Priča o Gaji i Zlaji: Odužićemo se Stojanu Jankoviću!

U saradnji sa banjalučkom televizijom ELTA HD donosimo vam priču iz Žegara urednika serijala Putokazi Ljubinka Spasojevića.

Žegar Zlatko Perak i Gajo Radmilović naslovna

Zlatko Perak iz Lađevaca nadomak Skradina i Gajo Radmilović iz Žegara, nerazdvojni su drugari, prijatelji, pobratimi. I tu priča tek počinje. Zlatko je Hrvat, Gajo Srbin. Zajednički su pokrenuli KUD „Dositej Obradović“. Cilj je očuvanje tradicije i običaja ovog kraja. Sve je krenulo kažu sasvim slučajno.

– Upoznali smo se na jednoj fešti, tu je svirala harmonika, tu je bilo pjesme, i tome svemu smo vidjeli da pašemo po pjesmi, po svemu, počeli smo da pjevamo, u suvo, pod bas, groktalica…Nakon toga smo se suretali po sajmovima, pa bi se i tu zapjevalo. Onda sam ja njega pozvao na slavu, na Svi Svete, pa on mene sebi na Đurđevdan, on je zeru zadiplio, ja sam zasvirao harmoniku, i tako je krenulo. Baš slučajno – kaže Zlatko Perak iz Lađevaca.

Isto zbori i Gajo Radmilović iz Žegara. I on kaže da je sve krenulo baš slučajno, a danas upravo njih dvojica vrijedno rade na osnivanju KUD-a „Dositej Obradović“. Cilj je, kažu, da se običaji prenose s koljena na koljeno.

– To bih ja rekao da je to sudbina odredila. Zlatko je Hrvat ja sam Srbin, ali smo, što se kaže, iz iste tećije potekli. Mi smo se upoznali na jednoj slavi kod zajedničkog prijatelja, i ja sam se tu sasvim slučajno zatekao, čak štaviše, on je odlazio ja sam dolazio, jednu smo pjesmu zapjevali, i od tada što se kaže – pjesma nas je povezala – veli Gajo Radmilović.

Žegar Zlatko Perak i Gajo Radmilović

I to je tek početak. Zajednički su odlučili podići spomen ploču Stojanu Jankoviću, rođenom u Žegaru, heroju odbrane Ravnih kotara od turske najezde. Zašto su se odlučili na ovaj poduhvat, objašnjava Gajo Radmilović.

-Ideja se rodila spontano. Stojan Janković je rođen u Žegaru. On je tu živio, on se tu borio, poslije je odselio za Islam, tamo je dobio imanje, ali ovo je prvo obilježje u istoriji da je on tu, da je naš čovjek, da se tu rodio, da je tu vodu sa Zrmanje pio. Nas dvojica smo došli na ideju, da baš on i ja prvi u istoriji dignemo taj spomenik, da se zna ko je Stojan, šta je Stojan, da je to naš čovjek, da ga ne prepustimo zaboravu. On je rođen na svega dva i po kilometra odavde, njegovi su izumrli po muškoj ali još ima živih po ženskoj liniji a i zna se dobro gdje mu je kuća – sa sjetom zbori Gajo Radmilović iz Kaštela Žegarskog.

Na kraju ponoviše nam Gajo i Zlajo, da su ovo tek prvi koraci. Sljedeći je organizacija manifestacije „Dani Stojana Jankovića“, ovdje u Žegaru, čime bi se kako nam rekoše, na dostajanstven način odužili poglavaru morlačke narodne vojske, serdaru Ravnih kotara, i velikom borcu protiv turskog zuluma, a koji je stradao 23. avgusta 1687.

Komentariši