Dragana Jeckov u Saboru: „Manjinsko obrazovanje nema alternativu“

Dragana Jeckov (SDSS) upozorila je u Saboru na mitove koji se u javnosti često mogu čuti, a tiču se manjinskog, odnosno obrazovanja sa srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Neki od tih mitova su, kako je rekla su da Srbi u Hrvatskoj imaju odvojene škole, da uče iz udžbenika iz Srbije i da uče po tzv. srpskom programu.

- U Republici Hrvatskoj definitivno ne postoje odvojene škole, ne postoje ekskluzivno srpske škole, a kamoli škole koje su izdvojene iz državnog obrazovnog sistema. Istina je da učenici odlaze u iste zgrade, da deca obično idu u iste smene, imaju zajedničke fakultativne aktivnosti, a jedino u čemu je razlika jeste da pripadnici manjinske zajednice nastavu slušaju na svom materinjem jeziku, u ovom slučaju srpskom i to ukoliko roditelji slobodnom voljom to odluče – rekla je Jeckov.

- Mit o udžbenicima iz matične zemlje još je lakše razbiti. Predmetni kurikulumi, nastavni planovi i programi i na kraju, obrazovni materijal, počevši od udžbenika kao paradigme za nastavni proces u potpunosti su u nadležnosti, zamislite, Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske i Agencije za odgoj i obrazovanje, opet u Hrvatskoj. Udžbenik istorije i udžbenik povijesti nekog osnovca iz Makarske, Krapine ili iz Borova ne razlikuje se sadržajno apsolutno ni u čemu, osim što je jedan na latinici, a drugi na ćirilici – dodala je Jeckov.

Ona je podsetila i na problem škola koje pohađaju pripadnici srpske zajednice, a koje još uvek nisu registrovane kao takve.

- Model A koriste i talijanska i mađarska i češka manjina, i svoja manjinska prava konzumiraju i u većem obimu nego Srbi, jer su njihove škole, za razliku od srpskih, registrovane kao manjinske – istakla je SDSS-ova saborska zastupnica.

Ona je rekla još i to da pojedine nacionalne manjine u susednim zemljama imaju zaokružen obrazovni sistem na svom jeziku i pismu, od vrtića do fakulteta, ali da se srpska zajednica u Hrvatskoj susreće sa inicijativom da joj se i ovaj stečeni nivo prava želi ograničiti.

- Reći ću nešto što nije mit. Obrazovanje na manjinskom jeziku i pismu nema alternativu jer su jezik i pismo ključne komponente svakog nacionalnog identiteta i izostanak obrazovanja i nepoznavanje vlastitog jezika i pisma vodi u asimilaciju što društvo koje se naziva demokratskom ne bi sebi smelo da dozvoli. I za kraj, za razliku od svojih vršnjaka, deca u modelu A lako savladavaju ćirilicu i latinicu, čuju za Njegoša i Štrosmajera, čitaju Kiša i Krležu, recituju Šantića i Ujevića i umesto da ovakvo bogatstvo različitosti oplemenjuje, žalosno je da bilo kome smeta – zaključila je Dragana Jeckov.