Manastiri kao osnovne identitetske tačke naroda kroz vekove

Knjiga dr Žarka Vojnovića „Srpske manastirske biblioteke do kraja 18. veka” je prva monografija o srpskim manastirskim bibliotekama u koju je utkana autorova doktorska disertacija za koju je 2020. godine od Bibliotekarskog društva Srbije dobio nagradu Stojan Novaković. Široko zasnovano, a pregledno i dokumentovano istraživanje na kojem počiva knjiga podeljeno je na šest poglavlja: Manastirske biblioteke kod Srba od srednjeg veka, Klasifikacija knjiga u manastirskim bibliotekama, Formiranje, obnavljanje i popunjavanje manastirskih biblioteka, Manastirsko bibliotekarstvo, Ruski uticaj na srpske manastirske biblioteke, Lične monaške biblioteke.

Za temu manastirskih biblioteka autor se zainteresovao pre trinaest godina kada je slučajno dospeo do manastira Vojlovica kod Pančeva sa željom da stavi pečate na knjige manastirske biblioteke pošto ih tamo nije bilo, a kad pečata nema, ne zna se ni čija je knjiga. Međutim, listajući te knjige njemu su počele da se otvaraju priče iz prošlih vekova, i onda je počeo da gleda arhivu tog manastira, i tako osetio potrebu da nešto o tome napiše. Na taj je način za nekoliko godina nastala knjiga o manastiru Vojlovica. U međuvremenu je počeo da radi i doktorsku disertaciju.

- Javila mi se ideja da ne menjam temu nego da to što sam uradio u manastiru Vojlovica primenim na širi prostor. Manastiri su, ispostavilo se, osnovne identitetske tačke oslonca naroda kroz vekove. Tamo gde su postojali manastiri opstajao je i narod bez obzira na mnoge seobe koje su se dešavale. Narod se oko tih manastira okupljao, parohijskih crkava bilo je jako malo. Zato je tema identiteta jako važna i za temu o manastirskim bibliotekama jer da bi manastir opstao u svojoj osnovnoj funkciji, a to je bogosluženje, nemoguće je ako on nema svoje biblioteke - naglasio je Vojnović.

Na promociji je posebno istaknut istorijski značaj manastirskih biblioteka, koje su temelj srpskog bibliotekarstva, a nekoliko vekova čine i njegov glavni sadržaj. Polazeći od činjenice da u srpskoj nauci nema veće studije u kojoj su sistematizovana znanja o srpskim manastirskim bibliotekama cilj je bio da se u knjizi obrade pitanja srpskih manastirskih biblioteka od najranijeg pomena pa do kraja 18. veka. Skrenuta je pažnja na važnost pružanja neophodnog znanja o monaštvu, nastanku i ulozi manastira te liturgijskom životu. Predočene su okolnosti postojanja manastirskih biblioteka u istorijsko geografskom okviru koji, s jedne strane čini tradicionalni prostor srpskih zemalja, a s druge Habsburška monarhija. Naglasak u knjizi je na 18. veku kada na teritoriji Habsburške monarhije dolazi do snažnih promena koje će obeležiti novo razdoblje u srpskoj istoriji i kulturi.

Dr Žarko Vojnović rođen je 1971. u Karlovcu. Osnovnu i srednju školu završio je u Vukovaru. Na Grupi za srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1997. Od 1998. do 2000. godine radio je kao profesor srpskog jezika. Od 2000. do 2011. bio je zaposlen u Gradskoj biblioteci Pančevo, kao rukovodilac Pozajmnog odeljenja za odrasle i Zavičajnog odeljenja. Od 2011. godine radi u Narodnoj biblioteci Srbije na Odeljenju za bibliografiju, kao glavni redaktor Srpske bibliografije knjiga 1801–1867, gde je od 2016. načelnik. Bavi se istorijom srpske knjige i biblioteka, istorijom književnosti, nacionalnom retrospektivnom bibliografijom, kao i istorijom srpskog izdavaštva. Doktorsku disertaciju odbranio je 2018. na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Autor je monografija, kataloga, prevoda, velikog broja članaka u monografskim, i serijskim publikacijama, i učesnik na naučnim i stručnim skupovima.