Okićene zaprege još jednom prošle Bijelim Brdom

Poznato je da u Bijelom Brdu u opštini Erdut živi veliki broj zaljubljenika u konje koji i danas drže ove plemenite životinje u svojim seoskim domaćinstvima. Većina njih okupljena je u Konjogojsko udruženje „Drava” koje već deset godina u ovom selu organizuje Smotru svatovskih zaprega. Ovogodišnja manifestacija prvog dana oktobra okupila je 16 zaprega pristiglih sa svih strana Slavonije, Baranje i Srema i još dvadesetak samostalnih jahača. Kako su svatovi tema smotre, jasno je da je cilj svima bio, ne samo da se pojave sa konjima, nego da jahači, konji, fijakeri i zaprege budu što uređeniji, sređeniji i okićeniji.

- Mi konjogojci smo uvek u principu i uzgajivači i kočijaši. Volimo to, a to je i naša tradicija. Nekad se bez konja nije moglo živeti. Ko nije imao konja nije ni postojao. Sada je konja u štalama malo. U Bijelom Brdu danas svi zajedno imamo negde oko 30 konja. Nema tu neke matematike, to je čista ljubav. To je životinja sa dušom i nema druge takve životinje na svetu. Konj ima tople oči kao čovek, a kada ga dodirneš on te smiruje i opušta. Danas doktori preporučuju jahanje kao terapiju, a mi sa njima živimo čitav život. Moj deda i otac su imali konje jer su morali, ali i kad smo kupili prvi traktor konje nikad nismo prodali – govori predsednik Konjogojskog udruženja „Drava” Branislav Švabić.

Učesnici smotre najpre su u defileu uz konjski topot i pesmu obišli selo, a potom je krenuo i takmičarski deo. U najrazličitijim kategorijama podeljeno je ukupno 18 pehara. Izabrane su tri najlepše zaprege, a nagrade su dodeljene za najatraktivniju zapregu i za najuparenije konje. Pehare su zaslužili i najlepši jahač i jahačica kao i najstariji i najmlađi među njima. Na kraju su održane i utakmice preciznosti i tekličkog jahanja odnosno zaobilaženja čunjeva.

Najlepša zaprega

Najvažnija među nagradama sigurno je ona za najlepšu zapregu. Ona je ove godine otišla, a gde drugde, nego u Široko Polje kod Đakova. Stručna komisija ocenila je zapregu kočijaša Dragana Žigića, člana konjičkog kluba „Ravnica”, kao najbolje usklađenu te najbolje okićenu, a posada na njoj imala je najlepše nošnje. Zapregu su vukle bele kobile Beba i Olga, a snaša, odnosno kočijaševa supruga sa nje nam je objasnila koliko su truda uložili u ovu pobedu.

- Ovde dolazimo dugi niz godina i uvek se tu zabavimo i družimo, a usput pokažemo šta imamo. Mi smo uvek veseli i pevamo. Lepo smo se pripremili i uredili kola. Jutros rano smo išli da beremo bršljan kojim smo okitili zapregu da to sve bude sveže. Nije to samo jedan dan posla već se za ovakve manifestacije pripremamo po nekoliko dana. Sve ovo bismo mogli opisati kao jednu veliku ljubav jer od toga nemamo nikakve koristi, samo neki ponos što je možda i najvažnije – govori nam članica zaprege koja je za najlepšu proglašavana i na Đakovačkim vezovima i svim drugim sličnim manifestacijama.

Svi zaljubljenici u konje trude se najpre da sačuvaju i održe ovu tradiciju, a posebno ih raduje kad god dođe neko mlađi ko želi da se bavi konjogojstvom. Da i u Bijelom Brdu ima dece koju ovo zanima potvrdila je ove godine Kaća Bojanić koja je sa svojih deset godina prvi put jahala na smotri.

- Tata je otkad sam bila mala uvek išao u smotre pa i ja želim to da nasledim. Sviđa mi se ovo, imam tu puno prijatelja. Privlače me konji jer su jako pametni i jer osetim ljubav prema njima i povezanost sa nekima od njih. Konj kojeg danas jašem zove se Munja. Ima 16 godina. Jako je mirna iako zna da bude i jako nagla. Voli da jede i voli druge konje – kaže nam ova curica na koju je ljubav prema konjima prešla od dede i tate.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.