Pustoš nakon Oluje

Hrvatska tog dana slavi vojnu pobedu i povratak tih delova u ustavno pravni poredak RH dok se Srbi tog dana prisećaju brojnih ubijenih i nestalih u ovoj akciji i činjenice da je u okviru Vojno policijske akcije „Oluja” proterano više od 200 000 Srba iz Banije, Like, Korduna i dalmatinske Zagore. Veliki deo njih se nikada nije vratio na svoja ognjišta, a isto tako i do danas mnogi od tada nestalih Srba nikada nisu pronađeni.

- Posebno se sećamo patnji naših sunarodnika koje su proživljavali u godinama povratka, kao i patnje onih koji se nikada nisu vratili i koji su trajno ostali i bez doma i bez zavičaja u kojima su oni i njihovi preci generacijama i vekovima živeli. U Hrvatskoj je sve manje sećanja na stradanja sugrađana srpske nacionalnosti, a u Srbiji sve manje sećanja na stradanje pripadnika hrvatskoga naroda. Državne politike sećanja udaljavaju se od izgradnje i učvršćivanja politike mira i pomirenja među Srbima i Hrvatima, između Srbije i Hrvatske. Nastavićemo podsećati i Vladu i pravosudne institucije na zakonsku, međunarodno preuzetu i javno deklarisanu obavezu da će se počinjeni zločini prema srpskim civilima sankcionisati - rečeno je na komemorativnom skupu Srpskog narodnog veća povodom obeležavanja Oluje.

Isto tako podsetili su da su u proteklih 30 godina podignute samo tri optužnice, od kojih su dve završile osuđujućim presudama, i to za zločin u Kijanima i za zločin u Prokljanu i Mandićima. Kako je rečeno među neprocesuiranim zločinima je i zločin počinjen prema izbegličkoj koloni koja se kretala cestom od Gline prema Dvoru i bila napadnuta na području Ravnog Rašća, Donjeg Klasnića i Donjeg Žirovca.

Ne priča se dovoljno glasno o posledicama Oluje

Ono što je dodatni problem je činjenica da se ni posle 30 godina život na prostore gde su vekovima pre toga živeli većinom Srbi nije vratio. Sela i gradovi su pusti ili polu pusti. Na manje od 50-ak kilometara se nalazi Zagreb i svo bleštavilo glavnog grada Hrvatske dok i danas u nekim selima gde žive Srbi nema struje ili vode. Kuće su se urušile ili su obrasle sada već gustom šikarom, industrije nema… Nema ni mladih tako da u nekim selima žive samo starci dok im deca žive negde dalje. Neki od njih bi se možda i vratili u svoja sela, ali kako da se vrate kada tamo nemaju ni osnovne uslove za normalan život. Za Vladu RH i ministre ti prostori i nisu nešto posebno važni dok opštine i gradovi sami nemaju sredstava niti resursa da mogu napraviti nešto više. Rezultat svega toga je da neki naši sugrađani srpske nacionalnosti na tim prostorima žive kao pre stotinjak godina. Ima i onih koji su na rubu gladi. Posle svega postavlja se pitanje šta će biti s tim prostorima za desetak – dvadeset godina, odnosno kada među živima ne bude više niti ovih starih koji su odlučili se vratiti i umreti na svojim ognjištima.

I dok smo svi zajedno svedočili vojnoj paradi, a onda i svečanom programu u Kninu, u Hrvatskoj gotovo da niko ne priča o tim problemima. Ne priča se dovoljno glasno niti o posledicama Oluje i proterivanja Srba, a s obzirom na sve šta se događa trebalo bi. Kaže to i hrvatski politički analitičar Žarko Puhovski koji je još 1995. godine, i to 7. avgusta, kao zamenik predsednika HHO-a, održao konferenciju za novinare na kojoj je govorio o svemu šta se događalo tokom Oluje, odnosno izneo je prve podatke o žrtvama posle te vojne operacije. I danas, kada se priseća toga, kaže kako je to u vreme velike euforije i slavlja izazvalo veliki skandal o kojem se danima posle pričalo.

- U to vreme svi su pričalo o čistoti ratovanja i velikoj pobedi te je onda nastao šok. Mnogi nisu verovali da su tokom te akcije kao i posle akcije pobijene stotine civila. Kada se govori o samoj akciji ona je bila opravdana jer Hrvatska kao država nije mogla normalno funkcionisati. Imali smo isto tako i činjenicu da je stanje ljudskih prava na prostorima RSK bilo katastrofalno. Međutim, cena te akcije je bila visoka. Mislim tu na brojne pobijene Srbe, kao i višegodišnje odbijanje da se prizna ta činjenica - rekao je Puhovski.

„Bilo je to dogovoreno etničko čišćenje“

Osvrnuo se Puhovski se i na svečani vojni mimohod rekavši kako niko, osim Ante Gotovine i to indirektno, nije govorio o žrtvama tokom Oluje. Govoreći o samoj vojnoj akciji Oluja rekao je kako je paradoksalno da se ona odvijala kao safari, odnosno da je HV osvajala oko 125 kvadratnih kilometara na sat na brdovitom terenu, a da su se u isto vreme događali i brojni ratni zločini.  

-Tokom te akcije proterano je između 125 i 150 hiljada Srba. Bilo je to etničko čišćenje koje verovatno nisu dogovorili Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, ali su njihovi interesi bili posve paralelni - Tuđman se hteo rešiti što većeg broja Srba u Hrvatskoj, dok je Milošević želeo da se oslabi moralna pozicija Hrvatske kao države žrtve i da se deo proteranih Srba naseli na Kosovu. Tokom te akcije dogodili su se i brojni ratni zločini o kojima se ništa ne zna niti će se vrlo verovatno za većinu njih ikada išta doznati. Sela i gradovi su poluprazni, a ti prostori su ostali poput „spaljene zemlje“. Tamo gotovo da nema života i bojim se ga dugo vremena tamo niti neće biti. Ti delovi Hrvatske će godinama još biti prazni, bez ljudi i bez ikakvog napretka. O sudbinama brojnih nestalih Srba se ništa ne zna. Tužno je sve to i tragično čemu svedočimo 30 godina posle Oluje - rekao je Puhovski koji kaže kako je sve to ne samo problem proteranih Srba nego i cele Hrvatske, ali i da mnogi toga nisu svesni niti razmišljaju na taj način.

Kada je reč o samom položaju Srba 30 godina nakon Oluje Puhovski kaže kako je on manje loš nego što je bio ranije, ali ne radi nekog plana i sustavnog rada nego radi činjenice da su Srbi u Hrvatskoj ispali iz fokusa. Pojašnjava to i kroz turističku sezonu navodeći kako gotovo da nema incidenata usmerenih prema turistima iz Srbije, te da u globalu se položaj Srba u Hrvatskoj može oceniti korektnim podsećajući kako je broj Srba u Hrvatskoj danas zapravo gotovo pa zanemariv u odnosu na ranije. Potvrđuju to i službeni podaci sa popisa stanovništva. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 1991. godine u Hrvatskoj je živelo 581 663 Srba što je bilo 12,2 odsto ukupnog stanovništva. Taj broj je bio i veći jer su se tada mnogi Srbi, posebno po gradovima, izjasnili kao Jugosloveni. Danas, 30 godina kasnije, u Hrvatskoj prema službenim podacima sa popisa stanovništva, živi 123 892 Srbina, što čini 3,2 odsto ukupnog stanovništva Hrvatske.