Jagodnjak potvrdio status sela kulena

„Kulenijada“ u Jagodnjaku održana je juče po 19. put, ali ove godine u nešto izmenjenom i skromnijem formatu zbog mera uzrokovanih pandemijom koronavirusa.

„Kulenijada“ jagodnjak kulen

Baranjsko selo Jagodnjak ima nadimak „Selo kulena“, a svojevrsni je centar proizvodnje ovog popularnog baranjskog specijaliteta od svinjskog mesa. Kulen-majstori iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema došli su u ovo mesto kako bi predstavili svoje najbolje proizvode.

– Prethodnih godina smo imali stvarno masovan odziv, pogotovo prošle godine kada je na samom proglašenju bilo preko 2.500 ljudi, a tokom celog dana manifestaciju je posetilo oko 5.000 ljudi. Ove godine smo napravili tako da bar takmičari mogu da dođu i pogledaju svoj i kulen drugih učesnika te da se ipak malo podružimo uz poznatu baranjsku deliciju. Jednostavno, prilike nam nisu dozvolile da napravimo nešto masovnije – objašnjava razliku između ove i prethodnih godina načelnik Opštine Jagodnjak Stevo Mlinarević.

Ove godine je takmičenje održano u lokalnoj etno-kući čiji je spoljni prostor dočarao dašak baranjske tradicije i kulture proizvodnje suvomesnatih proizvoda. Takođe, Opština Jagodnjak pokreće projekat „Kulen inkubator“, odnosno planirana je gradnja šest proizvodnih pogona gde bi se kulen proizvodio na prostoru od preko 1.000 kvadratnih metara.

– Inače u ovoj etno-kući konjogojsko udruženje svake godine za Dan opštine u sklopu „Kulenijade“ pravi manifestaciju na kojoj se okupljaju članovi udruženja, a poslužiće i za ovu svrhu jer je zabačena, nije u samom centru sela i okružena je prirodom – priča Mlinarević.

Podeljeno 20 zlatnih medalja

Na ovogodišnjoj manifestaciji nastupio je 101 takmičar, a načelnik opštine, kao i predsednik žirija Slobodan Stanković slažu se da je kvaliteta kulena bila za klasu viša nego prošle godine zbog samih uslova proizvodnje jer je ova godina bila bolja za proizvođače. Dodeljeno je 20 zlatnih medalja te preko 40 srebrnih. Diskvalifikovano je 11 izloženih primeraka.

– Ima mnogo više jednakih uzoraka i bilo je teže doneti pravi sud i pravu ocenu nego prethodnih godina. Prevagnuo je profesionalizam, profesionalci su osvojili prvih pet mesta. Dosta je realno ocenjeno jer su najviši plasman osvojili ljudi koji žive od ovoga. Ipak, ima negde oko 30 odsto manje izloženih primeraka nego prošle godine – pojašnjava Slobodan Stanković.

Prilikom ocenjivanja kulena, žiri dobije proizvod u svojoj punoj prirodnoj veličini jer sam spoljašnji izgled dosta utiče na konačnu ocenu i plasman.

– Kulenu koji je bio u mrežici se odmah umanji ocena za pet bodova, a sve drugo je prihvatljivo. Takođe, loše je kad je kulen jako crn od dima, a ove godine je bilo mnogo takvih. Prošle godine sam apelovao takmičarima da manje dime jer se kulen u pušnici puši, odnosno dimi, a u sušilici suši. Ljudi tu prave veliku grešku. Ove godine ćemo poslati takmičarima dopis, kako bi probali da umanje greške. Na kraju ocenjivanja se pred komisijom proizvod preseče na pola, pregleda se presek i na kraju se isprobava ukus. Ima svašta, od razlike u boji, ukusu, veličini rešetke za mljevenje, ali ima mnogo odličnih proizvoda. Srebrne medalje su odlučile nijanse da ne budu zlatne, trebalo je još samo dvadesetak dana da sazri kako bi bili zlatni – zaključuje predsednik žirija Slobodan Stanković.

Slavonski kulen pobedio baranjski

Iz same opštine Jagodnjak nastupilo je 35 takmičara, a najbolji plasman ostvario je Jovan Tatarin koji je osvojio treće mesto.

– U baranjski kulen ne ide beli luk i mislim da nema druge razlike od ostalih kulena. Takođe stavljamo birano svinjsko meso i domaću papriku i so. Nema drugih dodataka. Upornost čini šampiona. Ovo mi je najveći uspeh jer sam do sad imao srebro. Takmičio sam se još i u Osijeku na takmičenju koje je organizovala Hrvatska gospodarska komora. Žena i ja sami proizvodimo jer je ćerka zauzeta svojim poslom. Godišnje proizvedemo oko 120 kilograma kulena za vlastite potrebe, ali ne prodajemo – kaže najbolje plasirani domaći takmičar.

„Kulenijada“ jagodnjak pobednici
Osvajači prva tri mesta: drugoplasirani Nikola Barišić, šampion Ivica Brkić i trećeplasirani Jovan Tatarin.

Po svemu sudeći najbolji kulen-majstori dolaze sa šireg valpovačkog područja jer je nakon prošlogodišnjeg šampiona iz Ladimirevaca, ovogodišnje prvo i drugo mesto pripalo takmičarima iz Bizovca i Valpova.

– Mi na Valpovštini (šire područje oko grada Valpova u Slavoniji) smo dosta jaki što se tiče kulena, a to smo i dokazali. Ovde sam već bio vicešampion i šampion pre 12 godina, a takođe sam bio pobednik u Đakovu. Imam svoje porodično poljoprivredno gazdinstvo, a ovim poslom se bavim oko 30 godina. Nisam se previše iznenadio prvim mestom jer retko ko može da parira valpovskom kulenu – objašnjava tradiciju najboljeg kulena pobednik 19. jagodnjačke „Kulenijade“ Ivica Brkić.

Najboljim takmičarima nagrade su dodelili dožupani osječko-baranjski Radomir Čvarković i Goran Ivanović te saborska zastupnica Dragana Jeckov.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

1 KOMENTAR

  1. Trećeplasirani učesnik „Kulinijade“ u Jagodnjaku ne zove se Jovan Tatomir, nego Jovan Tatarin.
    Manifestacija u Jagodnjaku zove se „Kulinijada“, a ne „Kulenijada“.

Komentariši