pravedan sistem za sve vatrogasce i građane.