Borovsko putovanje kroz vreme izazvalo veliki interes

Iz štampe je krajem prošle godine izašlo dopunjeno izdanje knjige „Borovo – sumrak jednog svitanja“ novinara i publiciste Slavka Bubala koja govori o nastanku poznate fabrike gume i obuće i životu u radničkom naselju koje je niklo uz samu fabriku Borovo. O knjizi se, nakon promocija na Nedelji srpske knjige u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru te promocije u Borovu naselju, govorilo i u prostoru bibilioteke borovske Prosvjete 9. februara . Borovo je veoma važno mesto u knjizi s obzirom na to da je fabrika napravljena u njegovom ataru te da po njemu nosi i ime, a to je i autorovo rodno mesto.

- Veoma mi je drago što je odziv ljudi bio dobar, a i podrška koju sam ovde večeras čuo bila je jako lepa. Teško je dobiti priznanje u sredini u kojoj si rođen i tim je moje zadovoljstvo i veće. Pored ove, svakako mi je bila važna i promocija u Borovu naselju o kojem knjiga i govori, ali ja lično ta dva mesta nisam nikada delio i uvek sam ih smatrao kao jedno mesto bez obzira na to što Borovo naselje danas administrativno pripada gradu Vukovaru. Kada je reč o ovom novom izdanju knjige, neke priče su ostale iste jer jednostavno nisam našao novih podataka, neke su dopunjene ili malo izmenjene, ali ima i dosta novih – rekao je Slavko Bubalo nakon borovske promocije.

Na promociji su govorili i novinar Srđan Sekulić i vukovarski istoričar i bibliotekar Borivoj Čalić, a istaknuto je da novo izdanje knjige donosi razne priče o životu fabrike i fabričkog naselja posebno u tridesetim godinama prošlog veka. Autor, zahvaljujući izvorima iz štampanih medija tog doba, donosi i veoma opširno poglavlje o Borovu naselju u Drugom svetskom ratu što je tema sa kojom se do sada na ovakav način niko nije bavio. Bubalo je rekonstruisao život tog vremena i uz pomoć razgovora sa živim svedocima sklopio mozaik o tome kako je sve to tada izgledalo. Knjiga se bavi i životom nakon rata, a u ovom drugom izdanju su između ostalog opisane i dve posete Josipa Broza Tita fabrici.

Na kraju promocije u razgovor su se uključili i brojni posetioci koji su i sami imali svoja sećanja na period proveden u fabrici ili su u knjizi prepoznali neke od ljudi koji se spominju ili vide na fotografijama. Promociju su zajednički organizovali Pododbor SKD Prosvjeta u Borovu i Veće srpske nacionalne manjine u opštini Borovo koje je sličan program organizovalo i pre pet godina kada je predstavljeno prvo izdanje ove knjige o istoriji ovog kraja.

- Ova knjiga sigurno izaziva interes, kako Borovčana, tako i svih onih koji su na bilo koji način imali veze sa Borovom. Verujem da će svako uživati čitajući ovo dopunjeno i prošireno izdanje, a i sama današnja promocija je izazvala veliki interes. Saznali smo i neke nove informacije u ovom putovanju kroz Borovo i kroz vreme. Možemo samo da se zahvalimo autoru što je imao dovoljno snage da ovaj projekat dovede do kraja, a mi mu želimo i da nastavi sa ovim radom te da Borovo na najbolji mogući način predstavi i sačuva od zaborava sve dobre stvari – kaže predsednik borovskog manjinskog veća Dušan Latas.

Na promociji je govorio i jedan od najboljih poznavalaca Borova Ivica Žabić koji je istakao da je nedavno prilikom posete Zlinu, koje je postojbina svih Batinih fabrika koje su kasnije nicale širom sveta, predao dva primerka drugog i dopunjenog izdanja ove knjige koje je sada čuvaju u biblioteci Univerziteta Tomaša Bate i biblioteci Okružnog muzeja Zlin. Autorove napore da sačuva od zaborava prošla vremena pozdravio je na promociji i načelnik opštine Borovo Zoran Baćanović, a ova opština je i pomogla u štampanju knjige čiji je izdavač Srpski kulturni centar iz Vukovara.

– Veoma rado smo se odazvali na poziv autora ove knjige da pomognemo izdanje kako bi ono ugledalo svetlost dana i kako bi svi ljudi koji imaju želju mogli da je pročitaju, da se upoznaju sa podacima iz tih vremena, kakav je nekad bio ne samo rad nego i život, društveni, sportski i sve ono što je obuhvaćeno ovom knjigom. Danas možemo da zaključimo da su to bila srećna i uspešna vremena, da je tada na našim prostorima bilo mnogo više ljudi nego danas. Ljudi su sigurno bolje živeli, bili opušteniji. Sve to treba da bude zapisano i svako od nas treba da ima ovu knjigu na svojim policama, da je pročita i da nešto nauči iz tih vremena, da razmišljamo o budućnosti i o tome kako bi nam opet moglo biti bolje – rekao je nakon promocije Baćanović.