Preobraženjsko saborovanje u Dalj planini

Crkveno-narodni sabor u Dalj planini povodom praznika Preobraženja Gospodnjeg 18. i 19. avgusta okupio veliki broj vernika.

Preobraženje Dalj Planina

Preobraženje Gospodnje proslavljeno je u manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Dalј planini. Na dan velikog pravoslavnog praznika, 19. avgusta svetu arhijerejsku liturgiju služili su umirovlјeni episkop kanadski Georgije i episkop osečkopolјski i baranjski Heruvim, uz sasluženje sveštenstva osečkopolјske i baranjske, banatske i gornjokarlovačke eparhije. Vladika Heruvim je u izjavi za naše medije istakao značaj jedinstva srpskog naroda koji se pokazuje sabiranjem i zajedničkom molitvom.

– Radujem se što smo sa jučerašnjim bogosluženjem započeli naše saborovanje u manastiru. Tradicija koja traje vekovima nastavlja se u ovom manastiru, a zadnjih nekoliko godina dobija jednu dimenziju gde pokazujemo da smo narod sabornosti i jedinstva. Onako kako crkva propoveda da budemo preobraženi u Hristu i da nam on bude primer i put našeg života. To nam je zaveštao i Sv. vladika Nikolaj Velimirović koji je bio na ovom mestu, blagoslovio ovo naše saborovanje. To je blagoslov večnosti i carstva nebeskog koji ovaj narod na ovim prostorima treba preobražavati i usmeravati ka tavorskoj svetlosti. Ovo je veliki praznik koji se ubraja u red većih praznika u našoj crkvi. Tavorska svetlost koju su videli učenici Hristovi je put našeg života ovde na zemlјi, da nam ceo život bude usmeren u pravcu te svetlosti, da nam osvetjlava tamu našeg života, da nam Hristos bude primer našeg života – rekao je vladika Heruvim.

Vekovna tradicija proslavljanja Preobraženja Gospodnjeg u ovom manastiru sačuvana je i uprkos teškim vremenima. Sabiranje naroda u manastiru Uspenja presvete Bogorodice na ovaj praznik običaj je koji je srpski narod u ovim krajevima negovao i u danima kada u manastiru nije bilo monaškog života, kada je umesto današnjeg prelepog zdanja ovde bila samo oronula crkvica i izvor vode.

– Manastir ima dublju istorijsku tradiciju, međutim neke istorijske okolnosti na ovim našim prostorima Drugi svetski rat i ovaj poslednji, učinile su da se nit života na neki način ovde prekine. Kroz ovih desetak godina manastir je imao nekakav svoj život, koji je opet bio uz neke prekide. U zadnjih šest godina on dobija kontinuitet, a to se sinoć i danas ovde pokazuje, omasovilo se saborovanje koje treba da bude podstrek duhovnom životu našeg naroda na ovim prostorima i da bude duhovni centar našeg naroda – izjavio je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim.

Crkveno narodni sabor u Dalj planini trajao je dva dana tokom kojih su vernici u velikom broju prisustvovali bogosluženjima uoči i na sam dan praznika. I ove su godine zajedno sa narodom Preobraženje slavili brojni predstavnici kulturnog i političkog života srpskog naroda u Hrvatskoj. Nakon svete arhijerejske liturgije te osvećenja slavskih obeležja besedili su episkopi Gligorije i Heruvim, a upriličen je i kulturno-umetnički program kao i posluženje za sve prisutne.

Sve više vernika

Preobraženje Dalj Planina tekst

Iz godine u godinu preobraženjski sabor u Dalj planini okuplja sve veći broj vernika iz svih krajeva Hrvatske, onih koji ovu tradiciju neguju od detinjstva kao i onih koji je tek započinju.

– Dolazimo iz Vukovara i ovde smo prvi put i zaista je odlično, drago nam je što ima ovoliko puno ljudi i što zajedno proslavljamo ovaj današnji praznik – navela je Vanja Tomašević.

Među onima koji svake godine na praznik Preobraženja Gospodnjeg dolaze u Dalj planinu je i Slavica iz obližnjeg Borova.

– Našla sam ovde mir i blagoslov tako da volim tu da dođem. Ovo je zaista duga tradicija, moj muž priča da je njegova majka dolazila ovamo pešice. Zato zaista volim da dođem ovamo i sretna sam što nam je Gospod podario ovako veliku svetinju – rekla je Slavica.

Manastir Uspenja presvete Bogorodice i preobraženjski sabor imaju poseban značaj za Petra iz Bobote.

– Ovde dolazim svake godine to je obavezno, ovo je za mene velika radost i kada sam ovde osećam se kao preporođen. Ja sam iz Bobote i ovde dolazim ne samo na Preobraženje, ja sam tutor i u crkvu idem na svaku službu. Naroda je sve više i nema nam druge dok ne shvatimo da je Bog taj koji sve drži u svojim rukama, džaba je sve drugo – rekao nam je Petar.

Praznik Preobraženja Gospodnjeg posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Ovim praznikom se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. U narodu se kaže da se na ovaj dan preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija, tako se najavljuje kraj leta i dolazak jeseni. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava. U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši