Proglasiti drugi maj kao spomendan civilnim žrtvama rata

Povodom 23 godine od vojne operacije Bljesak saopštenjem su se obratili Inicijativa mladih za ljudska prava iz Hrvatske i Omladinska mreža Srba u Hrvatskoj koji su se zajedno prisetili civilnih žrtava rata zbog, kako je navedeno, doprinosa procesu pomirenja u društvu.

Nikola Milojević 07.05.2018.
Krst Medari Bljesak

Poštovanje ljudskih prava, vladavina prava i osuda svih ratnih zločina vrednosti su koje nas spajaju i koje moramo čuvati, ističe se u saopštenju.

- Podsećamo, 2. maja 1995. završavala je operacija “Bljesak” Hrvatske vojske tokom koje je ubijeno ili se nestalima smatra 283 osobe, 79 je još neidentifikovanih žrtava i neutvrđen broj ranjenih. Snage Republike Srpske Krajine uzvratile su granatiranjem Zagreba i okolnih gradova, pri čemu je tokom dva dana u Zagrebu poginulo 7 osoba, takođe civila, a njih 214 je ranjeno u napadima na glavni zagrebački trg i područje šireg centra grada. Za granatiranje Zagreba pred Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju odgovarao je Milan Martić koji je u oktobru 2008. pravosnažno osuđen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na kaznu od 35 godina zatvora. Upozoravamo na izostanak pokretanja sudskih procesa za ratne zločine počinjene tokom operacije “Bljesak”. Inicijativa mladih za ljudska prava još je 2012. godine podnela kaznenu prijavu protiv počinioca ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika nakon ove vojno – redarstvene akcije koja nije rezultirala procesuiranjem počinitelja - navodi se.

„Želimo društvo koje poštuje sve žrtve“

Ove dve organizacije mladih predlažu zato da se drugi maj proglasi kao spomendan u sećanje na sve civilne žrtve rata.

- Ovaj datum smatramo simbolički važnim jer su istog dana u velikom broju stradavali građani i građanke Republike Hrvatske, civili i hrvatske i srpske nacionalnosti. Nacionalni ili bilo koji drugi identitet nikada ne sme biti prepreka ostvarivanju prava ovih i svih drugih žrtava na pravdu, istinu i reparacije. Na današnji dan želimo pozvati hrvatsku javnost, predstavnike u Hrvatskom saboru i Vladi Republike Hrvatske da zajedno iskažemo solidarnost. Neka se ovaj dan proglasi spomendanom u sećanje na sve civilne žrtve rata. Želimo društvo koje poštuje sve žrtve nezavisno o bilo kojem identitetu pa tako i nacionalnom, društvo koje vrednuje mir kao svoju najveću vrednost – apelovali su Inicijativa mladih za ljudska prava i Omladinska mreža Srba.

Veritas: „Civilne žrtve nisu jednake“

Saopštenjem se povodom godišnjice akcije Bljesak oglasio i Dokumentaciono-informacioni centar Veritas iz Beograda koji navodi da su među 283 poginule ili nestale osobe njih 114 bilo civili.

Bljesak- Među žrtvama je 56 žena, 11 osoba do 18 i 75 preko 60 godina starosti. Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 150 osoba, od toga 37 na području Republike Srpske, bilo da su avionskim bombama ili artiljerijskim granatama ubijeni na desnoj obali Save, bilo da su na tu stranu reke mrtvi preveženi ili umrli od zadobijenih povreda.  Od 148 ekshumiranih, do sada je identifikovano 107 posmrtnih ostataka. Među nestalima se vodi još 133 osobe, uključujući 59 civila i 27 žena. U toj akciji najviše su stradala dva sela sa pretežno srpskim stanovništvom: Medari sa 22 žrtve, uključujući 11 žena i troje dece, i Paklenica sa 20 žrtava, među kojima i dva bračna para prosečne starosti 73 godine. Najteže je stradala porodica braće Vuković iz Medara: Ranko supruga Anđelija i njihova deca Goran (11) i Gordana (8), te Milutin i supruga Cvijeta i njihova ćerka Dragana (7) – navodi se u saopštenju.

U saopštenju kojeg potpisuje predsednik Veritasa Savo Štrbac ističe se i da, za razliku od zagrebačkog i haškog suđenja Milanu Martiću za grantiranje Zagreba, za zločine nad Srbima suđenja se još uvek nalaze u i predkrivičnoj ili istražnoj fazi.

- Uz dužno žaljenje svih ratnih žrtava, već 23 godine postavljamo ista pitanja: ko to i zašto pravi razliku između civilnih žrtava u Zagrebu i Okučanima i po kom kriterijumu međunarodni i nacionalni sudovi procenjuju ko i kada krši zakone i običaje koji regulišu vođenje rata? – pita se Veritas na kraju svog saopštenja.